"Diditi" otrov kojim su zaprašivali komarce pronađen u krvi beba

Spektakularna poseta sudanskog predsednika generala Dauda bila je i tog 15. jula 1960. udarna vest: zajedno sa domaćinom Titom, ovaj afrički lider prisustvovao je defileu jugoslovenske ratne mornarice na pučini Jadranskog mora, ispred grada Zadar.

Tito je želeo da gosta impresionira svojom silom na moru, što je i uspeo. U narednim godinama, upravo će pomorski poslovi biti prvi biznis za Jugoslaviju u Sudanu. Zašto je sudanski general toliko pratio jugoslovensko naoružanje i vojne kapacitete, možda je najbolje objasnio naslov iznad: „Plavi šlemovi dolaze u Kongo“ uz izjavu čuvenog francuskog filozofa Žan Pol Sartra: „To se više ne može izdržati“. Svega 15 dana ranije ova afrička država, Kongo, proglasila je nezavisnost od svojih vekovnih kolonijalnih gospodara, evropske Belgije, i odmah je počeo zastrašujući talas unutrašnjih sukoba uz ogromne žrtve. Ipak, kada bi ostavio sve svetske probleme i velike Titove poduhvate, čitalac Večernjih Novosti tog dana mogao je da vidi pravi horor: prestala je prodaja „Zastave 600“, nacionalnog vozila u Jugoslaviji, popularnog „fiće“. Razlog je bio, nagađalo se, povećanje cene.

Foto: Večernje Novosti

 

1970.

Udarna vest tog 15. jula 1970. koja je donosila pravi razlog za zabrinutost bila je afera „Diditi“. Naime, nakon što je eminentni naučnik, profesor Kljajić izašao u javnost sa ozbiljnim upozorenjem da uvozna hemikalija koja se masovno koristila za zaprašivanje komaraca po Beogradu, poznata po engleskom izgovoru slova svoje oznake DDT, nosi izuzetan rizik po zdravlje svih, posebno dece, izvršeno je, na zahtev „Večernjih Novosti“ temeljno merenje njene sveprisutnosti. Rezultati su bili zastrašujući: „diditija“ bilo je ne samo u krvotoku novorođenih beba, već i u domaćem mleku, jogurtu, čokoladi… Kakve će biti posledice upotrebe tako toksičnog praška pokazaće se tek u narednim godinama.

Foto: Večernje Novosti

 

1980.

Turobna 1980-ta… tako bi moglo da se bez ikakve rezerve izgovori kada bi se pogledala naslovna Večernjih Novosti 15. jula te godine. Jer, udarna vest je da postoji „zastoj“ u snabdevanju Beograda jestivim uljem. Možemo samo da pretpostavljamo šta se u toj nuždi koristilo za zamenu u pripremanju hrane. Istovremeno, vlada SR Srbije dala je odobrenje trgovcima da povećaju cene deterdženta. U tadašnjem sistemu ekonomija je tako izgledala, ali uprkos odobrenom povećanju cene, deterdžent će još uvek biti odsutan sa tržišta. Jednostavno, kriza nastala zbog mera jugoslovenske vlade za naglu (i prinudnu) otplatu ogromnih stranih kredita, kosila je na sve strane. 

Foto: Večernje Novosti

 

1990.

15. jul 1990. čitaocima je doneo pravi kolaž brojnih vesti na naslovnoj strani, i kada bi počeli da čitaju jednu po jednu, od vrha na dole, videli bi sledeće: da su svim funkcionerima tadašnjeg sistema bile povećane plate što je izazivalo nezadovoljstvo onih na nižoj socijalnoj poziciji, da će Narodna banka Jugoslavije na novu novčanicu od 1.000 dinara staviti lik Nikole Tesle, kao i da je SR Hrvatska odlučila da ukine emitovanje izvesne emisije Radio Beograda na svojoj teritoriji. Tu je bila i vest da je u skupštini Jugoslavije bilo mnogo žalbi na povrede ljudskih prava u zemlji, ali i najava da beogradskim domovima zdravlja preti kolaps zbog loše finansijske situacije. Iako u kasnijim uspomenama ova 1990. godina važi za idiličnu, ipak su svi „znaci vremena“ bili tu. I jasno upozoravali, svakog ko je mogao da razume njihov kontekst.   

 

2000.

Naslovna strana tog 15.jula 2000. godine pokazivala je sav raspon u kome je funkcionisalo tadašnje društvo u Srbiji: jedna pored druge stajale su vesti da je u akciji „Večernjih Novosti“ izabran najveći srpski pisac u 20.veku, Miloš Crnjanski, i da su podignute optužnice zbog mafijaškog obračuna koji je izazivao mnogo pažnje u to vreme. Tvrdilo se i da raste broj zaposlenih u privredi, kao što je nastavljena i urednička praksa da nekoliko lepih žena, koje bi fotoreporteri Novosti snimili na beogradskim ulicama, ipak bude najbolji ukras svake od ovih naslovnica.