Vraćamo se u prošlost: Ovo su najvažnije vesti koje su obeležile decenije za nama

Možda je dolazak cara Etiopije Haile Selasija na Brione, u Titovu hacijendu, bio najvažnija vest za urednike Večernjih Novosti tog 25. jula 1954. godine, ali je sigurno da su čitaoci najpre ispratili nešto drugo u tom izdanju: na 13-tim Balkanskim igrama jugoslovenski sportisti osvojili su zlatne medalje u čak osam disciplina od ukupno 10.

Detaljan izveštaj o uspesima domaćih takmičara, Lorgera, Otenhajmera Štritofa (Slovenac i dva Hrvata), nalazio se na šestoj i sedmoj strani. Balkanske igre su bile regionalno takmičenje u atletici koje se održavalo još od 1929. godine, i nastalo je po uzoru na Olimpijadu. Te 1954. bile su u Beogradu.

1960.

Filmski festival koji se održavao u antičkoj areni u gradu Pula na Jadranskom moru, bio je jedan od centralnih događaja u istoriji Jugoslavije i zato nije za čuđenje da je naslovna strana 25. jula 1960. bila kompletno posvećena njegovom otvaranju prethodne večeri. Ipak, nije sve bilo glamurozno: pala je jaka kiša i zamalo uništila svečanu ceremoniju otvaranja. Osim toga, kako su pisale Novosti, i film „Akcija“ kojim je te večeri počeo festival, o borbi slovenačkih partizana u Drugom svetskom ratu - nije uspeo pred publikom. 

1970.

Svet je obilovao dramatičnim događajima, zaključio bi čitalac tog 25. jula 1970. Vest o atomskim bombama koje mogu da se smeste u običan putnički kofer izazivala je jezu, a upravo se o tome vodila rasprava u američkom senatu. Strahovito je bilo i samospaljivanje trojice osuđenika u italijanskim zatvorima u znak protesta protiv rigoroznog krivičnog zakona (kojim je Italija pokušavala da obuzda sve veći stepen kriminalnog i političkog nasilja u zemlji). Ali, tek je jedna omanja vest u dnu strane pokazala da izvesne jeze ima i u domaćem socijalističkom „raju“: pod naslovom „Mama, spasi me“ objavljena je dramatična ispovest 19-godišnje devojke koja je kao pripravnica u velikom beogradskom preduzeću doživela nasrtaje direktora i nekako uspela da pobegne od prisilnog odnosa. U to vreme nije bilo izraza poput „mobing“ ili „seksualno zlostavljanje“ ali je ova hrabra novinarska objava o manijaštvu jednog moćnog direktora prema skoro pa maloletnoj radnici ostavila gorak ukus kod svakog ko je tog dana čitao Novosti.  

 

1980.

Uzimajući tog vrelog 25. jula 1980. u ruke Večernje Novosti, čitalac bi odmah uočio naslov o gasovodu Horgoš-Paraćin koji je došao „pred kapije Beograda“. Ovom „gasnom konekcijom“ dovodio se prirodni gas u Srbiju, između ostalog i za grejanje stanova preko toplane Novi Beograd, mada je znatno veću ulogu imao u industrijskoj proizvodnji, što pokazuje krajnja destinacija, u to vreme mesto nekoliko velikih fabrika. Ovaj gasovod je dolazio iz tadašnjeg Sovjetskog saveza, i bio je itekako važan za tadašnju energetsku stabilnost, ali i domaće proizvođače. Pored takve vesti iz sfere najviše politike, pažnju je privlačila i jedna svakodnevna: da se na divljim plažama Save i Dunava već udavilo šestoro osoba.

1990.

Poskupeo je benzin, a sada će zato poskupeti i gradski prevoz, bio je naslov koji nije nikog obradovao tog 25. jula 1990. godine. Novo poskupljenje naftnih derivata koje se desilo u prethodnim danima dovelo je do velikog gubitka u GSP pa je zato morala da poskupi i karta. Bio je to pravi udar na ionako praznu kasu GSP, kako su napisali tadašnji urednici Večernjih Novosti. Ali, jedna druga objava je mogla da izazove pažnju u tom vremenu kada su se menjala neka prethodna, decenijama važeća pravila: u Beograd je prethodnog dana doputovala izvesna Linda, predstavljena kao „princeza Karađorđević“, sa svojom malom decom. Nju je dočekala takođe još jedna „princeza“, Radmila. Radilo se o suprugama dvojice članova ugašene srpske i jugoslovenske dinastije Karađorđević: Linda je bila supruga Tomislava, sina kralja Aleksandra, ubijenog 1934., a Radmila supruga Đorđa, brata istog kralja. Koga nisu zanimali posrnula privreda, poskupljenja i princeze iz nepostojeće dinastije, mogao je da se užasne pred vešću da su u toku noći „redari“, odnosno, obezbeđenje tada popularnog „Avala Festa“ na Košutnjaku, prebili goste ovog objekta.

2000.

Isti loš utisak je mogao da se stekne i pred vešću od 25. jula 2000. godine da je u prestonici Crne Gore, Podgorici, uhapšena grupa kriminalaca koja je u zemlju unosila velike količine droge iz susedne Albanije, kao i da je trgovala „belim robljem“, odnosno, nesretnim ženama primoranim na prostituciju. Za to vreme se u Beogradu ubrzano gradilo: reč je bila o stanovima na Bežanijskoj kosi za koje je Vlada Srbije davala subvencije. Iako je sve delovalo idilično i povoljno, bila je to „kap u moru“ pred predstojeće izbore koji je trebalo da se održe u narednim mesecima. To su Novosti takođe najavile u ovom izdanju vešću da su poslanici u skupštini upravo usvojili paket izbornih zakona.