Srbi pune slamarice: Oglasila se i NBS - Ovo je razlog

Štednja građana Srbije beleži rast iz meseca u mesec, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

Ukupna devizna štednja premašuje 16 milijardi evra, dok dinarska iznosi više od 213 milijardi dinara i od početka godine porasla je za osam milijardi.

Veliki skok

Građani su posebno zainteresovani za štednju u dinarima, jer su kamate više, nema oporezivanja, pa je štednja isplativija.

Kada se posmatra protekla godina, rast štednje stanovništva u domaćoj valuti nastavio se i u drugoj polovini 2025. godine, kada je dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara, odnosno za 5,3 odsto i krajem decembra iznosila je 206,2 milijarde dinara, govore podaci Narodne banke Srbije (NBS).

Foto: Shutterstock

Uzlazni trend nastavio se i u ovoj godini, pa dinarska štednja na kraju marta iznosi 213,4 milijarde dinara, dok je početkom godine iznosila 205,2 milijarde, što je skok od malo više od osam milijardi dinara.

Muškarci oprezniji

Ekonomista Veljko Mijušković napominje da su kamatne stope na dinarsku štednju više, zbog stabilnosti valute, ali da je štednja u evrima i dalje viša.

- Istraživanja pokazuju da se u Beogradu i Šumadiji, kao ekonomski razvijenijim sredinama, više štedi. Često čujem od građana da ne mogu da štede jer nemaju od čega. Ipak, kako rastu prihodi, deo novca se ostavlja sa strane - naveo je profesor Mijušković.

Prema njegovim rečima, prosečan profil štediše u Srbiji je osoba srednjih godina, zaposlena, starosti između 35 i 65 godina.

Foto: Shuterstock

- Neko će reći da su muškarci oprezniji sa novcem u odnosu na žene - to su uvrežena mišljenja i razlikuju se od pojedinca do pojedinca. Poverenje u bankarski sistem se vraća, što pokazuju podaci o 16 milijardi evra i 200 milijardi dinara na štednji. Nemamo precizne podatke koliko novca građani drže van bankarskog sistema - napominje Mijušković.

On je dodao da inflacija utiče na ponašanje građana, jer ih podstiče da više štede.

- Savetujem da se štedi iz predostrožnosti ili radi investiranja. Neophodno je razvijati kulturu štednje kod svih građana, jer je reč o pozitivnom trendu - naveo je Mijušković.

Ekonomski stručnjak Goran Puzić saglasan je s tim da je važno što je nacionalna valuta sigurna, zbog čega je i polaganje dinarskih depozita učestalije.

Foto: Tanja Andric

- Dinar je već godinama stabilan, te trenutno vredi štedeti i u dinarima zbog viših kamatnih stopa koje banke nude. U ovom trenutku imamo povećan štedni ulog građana u dinarima, što je ohrabrujuće, jer građani veruju centralnoj banci Srbije da će uspeti da očuva trenutno postojeći kurs dinara. Neki ekonomisti smatraju da bi vrednost evra u odnosu na dinar trebalo da bude veća, ali ja tako ne mislim, budući da je potrebno očuvati životni standard stanovništva kroz održavanje postojećeg kursa evra. Kao što vidimo, NBS to i čini - navodi Puzić.

 

Ko dobija više

Inače, kada je reč o isplativosti štednje, centralna banka je iznela računicu po kojoj bi štediša koji je u decembru 2012. godine oročio ulog od 100.000 dinara na godinu dana i reoročavao ga u periodu od 12 godina na kraju perioda oročenja (u decembru 2025. godine), dobio više od 52.000 dinara (oko 450 evra) u odnosu na štedišu koji bi u istom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa (preračunato po prosečnom kursu dinara prema evru u mesecu oročenja).

 

BONUS VIDEO

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.