Tito u službi Kominterne, radne akcije i štrajk radnika

Udarna vest 18. jula 1960, praćena velikom fotografijom nasmejanih mladih ljudi, odnosila se, posle dugo vremena, na jednu domaću temu. I to na – radne akcije.

Pod naslovom „smena na ostrvu“ Večernje Novosti su prikazale devojke i mladiće koji su bili deo novog kontigenta od 1.400 „brigadista“ koji će raditi teške fizičke poslove, i to narednih mesec dana, na raščišćavanju Ade Ciganlije. Kako se navodi u kratkom opisu ispod fotografije, reč je o drugoj smeni koja dolazi na Adu Ciganliju da na „budućem beogradskom ostrvu mladosti“, kako je pisalo da sve od sebe kako bi se ovo divlje i zapušteno rečno ostrvo nekako pretvorilo u korisnu zonu za glavni grad. Pored brigadista, mladih ljudi raspoređenih u formacije koje su se nazivale „brigade“, iz Beograda, tu su bili još i brigadisti iz Zagreba kao i iz Zemuna. Radne akcije su bile dobrovoljne, a umesto nadnica za težak fizički rad, učesnici su dobijali ponos što učestvuju u unapređenju raznih delova svoje zemlje.

Foto: Večernje Novosti

 

1970.

18. jula 1970. godine „Večernje Novosti“ su ponovo na naslovnoj strani imale dominaciju tema i naslova iz stranih zemalja. Noseća vest bila je ona o štrajku lučkih radnika u Velikoj Britaniji, koji je paralisao čitav privredni sistem te zemlje, dok su je pratile teme rata u Vijetnamu kao i pomalo bizarna ilustracija sa autoputa u Nemačkoj gde je jedan vozač sportskog automobila izrezao rupe u gepeku kako bi njegovi psi mogli da isture glave i dišu vazduh dok se voze. Jer, u tom kupeu marke „Ford Kapri“ za njih nije bilo mesta unutra. Ipak, dve manje vesti su davale realniju sliku procesa koji su se odvijaju u našoj tadašnjoj zemlji: prva je bila da se uvodi carinski popust za naše građane koji rade u nekoj od evropskih zemalja kako bi se „stimulisao“ povratak stručnjaka u zemlju. Druga je bila da je smanjeni uvoz ostavio jugoslovenske vozače bez guma za automobile. To će biti rešeno u narednoj deceniji povećanjem domaće proizvodnje u nekoliko fabrika širom države, dok će, umesto smanjenja, broj Jugoslovena koji su na radu u inostranstvu – samo rasti, uprkos „olakšicama“.

 

1980.

Glavna vest 18.jula 1980. bila je da narodna skupština Jugoslavije traži „veću odgovornost“ kako bi bilo manje nestašica. Nažalost, za običnog Jugoslovena ova inicijativa je došla prekasno: dok su se u prethodnoj deceniji svi mahnito zaduživali, o odgovornosti niko nije prozborio nijednu reč. Ali, kad je sve došlo na naplatu, tražila se – odgovornost. Koliko je sve išlo po inerciji zaduživanja govorio je i podatak iznet u podnaslovu ove vesti: da je deficit već u prvom polugođu dostigao nivo iz celokupne prošle godine. Ipak, fotografijom je bila ispraćena jedna druga vest: da je Beograd prethodnog dana ostao bez jednog drveta u ulici Kneza Miloša. Tom prilikom je ostao i manji za jednog „fiću“ na koga se drvo obrušilo. I još jedna beogradska vest krasila je ovu naslovnu: idućeg meseca Gradsko saobraćajno Beograd kreće u proširenje trolejbuske mreže. Posle godina tavorenja, i gotovo pred potpunim ukidanjem, trola se ipak vratila u Beograd. Ono što u novinama tada nije pisalo jeste da je to bio ishod prinudnog ekonomskog aranžmana sa SSSR, ali poklonu se u zube tada nije gledalo. Te trole će voziti Beograđane još nekoliko narednih decenija.     

1990.

Drugi svetski rat je dominirao naslovnom Večernjih Novosti od 18. jula 1990. godine: najavljivao se ekskluzivan feljton o Titu u službi Kominterne, a udarna vest je bila da je srpski četnički pokret održao komemoraciju na beogradskom Trgu republike povodom godišnjice smrti Draže Mihailovića. Kako su urednici Novosti stavili potpis ispod fotografije sa tog skupa, bio je to – „povratak u prošlost“.

Dok je u Pekingu počinjao veliki rusko-kineski dijalog na vrhu, a Socijalistička partija Srbije slavila „jubilej“ i vlada obavezala mlekare da isporučuju 50 odsto mleka po nižoj ceni, fotoreporteri Novosti su i ovog dana ukrasili stranu sa snimcima lepih devojaka sa plaža i kupališta na nekim nepoznatim lokacijama koje su – budile maštu.