Da se naježiš: Od ovog manastira Turci su hteli da naprave džamiju, a onda se desilo čudo

Manastir Visoki Dečani smatra se jednom od najlepših svetinja Srpske pravoslavne crkve, a mnogi vernici ne znaju da su baš ovaj manastir Turci želeli da pretvore u džamiju u čemu ih je sprečio niz neobjašnjivih okolnosti.

Po zauzeću Srbije, Turci su mnoge srpske crkve pretvorili u svoje džamije, pa su to hteli da učine i sa dečanskom manastirskom crkvom. Za ovu svrhu dovedena je u Dečane silna turska vojska i mnogo njihovih verskih velikodostojnika sa njihovim poglavarom, da bi taj čin bio što svečaniji.

Da ovo ne bi izazvalo bunu okolnih Srba, Turci su rasporedili svoju vojsku oko manastira i doneli dosta municije, koju su smestili u kulu zvonaru na velikoj kapiji. Glavni vojskovođa sa doglavnicima smesti se u najbolje odaje konaka i onda pozva igumana i monahe i predloži im da se poturče ili u protivnom da odmah napuste manastir.

Pošto su odbili da se poturče, iguman i bratija molili su, preklinjali, plakali, obećavali zlato, samo da Turci ostave manastir na miru, ali ništa nije pomoglo. Turci su ih isteral iz manastira i oni se povukliu isposnice u klisuri više manastira.

Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja. To su hteli da stave i na crkveno kube, ali zbog velike visine bez skele to nisu mogli odmah učiniti, pa su ostavili za docnije.

Foto: Tanjug

Prema legendi, po isterivanju kaluđera, ostao je u manastiru samo još Sveti kralj, u ćivotu, na koga Turci nisu računali.

Po dogovoru među Turcima, obred pretvaranja crkve u džamiju imao se započeti pred glavnim ulazom u crkvu. Ceo prostor ispred crkve zastrt je ćilimima. U sredini, na počasnim mestima, nalazili su se zapovednik vojske Tatarin i ostali velikodostojnici. Za glavnog verskog starešinu određeno je mesto pred glavnim vratima sa južne strane.

Kada su trube i talambasi oglasili početak svečanosti, vojska spolja radosno jurnu unutra i ispuni sav prostor oko crkve.

Tada verski starešina poče da klanja na svom mestu, ali u tom času zemlja se zatrese i figura lava stražara sa južne strane pored prozora Svetog Georgija otkinu se, pade na glavu verskog starešine i razmrska je. Njegova krv i mozak poprskaše sve velikodostojnike oko njega. Istovremeno prepuknu svod paperte, polomiše se mermerne ploče među grobovima Svetog kralja i Svete Jelene i izbi čudan plamen, koji momentalno obavi crkvu iznutra i spolja i opali Turke koji su stajali uza zid crkveni.

Ovim zbivanjima pridruži se i strašna oluja sa provalom oblaka, munjama i gromovima. Jedan grom udari u polumesec na kuli, zapali municiju u njoj i kula se uz strašnu eksploziju sruši. Sa kulom se sruši i kraljeva palata.

Foto: Tanjug

Od provale oblaka Bistrica nadođe od brda do brda, i zajedno sa vodom koja se sjuri niz brdo više manastira, preplavi manastirsku portu i odnese sve što joj se nađe na putu.

U toj katastrofi, prema sačuvanom predanju, nastradalo je mnoštvo Turaka, a vojskovođa Tatarin se spasao čudnim slučajem sa ostatkom vojske, koja se nalazila podalje od manastira. Ali i on je platio glavom, kada je bežeći iz Dečana ulazio u Peć, gde ga je po predanju ubio kapetan Leka Dukađinac, iz osvete zbog njegove namere da dečansku crkvu pretvori u džamiju. Turci su ga proglasili za svoga „sveca“, stavili mu na grob ploču sa natpisom, ozidali mu turbe i palili kandilo na njegovom grobu.

Spomenik sa natpisom uništen je prilikom oslobođenja ovih krajeva 1912. godine, a turbe se srušilo 1926. godine.

Istorija manastira

Koliko je poznato, zadužbina srpskog kralja Stefan Uroš III je nastala u neposrednoj blizini ”srpskog sela zvanog Detčani ” i nazvao ga Dečani. No, odakle ovaj naziv u ovim predelima nekadašnje Srbije?

 

Naime, u čitavom tom predelu Kosova i Metohije, kod Peći su se nalazile monaške kelije, a narod je često govorio da tu žive ” dobri dedovi ili starci “, koji su se u ovim monaškim kelijama i podvizivali. Pa, kako se pretpostavlja otud i naziv čitavog sela, a istorija manastira beleži i podatak da je Svetom srpskom kralju Stefanu Dečanskom upravo Sveti Sava ” pokazao ” mesto na kome treba da podigne svoju zadužbinu. Poznato je da je Sveti Sava želeo na ovom mestu želeo da podigne svoju zadužbinu, ali nije uspeo u tome.

Prvenstveno je glavna crkva manastira Dečani, kod Peći, Kosovo podignuta kao grobna crkva. Istorija manastira beleži podatak da je radove nadgledao niko drugi do arhiepiskop Danilo Drugi, a da su majstori bili sa Primorja. Radnike je vodio opat crkve Svete Marije na Gurdiću u Kotoru, fra Vito Trifunov Čuča.

Manastir Visoki Dečani je počeo da zida kralj Stefan Uroš III (kasnije Dečanski) 1327, a nakon Stefanove smrti 1331. gradnju je nastavio njegov sin Dušan i Dečani su završeni 1335. godine.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.