Ovaj simptom ne smete ignorisati: Žene, ovo morate znati ako se bavite sportom

Na tribini "Pet minuta grabrosti" u Beogradu, povofom Dana ženskog fubala, učestvovao je premijer Đuro Macut, kao jedan od poznatijih evropskih i svetskih endokrinologa. Istakao je značaj ženskog zdravlja, pogotovo u sportu.

Đuro Macut je istakao kako na tribinu nije došao kao premijer, već kao lekar koji ceo život proučava kako hormoni utiču na ljudsko telo i koji veruje da znanje i otvoren razgovor mogu da promene stvari kada je reč o disbalansu hormona.

On je mladim reprezentativkama govorio o značaju balansa između treniranja i unosa energije, kao i zaštiti reproduktivnog zdravlja, koje, kako je istakao, prvo strada kada dođe do narušavanja tog odnosa.

Foto: Tanjug

Razlika između muškaraca i žena u sportu

Pre razgovora o hormonima i zdravlju, Macut je ukazao na podatak da se decenijama žensko telo u sportu manje tretiralo nego muško i izrazio zadovoljstvo što je UEFA konačno postigla krajem 2025. godine konsenzus o praćenju menstrualnog ciklusa u fudbalu.

- Decenijama se žensko telo u sportu tretiralo manje nego muško telo. Sve što znamo o treningu, ishrani, oporavku, povredama - bazirano je na istraživanjima sprovedenim na muskarcima i onda smo te rezultate jednostavno primenili na žene, kao da nema razlike. Oko 70 odsto studija u sportskoj medicini bavi se isključivo muskarcima, a samo šest odsto isključivo ženama - naveo je Macut.

Kako dodaje, jako je značajno ono o čemu se godinama ćutalo u ženskom sportu - da za vreme menstrualnog ciklosa telo radi drugačije, da ciklus utiče na sve, da umor nije slabost i da izostank ciklusa nije normalan.

Macut pojašnjava da ti simptomi ukazuju da dolazi do nedostatka energije u sportu, REDs sindorma (Relative Energy Deficiency in Sport), što dalje može imati kobne posledice.

- Kada mlada sportistkinja trenira intenzivno, a ne unosi dovoljno energije - telo počinje da štedi. Gasi funkcije koje mu nisu neophodne za preživljavanje. Prvi na listi je reproduktivni sistem. Ciklus postaje neredovan, pa nestaje. Mnoge devojke misle da je to normalno, da je to čak znak da naporno treniraju - rekao je Macut.

Foto: Shutterstock

Izostanak ciklusa se ne sme ignorisati

Macut ističe da se izostanak ciklusa ne sme ignorisati, jer on nije znak preterano intenzivnog treninga, već alarm koji treba ozbiljno shvatiti.

- Kada ciklus stane, kosti slabe, a period od 12. do 18. godina je kritičan - do 90 odsto koštane mase se stiče do 18. godine. Što se propusti tada, ne može da se nadoknadi kasnije - upozorio je Macut.

Naglasio je da 70 odsto sportista sa REDs-om ima stres frakture i da je do četiri puta veći rizik od preloma kostiju kod neredovnog ciklusa, a kao primer je naveo da je dva do osam puta veći rizik od povreda kolena kod devojaka nego kod momaka.

- Ovo nisu samo povrede. Ovo su karijere koje se završavaju pre nego što su počele. Ovo su posledice koje traju ceo život, ali danas smo ovde da to promenimo - poručio je Macut.

Foto: Shutterstock

Svest o ženskom zdravlju u sportu

Istakao je da upravo edukacija i svest o ženskom zdravlju nedostaju srpskom sportu i pozvao mlade sportistkinje da izdvoje "pet minuta hrabrosti" i kažu kako se osećaju, kao i trenere i roditelje da izdvoje "pet minuta hrabrosti" da ih za to pitaju i pokrenu razgovor koji nije lak.

Macut je najavio da od nove sezone Fudbalski savez Srbije uvodi sistematsko praćenje zdravlja mladih fudbalerki i futsalerki.

- Jednostavan mesečni upitnik koji će pomoći da se problemi prepoznaju na vreme, pre nego što postanu povrede i pre nego što postanu hronični . rekao je Macut.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.