Da li smo naučili kako se brani napadnuta otadžbina, bez obzira na veličinu neprijatelja? Danas shvatamo da ne znamo ništa!

Na veliku žalost, ali nikada nije kasno, Srbija je ovaj datum počela da obeležava tek 2012. godine

Sve godine pre toga, barem od 1945. godine, zarobljeni u ideološkim stegama tadašnjeg režima i proklamovanog Bratstva i Jedinstva, samo smo stidljivo govorili o ovom datumu, iako su ga zemlje saveznice i te kako obeležavale.

To je dan, faktički, završetka do tada najkrvavijeg rata na tlu Evrope, koji je odneo milione žrtava. Na žalost ni on nije mimoišao malu Srbiju, izmučenu Balkanskim ratovima, a hrabrost i junaštvo naših ratnika u odbrani svoje zemlje, zajedno sa albanskom golgotom, poznati su u istoriji širom sveta!

Borili smo se protiv Austrije, Nemačke, Bugarske,Mađarske koje su nas i okupirale čineći ogromne zločine nad civilnim stanovništvom.

Pobedili smo uz ogromne i nesrazmerne žrtve, juriš srpske vojske na Solunskom frontu, razbijanje Bugara i panično potiskivanje Nemaca doveli su do ranijeg potpisivanja primirja od strane Nemaca!

Zvanično je rat okončan Versajskim mirom 28.juna 1919. god.

Foto:  

Ovo je sve istorija, a šta smo mi Srbi iz toga naučili!? Da li smo naučili kako se bespogovorno brani napadnuta otadžbina, bez obzira na veličinu neprijatelja, da li smo naučili da bukvalno budemo brat uz brata, otac uz sina u istom rovu sa puškom u ruci!? Da li smo, a tada jesmo, shvatili sta znači ikona krsne slave na zidu naše trošne kuće i kako je treba braniti, znali smo tada da je dovoljan i komad hleba da se preživi, ili umre za otadžbinu... Znali smo tada dobro da u toj siromašnoj zemlji žive naše žene, sestre, deca, majke, živi naš porod i naši starci, naše blago, stoka, vinogradi, njive, koševi sa kukuruzom i pšenicom, grobovi naših predaka....To se nikome nije smelo dati...

Šta danas 11.11.2025.godine mi znamo? Znamo da ne znamo ništa!!! Znamo da su nam mozgovi isprani i da samo figuriramo kao potomci tih div junaka! Otadžbina za nas kao da više ne postoji, sve ono što su naši preci smatrali nespornom i najvećom svetinjom, od materijalnog do duhovnog, za nas više ne znači ništa!!!! Sa svih strana napali su nas čopori hijena i jata orlušina od potomaka istih onih koji nisu zaboravili kako su ih naši preci braneći svoje, do nogu dotukli ...

Hvala Bogu, ostala nas je većina u Srbiji u kojoj je krv srpskih div junaka i koja ni po koju cenu neće dozvoliti da domaće bezumlje, podstaknuto izvana, pobedi i pošalje nas tamo gde nikada nismo bili.