"Danas počinje Atinska konferencija": Formira se Balkanski savez

Za domaću javnost koja je već danima bila pod utiskom dominantnih vesti o unutrašnjem obračunu u Gvatemali, u centralnoj Americi, 28. jun 1954. doneo je jednu sasvim novu temu, koja je bila istaknuta tog dana velikim naslovom: "Atinska štampa pozdravlja predstojeći savez" i nadnaslovom "Danas počinje Atinska konferencija".

U samom tekstu govorilo se o natpisima iz novina u susednoj Grčkoj koji su opisivali nastavak skupa u njenoj prestonici, Atini, na kom se na najvišem nivou govorilo o nastavku razgovora o izradi dokumenta nazvanog, kako je pisalo u "Večernjim Novostima" - Nacrt o trajnoj saradnji između Turske, Grčke i Jugoslavije. 

Konferencija u Atini koju je tog dana bila udarna vest na naslovnoj "Večernjih novosti", i sam Nacrt, bili su deo široke političke akcije koja se tih meseci odvijala u jugoistočnoj Evropi i Maloj Aziji. Kao što je ime dokumenta govorilo, tri zemlje, Turska, Grčka i Jugoslavija, bile su u procesu sklapanja svojevrsne "trajne saradnje", odnosno, kako je to odmah prozvano, i kako i grčka štampa naziva - Balkanski savez. Tako je naš čitalac tog vrelog ponedeljka, 28. juna 1954. dok je napolju dnevna temperatura već u toku prepodneva porasla na čak 34 stepena, a klima uređaji, iako su postojali u svetu, nisu bili ni blizu da budu deo svakodnevice u Jugoslaviji, mogao da sazna da će "uskoro Balkanski savez biti ostvaren, a pristupanje njemu biće slobodno svim prijateljskim zemljama koje imaju interesa u ovoj oblasti". 

Foto: Večernje Novosti

 

Konferencija u Atini biće poslednji susret na najvišem nivou predstavnika ove tri zemlje pre nego što u slikovitom mestu Bled u tadašnjoj Socijalističkoj republici Sloveniji, integralnom delu Jugoslavije, bude 9. avgusta, dakle, za nešto malo više od mesec dana bude potpisan i vojni deo ovog Saveza. Balkanski savez je došao kao inicijativa u okviru nedavno formiranog NATO pakta da se u južnoj Evropi formira jako vojno-političko partnerstvo između dve NATO članice, Turske i Grčke, i jedne zemlje koja nije bila deo tog pakta ali je imala veoma veliku armiju i bila je u problemu sa Sovjetskim savezom iako su u njoj komunisti imali apsolutnu vlast - Titove Jugoslavije. NATO-u i Americi trebala je jugoslovenska vojska JNA sa njenim ogromnim količinama oružja i iskustvom iz Drugog svetskog rata, da bi štitila "južno krilo" Evrope od nekog eventualnog napada od strane Sovjetskog saveza, a Titu je trebala kakva-takva zaštita ukoliko bi se neko u Moskvi tih dana odlučio da ipak ratom skrši njegovu vlast, posle ogromnog sukoba koji je izbio u leto 1948. izmežu Beograda i Moskve.

Foto: Večernje Novosti

 

Zato ne čudi što je grčka štampa sa oduševljenjem pozdravljala još jedan od koraka koji su vodili jačanju odbrambene pozicije Grčke i celog NATO-a u Evropi. Jer, prošlo je svega 3 meseca od kako je u Moskvi naglo umro čvrsti vođa Staljin i na Zapadu se nije znalo šta će se dalje dešavati u Sovjetskom savezu, koja struja će preuzeti svu moć, da li će među novim vladarima biti onih koji će smatrati da je moguće preuzeti južnu Evropu vojnom silom, i koliko će trajati takva neizvesnost. U Turskoj su identično gledali na novonastalu situaciju. Istu brigu je delio i jugoslovenski vođa Tito koji je najbolje od svih balkanskih političara znao šta je sve moguiće da se desi u prestonici sovjetskom komunizma. Zato su svi pristali da stupe, bar formalno, u ovaj vojno-politički savez, ne bi li kako tako imali miran san. 

