Alarmantno istraživanje: Deca već sa 5 godina imaju ovaj problem - Lekari "na nogama"

U Srbiji ima oko 300.000 dece do pet godina, a skoro 33.000 je gojazno, pokazuju najnovija istraživanja. Stručnjaci upozoravaju da je gojaznost bolest i da je veliki problem što je roditelji shvataju olako.

Deca su sve gojaznija, a pedijatar Saša Milićević upozorava da će, ako se ovako nastavi, do 2035. biti četiri puta više dece sa viškom kilograma.

Preti opasan scenario

- Gojaznost kod dece već je veoma prisutna, pa tako sada imamo čak i trogodišnjake sa po 26 kilograma, što je nekad bila prosečna kilaža prvaka. Znate, nekad se smatralo da deca, kad polaze u prvi razred, treba da imaju oko 20 kilograma, a jedno vreme je tako i bilo. Ukoliko klinci napune šest godina, a ne dostignu tih 20 kilograma, onda su čak i odlagali početak škole, to je bilo ranije. Međutim, sad imate decu koja tih 20 kilograma dostignu mnogo, mnogo ranije - ističe pedijatar Saša Milićević.

Doktor Milićević objašnjava da za to ima više "krivaca".

- Više faktora doprinosi prekomernoj težini. Jedan od njih je genetika. Ako roditelji imaju genetski veći broj masnih ćelija ili imaju te takozvane hipertrofične masne ćelije, takva deca će naslediti genetsku predispoziciju i biće sklona gojenju. Međutim, to je mali procenat udela u ukupnoj gojaznosti deteta. Na gojaznost dece u najvećem procenu utiču nepravilna ishrana, unošenje gaziranih pića i šećera, kao i slaba fizička aktivnost i tu su roditelji apsolutno krivi! Kad je malo dete gojazno, kriv je roditelj - odsečan je pedijatar.

Foto: Pedja Milosavljević

Taj problem nimalo nije naivan jer gojaznost nosi niz zdravstvenih problema, dodaje Milićević.

- Deca mogu imati problema sa srcem, jetrom, hipertenzijom, dijabetesom, koji sam po sebi nosi više od 220 zdravstvenih komplikacija... Kada gojazna deca odrastu, imaju veću sklonost ka kanceru, ali i psihičkim problemima - kaže sagovornik i upozorava:

- Ta deca su usporenija, teško trče, kada trče, taru im se butine i nastane iritacija, imaju psihičke probleme, povlače se u sebe i još više jedu. Drugo, ta deca se više zamaraju i to je opterećenje za kardiovaskularni sistem i srce, otežano dišu. Kriva im je kičma, ravni su im tabani, ramena su nejednake visine... Kod njih stalno mora da se proverava nivo šećera u krvi da ne bi došli u preddijabetično stanje, posebno ako roditelji imaju dijabetes.

Foto: Shutterstock

Ipak, dodaje sagovornik, roditelji i dalje ovo ne shvataju ozbiljno.

- Roditelji, nažalost, ne shvataju da je gojaznost bolest, a ne poremećaj. Znate šta mi kažu? "Ja sam bio gojazan, pa sam se oženio!" Dakle, oni ne shvataju ozbiljno da to može izazvati brojne zdravstvene tegobe kod dece - ističe doktor.

Jedu mnogo grickalica

Sa njim je saglasna i nutricionista Milka Raičević. Prema njenim rečima, poslednjih godina deca nam se sve lošije hrane, pogotovo u školi.

Foto: Pedja Milosavljević

- Deca moraju da rade fizičko i da to bude obavezno, kao nekad vojska, a ne da im roditelji nabavljaju opravdanja. Oni moraju da troše kalorije koje su uneli, da voze bicikle, preskaču vijaču, da igraju fudbal, košarku... Da sok zamene vodom, da se više jedu voće i povrće, a manje hrana iz "fast fudova". Toliko smo zapostavili dečju ishranu da zvanična istraživanja pokazuju da svako četvrto dete jede slatkiše više puta u toku dana, dok naviku da svaki dan pojede jabuku, krušku ili neko drugo voće ima tek svaki peti učenik. Takođe, mnogo njih svakodnevno pije gazirane sokove - napominje naša sagovornica.

BONUS VIDEO