Velika tragedija: Fudbaleri Danske poginuli u avionskoj nesreći

Naslovnom stranom Večernjih Novosti tog 19. jula 1960. godine dominirala je slika jedne tragedije: u plitkoj vodi nalazila se olupina aviona u kojoj je poginulo 8 fudbalera iz Danske.

„Treći udes fudbalera“ glasio je naslov, a u podnaslovu se objašnjavalo da je reč o „trećem udesu“ koji je zadesio evropske fudbalere posle tragedija u Torinu i Minhenu. Katastrofa na aerodromu Minhen se dogodila kada se tim Mančester Junajteda vraćao iz Beograda posle utakmice sa Crvenom Zvezdom, dve godine ranije. I avionska nesreća koju je sada prikazivala velika fotografija imala je veze, doduše posredne, sa našom zemljom: naime, fudbaleri koji su poginuli u ovoj nesreći na aerodromu u Kopenhagenu, poleteli su na odabir za učešće u reprezentaciji Danske na Olimpijadi u Rimu koja se održavala u avgustu i septembru te godine. U finalu Olimpijade, Danska će izgubiti upravo od - reprezentacije Jugoslavije.  

Foto: Večernje Novosti

1980.

Uprkos ekonomskoj krizi koja je krenula da se odvija neslućenom brzinom, tog 19. jula 1980. udarna vest je bila da je Cvijetin Mijatović, prvi predsednik Jugoslavije nakon smrti dotadašnjeg doživotnog vođe Tita, dva i po meseca ranije, svečano otvorio most „kopno – ostrvo Krk“. Reč je bila o mostu koji je povezivao jedno od najvećih jadranskih ostrva i grad Rijeku, u tadašnjoj Socijalističkoj republici Hrvatskoj. Taj most, čudo inženjerstva, sa, kako su ga opisivale Večernje Novosti, najvećim lukom na svetu, projektovali su i gradili prethodne četiri godine zaposleni beogradskog preduzeća „Mostogradnja“, a nazvan je „Titov most“. Most postoji i danas, posle 46 godina ali se zove „Krčki most“, a na njemu nigde nema ni najmanjeg spomena čije je pameti i ruku delo. Od ostalih vesti tog dana, izdvajale su se dve: da je na beogradskim pijacama došao „crni petak“ za nakupce jer je na Đermu, Kaleniću, Zelenom vencu i zemunskoj pijaci od nakupaca oduzeto skoro 4 tone voća i povrća, i da je benzin ponovo poskupeo ali da se kupovao kao i pre toga. 

Foto: Večernje Novosti

1990.

Pod naslovom „Smeće u Beogradu“, Novosti su 19. jula 1990. najavile koncert velike rok zvezde Alisa Kupera u Beogradu. Njegov poslednji album nosio je naziv „Treš“, odnosno, „smeće“ pa je to poslužilo za ovaj duhovit naslov. Ali, druga tema nije bila tako zabavna: sezonu godišnjih odmora u Beogradu su koristili obijači stanova -  dok su se građani „brčkali na moru“, kako su pisale Novosti, u njihovim stanovim provalnici su „pravili popis“ vrednih stvari. Iz Narodne banke Jugoslavije su najavljivali konvertibilnost dinara koji će biti „kao dolar“, ali dok se to spremalo, u vrhu strane je jedna vest pokazivala da kriza koja je drmala zemlju u prethodnoj deceniji osamdesetih još uvek pokazuje svoje zube: za završetak obnove kuće vojvode Stepe Stepanovića, proslavljenog srpskog vojskovođe iz Prvog svetskog rata, koja se nalazi na teritoriji opštine Voždovac, u Beogradu, para jednostavno – nije bilo. Ni u republičkoj ni u gradskoj kasi. Ta obnova će sačekati još mnogo godina.

2000.

19. jula 2000. godine, uz reportažu sa izgradnje autoputa Novi Sad – Beograd i izveštaj sa skupa u Pekingu gde su se sreli tadašnji lider Kine Đijang Cemin i novi ruski predsednik Vladimir Putin, koji su tada najavili dugoročno strateško partnerstvo, bila je tu i jedna vest koja je najavljivala novu tehnološku eru. „Svuda sa mobilnim“ glasio je naslov koji je pratila fotografija devojke na plaži koja razgovara telefonom. Danas sasvim obična svakodnevna stvar, u to vreme, 2000. godine, razgovor mobilnim sa plaže još uvek je imao notu ekskluzivnosti. Iako u Srbiji uvedeni pet godina ranije, mobilni telefoni nisu tog leta i dalje bili široko dostupni i rasprostranjeni, pa je tako razumljivo zašto je ovaj prizor postao naslovna vest.