Dodeljeno 4.000 kuća: Mladi Srbi se masovno okreću ka selu - Evo šta sve dobijaju

Jedan od najvećih uspeha Srbije koji je obeležio 2025. godinu, jeste povratak mladih porodica u naša sela.

Mlade porodice useljavaju napuštene kuće, ponovo se čuje dečija graja, zvuk mašina i traktora, započinju poslovi, oru nove brazde, a seoski domovi kulture ponovo sijaju i postaju mesta gde se stanovnici sastaju i druže.

Za prvih pet godina ovog programa dodeljeno je ukupno 4.000 kuća, a samo ove godine useljeno ih je 480! U sklopu projekta svoj prvi dom na selu dobilo je 17.100 ljudi i dece koji su se skućili u 895 sela, u 129 gradova i opština. 

Prosek godina vlasnika novih kuća je 29,8, što potvrđuje da se radi o mladim ljudima, koji su gradske adrese zamenili za seoske i tamo se skućili sa mnogo entuzijazma, ideja i planova.

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić osmislio je programe usmerene na poboljšanje kvaliteta života i stvaranje uslova za povratak i ostanak mladih u selima. Resorno ministarstvo sprovodi ih u tesnoj saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti i Nacionalnim timom za preporod sela Srbije, koji okuplja više od 80 uvaženih stručnjaka i autoriteta.

- Programi Ministarstva za brigu o selu sami nameću obavezu da budu nastavljeni. Sela Srbije moraju da žive, a to ne mogu ako nemaju mlade ljude kao novu pokretačku snagu. Ruralni deo Srbije čeka na to - rekao je ministar za brigu o selu Milan Кrkobabić i dodao:

Foto: Miloš Miškov

- Četiri hiljade praznih i neretko napuštenih kuća na selu već su postale domovi. Učinili su to upravo mladi, hrabri ljudi sa svojim porodicama i država Srbija svojom rešenošću da očuva i oživi svoja sela. Ovo je samo početak. Predstoji nam snažan zaokret prema ruralnom delu, a to znači izdvajanje znatno više sredstava, kako bi uslovi života tih ljudi bili takvi da oni ne razmišljaju o odlasku, a da neki drugi, pre svega mladi ljudi sa decom dođu.

Sredstva za kupovinu seoske kuće

Najpoznatiji projekat Ministarstva za brigu o selu jesu bespovratna sredstva za kupovinu seoske kuće sa okućnicom i zahvaljujući istom, mnogi mladi ljudi i porodice ponovo pronalaze svoj dom u selu. 

"Uspavana" sela Srbije, od Severne Bačke do Toplice, od Drine do Negotinske Krajine, ponovo su oživela. Na teritoriji Sombora 251 porodica se skućilo, a rekorder među selima je Bačko Petrovo Selo sa 113 domaćinstava. Naselja u Knjaževcu, Pirotu i Dimitrovgradu takođe su dobila nove stanovnike. 

Foto: Miloš Miškov

Poseban uspeh zabeležen je u Željuši, malom selu na jugu Srbije, u koje je doseljeno 14 novih porodica. Ono je postalo simbol povratka života u napuštena seoska ognjišta, nakon što je samo u jednoj ulici useljeno osam kuća.

Foto: Shutterstock

Besplatan prevoz za seosko stanovništvo

Ministarstvo za brigu o selu obezbedilo je i besplatan prevoz za seosko stanovništvo, što je značajno olakšalo živote stanovnicima malih sredina.

Kada se osvrnemo na brojke, 78 lokalnih samouprava dobilo je nove, moderne minibuseve za svoja sela, a ovaj program resornog ministarstva obezbedio je bezbedan i siguran put ka školi, domu zdravlja, ali i najbližim gradovima, za više od 400.000 ljudi. 

Realizacijom ovog projekta mogu se pohvaliti i najnerazvijenije i pogranične opštine, kao i mesta na više od 500 metara nadmorske visine, gde nikada nije postojao organizovan prevoz. Ovi minibusevi su stigli i u 8 opština na Kosovu i Metohiji. 

Obnovljeni seoski domovi

Ukupno 42 zapuštena zadružna doma, domova mesnih zajednica i starih domova kulture, dobilo je sredstva za renoviranje od Ministarstva za brigu o selu. Kako su istakli, želja je bila da obezbede mesta gde će se mladi i stari ponovo okupljati, družiti se, održavati probe folklora i hora.

Ranije je obnovljeno 19 objekata, a već sada se u njima organizuju priredbe, izložbe, predstave, koncerti i seoske svečanosti. Seoski domovi kulture u Podgorcu kod Ražnja, Cerovcu kod Kragujevca, Braničevu kod Golupca, Ruskom selu kod Kikinde, Velebitu u Kanjiži uveliko u novom ruhu dočekuju goste. I meštani negotinskih i surduličkih sela ponovo se okupljaju ali sada u modernim i izuzetno opremljenim objektima na kojima bi im pozavideli i veliki gradovi. 

U narednih nekoliko meseci, planira se obnova još 23 doma, koji će ponovo postati mesta u kojima pulsira život sela.

Podrška razvoju privrede na selu

Tokom programa Ministarstva za brigu o selu "500 zadruga za 500 sela" koji je završen uspešno, potpomognut je rad 207 zadruga i formirano 1.000 novih, a nastavljen je i Program podrške privrednim aktivnostima u seoskim sredinama.

Gotovo 100 preduzetnika nabavilo je neophodne mašine i opremu, unapredilo svoje proizvodnje i usluge u selima. Pekari, stolari, frizeri vulkanizeri, mesari, moleri i druge zanatlije i proizvođači u selima Srbije otvorili su nove radnje i lokale, kupili neophodne mašine ili alate i poboljšali svoje poslovanje. 

Miholjski susreti sela

Miholjski susreti sela nastali su po ideji ministra za brigu o selu Milana Krkobabića i pesnika Ljubivoja Ršumovića i već pet godina sabiraju žitelje sela, goste, putnike iz Srbije i inostranstva. 

Ovi susreti su u kratkom vremenskom periodu postali simbol zajedništva, radosti i kulturnog bogatstva sela Srbije.

Foto: mionica.rs

Za pet godina održano je 493 manifestacije, a broj učesnika povećavao se iz godine u godinu.

Prve godine u Miholjskim susretima sela učestvovalo je njih 68, a sada sse stiglo do rekordnih 130 gradova i opština koji su okupili više od 250.000 posetilaca iz 1.500 sela. 

Od Vojvodine do Kosova i Metohije, od Drine do Stare planine, od Subotice, Kikinde i Šapca, do Negotina, Crne Trave i Orahovca nadmetalo se, igralo, pevalo. Miris domaće trpeze, pastirske veštine, bacanje kamena s ramena, fijakeri, ćilimi, pite, štrudle, vino, med, rukotvorine, sve ono što čini dušu sela oživljavalo je svaki susret.

Ministarstvo za brigu o selu nastavlja realizaciju programa i tokom predstojeće 2026. godine, a najavljeni su i novi projekti koji će se sprovoditi sve dok život u selima ne postane primamljiv kako za one rođene u selima, tako i za mlade ljude iz gradova.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.