Postoje tišine koje bole: Poznati novinar otkrio detalje svoje životne borbe

Aleksa Marković danas otvoreno govori o godinama emotivnog prejedanja, borbi sa sopstvenim osećanjima i trenutku kada je shvatio da promena ne počinje na tanjiru, već u čoveku.

Kada danas pogleda fotografije na kojima ima 30 kilograma više, kaže da ne vidi samo drugačiji izgled. Vidi čoveka koji je godinama pokušavao da uguši ono što ga je iznutra lomilo

Svaki stres, svaka svađa, svako razočaranje i svaki problem imali su isti kraj. Otvarao bi frižider, zatvarao se u sobu. Jeo je, ne zato što je bio gladan, već zato što je na nekoliko trenutaka želeo da pobegne od svega što je osećao.

- Hrana mi nije bila zadovoljstvo. Bila je beg. Dok jedem, ne razmišljam. Čim završim, bol se vrati još jači – priznaje Aleksa Marković.

Tako su prolazili meseci, a onda i godine. Kilogrami su se gomilali, zajedno sa osećajem krivice. Dijete su rešavale posledicu, ali ne i uzrok. U želji da promeni život, obišao je brojne nutricioniste.

Svaki put dobijao je gotovo isti plan. Dijete od 1.200 ili 1.500 kalorija. Spiskove dozvoljene i zabranjene hrane. Nova pravila, nove zabrane, nova obećanja.

- Niko me nije pitao zašto jedem. Svi su gledali tanjir, a niko ono što nosim u sebi. Svi pretpostavljaju da kada imate višak kilograma da je to zato što samo jedete i da nemate drugih problema - dodaje on.

Foto: Privatna arhiva

Na kratko bi smršao, dok bi se kilogrami još brze vratili, a samim tim i momenat emotivnog prejedanja.

- Bio sam razocaračn iznova, osećao sam se kao da sam izgubio još jednu bitku. Emotivna prejedanja postajala su sve češća – priznaje Aleksa.

Hrana je bila jedina stvar u kojoj je, makar na nekoliko minuta, pronalazio mir. Kada je prestao da beži od bola, počela je prava promena. Prelomni trenutak nije bio nova dijeta, niti novi plan ishrane. Zapravo bio je to trenutak kada je odlučio da se suoči sa sobom.

Umesto da beži od emocija, počeo je da ih zapisuje. Tako je nastala knjiga „Postoje tišine koje bole“.

- Svaka stranica bila je nešto što godinama nisam imao hrabrosti da izgovorim. Pisao sam o svemu što me bolelo. O strahovima, razočaranjima, o smrti moje majke koja je na mene ostavila najveći trag. Prvi put nisam pokušavao da nahranim bol. Pokušavao sam da ga razumem – iskren je on.

Kaže da je upravo tada shvatio ono što godinama nije mogao da vidi.

Problem nikada nije bila hrana, to je zapravo bila samo posledica. Promena je počela u glavi, a tek onda na vagi. Tek kada je naučio da rešava probleme umesto da ih zatrpava hranom, počeo je da menja i svoje navike.

- Nisam jurio brze rezultate, bio sam nekako rasterećen. Išao sam korak po korak. Hrana više nije bila uteha, niti kazna, zapravo sada je zaista postala samo hrana – priznaje ne skidajući osmeh sa lica.

Foto: Promo

Rezultati su, kaže, došli kao posledica svega što je prethodno promenio u sebi. Danas je 30 kilograma lakši, ali smatra da njegova najveća pobeda nema veze sa vagom.

- Najveća pobeda nije što sam smršao. Najveća pobeda je što danas, kada me nešto zaboli, više ne tražim odgovor u frižideru - dodaje.

Njegova priča danas privlači pažnju hiljada ljudi upravo zato što otvoreno govori o temi o kojoj se retko priča.

- Gojaznost, nije uvek posledica nediscipline ili loših životnih navika. Nekada je to lice tuge, usamljenosti, anksioznosti i onih neispričanih priča. I biće mi drago da pomognem svakom ko se prepoznao u mojoj priči – dodao je on.

Zato poručuje svima koji se bore sa viškom kilograma da ne traže krivca u sebi, već da pokušaju da pronađu pravi uzrok. Jer tek kada se izleči ono što boli iznutra, počinje da se menja i ono što se vidi spolja.

BONUS VIDEO