Svaki četvrti Srbin je na trouglićima: Nabavljaju ih na crno - sve počelo nakon korone

Srbija je među prvih pet zemalja u Evropi po upotrebi sedativa, a podaci pokazuju da svaki četvrti Srbin koristi lekove za smirenje. Stručnjaci tvrde da se situacija drastično pogoršala posle pandemije korone.

Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" sproveo je istraživanje koje je pokazalo da je otprilike svaki četvrti odrasli stanovnik tokom prethodne godine koristio neki lek za smirenje, što je dva do tri puta više nego u većini država EU i SAD.

Tokom pandemije koronavirusa 2020-2021. upotreba antidepresiva porasla je za oko deset odsto, a anksiolitika čak za dvadeset pet odsto. Tokom 2022. godine izdati su milioni pakovanja lekova za smirenje, što je praktično više od jedne kutije po glavi stanovnika.

Zloupotreba

Psihijatar dr Aleksandra Franić kaže da se narod na razne načine snalazi i dolazi do ovih lekova i bez recepta.

- Treba reći i da je pre deset godina uvedeno pravilo da izabrani lekar može tri meseca propisivati anksiolitik (lek protiv anksioznosti) bez mišljenja psihijatra, pa je nabavljanje ovih lekova sada malo teže nego pre. Stručnjaci, međutim, smatraju da bi to pravilo trebalo dodatno pooštriti tako da lekove mogu propisivati isključivo psihijatri, eventualno neurolozi i kardiolozi - navodi Franićeva.

Foto: Shuterstock

U Srbiji se najčešće koriste bensedin, bromazepam i lorazepam, otkriva naša sagovornica.

- Ovi lekovi propisuju se za smanjivanje akutne anksioznosti i koriste se što kraći period. Problem počinje kada se anksiolitici piju kao svakodnevni oslonac za "izdržavanje dana". Tada se razvijaju psihička i fizička zavisnost, a naglo prekidanje može izazvati ozbiljne apstinencijske krize. Posebno je opasno mešanje s alkoholom, jer oba deluju depresorno na disanje i srčani rad. Dešava se da nam dolaze stariji pacijenti koji zloupotrebljavaju ove lekove i po 20 godina - kaže Franićeva.

Ona dodaje kako je primetila da pacijenti često koriste veće doze nego što im se propiše.

- Oni sami sebi doziraju lek, a česti izgovori su im: "Ja sam sam sebi povećao, nisam mogao da spavam" ili: "Bio sam mnogo nervozan, uzeo sam tri puta više nego što ste vi napisali" - ističe dr Franić.

Gore posle korone

Dragutin Rajevac iz Saveza privatnih apoteka ističe kako je nakon završetka pandemije korone problem zloupotrebe lekova za smirenje postao vidljiviji, pa se država suočava sa ozbiljnim posledicama.

- Tokom korone ljudi su pribegli samolečenju, počeli su da uzimaju lekove na svoju ruku, pa čak i one za lečenje opasnih bolesti poput depresije. Građani uzimaju sedative ili opijate koje nije propisao lekar po "nečijoj preporuci" i misle da tako mogu rešiti svakodnevne probleme - naglašava Rajevac.

Foto: Shuterstock

- Uzimaju recepte i lekove od starijih osoba kojima je to terapija. Na svakih 15 dana dolaze sa receptom za anksiolitik koji je propisan nekom starijem, uz objašnjenje da je taj neko bolestan i da ne može da dođe. Farmaceuti naprosto ne mogu da provere te navode. Zbog ovoga ćemo imati još više nervoznijih građana, sve više saobraćajnih nezgoda, tuča i sukoba na ulicama, porodične probleme i nasilje - ističe Rajevac.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.