Amerika je želela da u savez uđe i Italija, a za moguićnost priključivanja raspitivao se, i to u Beogradu, kod Jugoslovena, i Izrael, šest godina ranije formirana jevrejska država na Bliskom Istoku koja je znala da Moskva podržava deo arapskih zemalja sa kojima je Izrael bio u ratu od prvog dana svog nastanka. Interesi su se tako ukrstili, i Balkanski savez je postao vrlo ozbiljna evropska, pa čak i svetska tema. Deo tih najava, naši čitaoci su tako mogli da čitaju tih vrelih junskih dana u Beogradu i Srbiji u "Večernjim Novostima" ali i u gotovo svim drugim mestima tadašnje Jugoslavije u koja su bile isporučivane ove novine. Ipak, situacija oko tog saveza, iako stvar najviše državne politike, nije baš išla glatko: Turska i Grčka, iako zajedno u NATO-u, imale su ozbiljna neslaganja oko Kipra, i to će se u narednim decenijama pretvoriti u jednom trenutku i u kratak rat kada Turska bude izvršila čak vojnu invaziju na deo Kipra. U samoj Jugoslaviji takođe su postojali ozbiljni problemi oko ove ideje: najpre, sam vođa Tito nije želeo da uđe u NATO i pribojavao se da je ovakvo povezivanje sa dve NATO članice upravo korak u tom smeru koji je Amerika nesakriveno podržavala. U samoj Jugoslaviji brojni tadašnji funkcioneri ali i članovi Komunističke partije koja je bila jedina politilka organizacija u zemlji, nisu blagonaklono gledali na povezivanje sa "mrskim kapitalistima" svega devet godina nakon izvršene revolucije u zemlji u kojoj je ukinut i zabranjen kapitalizam. 

Dakle, situacija je bila rovita i maglovita, i igrale su se ozbiljne zakulisne političke igre, mada se nešto od toga moglo uočiti i u brižljivo sročenim tekstovima u domaćoj štampi. Iako se tog 28. juna 1954. nije moglo znati šta se sve "valja iza brda", bar za najveći deo naroda, događaji koji će uslediti pokazaće da od Balkanskog saveza i bezrezervne saradnje FNRJ, kako se Jugoslavija tada zvanično nazivala, i NATO pakta - neće biti ništa. Uskoro će se iz Moskve poslati pomirljive poruke Titu i prestaće da važi neizvesnost koja je mogla da preraste u opasnost. Novi predsednik SSSR Hruščov će doći u Beograd i pred kamerama svetskih izveštača odaće počast Titu, posle čega je postala iluzorna svaka dalja priča o približavanju zemlje NATO-u. Sa druge strane Grčka i Turska će tonuti u dalje i sve izraženije neprijateljstvo, pa je sve zajedno ostalo tek istorijska epizoda.

Da na naslovnoj strani "Večernjih Novosti" bude i nekih drugih i kudikamo lepših tema, pobrinuli su se tog dana urednici: velika i jedina fotografija prikazivala je đake iz jedne beogradske škole koji su na svom tek započetom raspustu došli da se igraju u Pionirskom parku u centru prestonice. " U bazenu za pesak ostvaruju se njihove mašte: grade kuće, gradove, mostove. Uspavljuju se i neguju lutke, pod punom brzinom voze se 'trkački automobilčići'. Oni se nalaze u gradu svojih, dečijih, mašti", pisalo je ispod idiličnog prizora. 

Kako sve ne bi bilo baš bez prisustva onog što je predstavljalo višednevni fokus, i ovde se nalazila, za naše upućene čitaoce koji su pratili sve prethodne vesti u proteklim danima, vrlo iznenađujuća vest o neočekivanom raspletu u, jasno je već - Gvatemali. Naime, kako je glasio naslov, demokratski predsednik Arbenz, agrarni reformator i lider naroda Gvatemale, koji je do juče govorio o porazu koji su pučistima nanele snage narodne vojske i seljaka koje je predvodio, podneće ostavku?!  A podnaslov je govorio da su napadači već obrazovali svoju vladu! Preokret je bio šokantan, a šta će se sve još dešavati u tom centralnoameričkom zamešateljstvu, čitaoci "Večernjih Novosti" saznavaće već u narednim danima, kada zbog šokantnih vesti Gvatemala ponovo bude tema broj jedan.