Ministarka Pavkov o planovima do 2030: Gradiće se 900 kilometara kanalizacione mreže, stiže i srpski porez na ugljenik

Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine, istakla je u gostovanju u emisiji "Uranak", na K1 televiziji, da će se u ovoj oblasti do 2030. godine raditi još intenzivnije.

Ona je istakla da pitanje životne sredine zauzima visoku poziciju u politici, ali da ima želju da bude na još višoj lestvici. 

- Započeli smo veliku kampanju za mlade prošle godine, gde smo već obišli 15 lokalnih samouprava gde smo uključili mlade da rade sa nama. Dali smo im zamajac - naglasila je. 
Ministarka je objasnila da je već uključena kao predstavnik Predsedništva SNS u uključivanje zaštite životne sredine u izbornu kampanju gde će pokazati šta je urađeno, šta rade i šta će stići do praga građana ove i sledeće godine, ali i 2028. 

- To će biti jedna od ključnih stvari zbog čega će ljudi izabrati nas. Odlučivaćemo o boljoj budućnosti, do 2030. godine završavamo preko 900 kilometara kanalizacione mreže, 20 postojenja za prečišćavanje otpadnih voda. U prethodnih pet godina polovina je uložena u pripremu dokumentacije. Morali smo da ispunimo sve kriterijume u vezi sa evropskim standardima - rekla je Pavkov.

Ona je podsetila i da je 10. juna dobijena probna dozvola za regionalni centar „Eko-Tamnava" u Opštini Ub.

- Mi se trenutno što se tiče zaštite životne sredine zadužujemo na nekoliko strana. Sve to zajedno je 400 miliona evra, a do sada je uloženo 200 miliona. Kroz IPA projekte EU to su stotine miliona evra koje su uložene i koje će tek biti uložene kroz bespovratna sredstva. Jedina smo zemlja iz EU koja je bila u programu održivih gradova i uložili smo šest miliona evra bespovratnih sredstava u Beograd, Novi Sad i Zrenjanin - navela je.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

 

Kako dalje navodi, velika je čast za Beograd i Srbiju da bude prva u ovom delu Evrope koja će biti domaćin Svetskog dana zaštite životne sredine. 

- Očekujemo da preko 140 delegacija da dođe na EKSPO. Napravili bismo seriju događaja i predstavili lokalne samouprave sve šta su uradile zajedno sa državom. Moja želja je da polovinu delegacija uključimo u razmeni znanja, rešenja koja su zasnovana na prirodi. To je 5. juna 2027. godine- najavila je ministarka i dodala:

- Prepoznali smo da je neophodno da napravimo srpski porez na ugljenik. To smo uradili sa dva zakona prošle godine. Za sve proizvođače čelika, gvožđa, đubriva, električne energije, koji plasiraju svoje proizvode na tržište EU od sledeće godine biće definisan porez koji će plaćati ka svojoj državi Srbiji, a država će njima kroz ovu uredbu kroz podsticaje da vraća za procese dekarbonizacije, da nemamo dvostruke poreze. Oni će imati verifikatore iz Srbije i EU koji će pratiti kretanja na terenu. Država će odvajati sredstva koja će ubirati od poreza koji oni plaćaju Srbiji, to je 4 evra po toni emitovanog ekvivalent ugljenika- obrazložila je.

Ona je objasnila i da će Regionalni centar "Rančevo", kod Sombora, i Kalenić, rešiti upravljanje otpadom za tri regiona.

- To će biti regionalni centar kojim se upravlja otpadom gde će građani moći da sortiraju suvi i mokri otpada u kantama koje će dobiti od svoje opštine, biće obezbeđeni kamioni. Sve što ne može da se reciklira odlazi na sanitarnu deponiju Rančevo i Kalenić- zaključila je Pavkov.