Danas je Spasovdan: Ove običaje svi Srbi treba da ispoštuju, a jedan je posebno važan za zdravlje dece

Srpska pravoslavna crkva i vernici, danas slave Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan. Ovo je jedan od velikih hrišćanskih praznika i u pravoslavlju označava Vaznesenje Isusa Hrista na nebo, 40 dana nakon Vaskrsa.

Spasovdan pada uvek u četvrtak i to šesti po Vaskrsu. Crkva ga praznuje kao Vaznesenje Gospodnje, jedan od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika.

Prema Novom zavetu, nakon vaskrsenja Isus se 40 dana javljao učenicima, a zatim se vazneo na nebo pred njima na Maslinskoj gori kod Jerusalima. Time se završava njegov zemaljski život i započinje širenje hrišćanstva preko apostola.

Nema fiksni datum

U crkvenom kalendaru praznik se zove Vaznesenje Gospodnje, a u narodu Spasovdan. Naziv dolazi od reči Spas - Spasitelj, odnosno Hristos. Spasovdan nema fiksan datum jer zavisi od Vaskrsa. Pada u periodu između majа i juna i to uvek u četvrtak

Narodna verovanja

Prema narodnom predanju, tog dana se spasio Bog od rđavih ljudi i otišao - vazneo se na nebo, a ostala je i priča da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi.

Foto: sabornik.rs

Na Spasovdan se ne radi nikakav težak posao, pošto je veliki praznik koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.

Od davnina je Spasovdan, kao duboko ukorenjena svetkovina u narodu, prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Smatra se veoma srećnim varovnim danom kada sve valja započinjati i zato se zove još Spasovlje.

Na Spasovdan, verovalo se u Šumadiji, u zoru se mogu videti vampiri.

Nekada se na ovaj važan datum obavezno se klalo jagnje, kao žrtva svecu, tj, u ovom slučaju samom Hristu.

Običaji na Spasovdan

Pre zore, na Spasovdan Krstonoše pohode zapise - osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke, mahom divlje kruške. Noseći barjake i krst, narod stiže pod stablo zapisa, kiteći ga vencima cveća i darujući raznim đakonijama.

Te litije se priređuju radi napretka useva (letine), kiše i boljeg berićeta. Krstonoše idu u krug oko zapisa, moleći se i pevajući, dok pop činodejstvuje, a ranije je ponegde bio običaj da sveštenik u provrćeno stablo stavlja zapis da "čuva selo od crva".

Foto: Shutterstock

Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije i, kako veruju u leskovačkom kraju, ne dođe na čoveka "lošotinja" i da insekti ne opustoše njive.

Bio je i običaj da se na Spasovdan, pre sunca, kupa u reci ili moru i da se do ovog dana ne pije mleko od muže u toj godini, pa je ovo prvo kušanje mleka propraćeno nizom običaja radi povećanja mlečnosti i boljeg skorupa, uz prskanje mlekom i zalivanje vodom za vrat, da bi bilo mleka kao vode.

U nekim selima oko Požege na posudu s vodom, u kojoj su i mnoge razne trave, stavljana je debela cerova kora, koja se probuši i kroz nju procedi malo mleka, da se hvata kajmak debeo kao cerova kora.

Foto: Shutterstock

Na Spasovdan, verovalo se u Šumadiji, u zoru se mogu videti vampiri.

Prema običajima, na današnji dan se muškarci ne briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.

BONUS VIDEO