Smrzavanje usred jula: Beograđani u jaknama, temperatura naglo pala

Kiša, hladnoća, mantili… malo ko bi tog 25. jula 1960. godine rekao da se nalazi usred leta. Jer, temperatura je naglo pala, praćena upornom kišom, i Beograđani su tog dana bili u skoro pa zimskoj garderobi.

Tada se nije govorilo o klimatskim promenama ali su ovakva odudaranja od uobičajenih proseka temperature nazivana „ćudljivo vreme“, „varljivo leto“ i slično. Fotografija tog dana upravo je prikazivala takav „varljivi“ prizor zabeležen u centru jugoslovenske prestonice: morki trotoari, kaputi, kišobrani. Ali, loše vreme nije sprečilo da se punom parom vrše pripreme za proslavu „Ilindena“, praznika makedonskog naroda, što je bila druga glavna vest tog dana. Bila je to dvostruka proslava, 57-godišnjica ustanka protiv turske okupacije, ali i 16-godišnjica „prvog zasedanja ASNOM-a“. To „zasedanje“ održano 1944. godine bilo je prvi korak u formiranju Makedonije, republike u sastavu Jugoslavije, na teritoriji koja je od 1912. do 1929. godine bila – južna Srbija.   

Foto: Večernje Novosti

1970.

Da je jugoslovenski turizam već krenuo uzlaznom linijom tog leta 1970. godine, svedočio je posredno i članak sa naslovne „Večernjih Novosti“ – „I galebi donose devize“. Kako se objašnjavalo, reč je bila o „otvorenom razgovoru“ sa jednim profesionalnim zavodnikom „usamljenih turistkinja“ na Jadranskom moru. U ovoj nesvakidašnjoj temi nalazio se i podnaslov da „profesionalni zabavljači“ turistkinja razmišljaju čak i o „osnivačkoj skupštini“, koji bi se „legalizovao posao“, s obzirom na razmere koje je zavođenje stranih turistkinja od strane domaćih muškaraca poprimilo u to vreme. Da su „galebi“ umesto šarmantnih zavodnika, kako su gradili sliku o sebi, bili ustvari jedna vrsta prostitucije, svedoči i navod da su pojedini „galebovi“ od toga zarađivali mesečno i do 3.000 dinara što je iznosilo oko tri tadašnje prosečne plate. Operisali su u jugoslovenskim turističkim „mekama“ tog vremena, od Opatije do Dubrovnika, odnosno, u hrvatskoj Dalmaciji.

1980.

Teška je kriza vladala te 1980. godine u Jugoslaviji, a jedna od vesti koja je o tome mučno svedočila bila je ona koja je „krasila“ naslovnu Večernjih Novosti tog 25. jula 1980-te: pola jugoslovenskog izvoza biće potrošeno da bi se na svetskom tržištu kupilo 12 miliona tona nafte. Cena im je bila 3 i po milijarde dolara, a koliki je bio problem svedoči i drugi deo podnaslova u kome se navodilo da se „mnogi još nisu pomirili sa propisom kojim je zaustavljena dalja izgradnja toplana i elektrana na tečno gorivo“. Krizi su se pridružili i beogradski pekari koji su tvrdili da nemaju dovoljno žita za hleb. Što bi se reklo, curilo je na sve strane tog depresivnog leta. Rešenje se neće još dugo vremena pojaviti, a nove mere kojima će jugoslovenska vlada pokušati da reši krizu samo će doprineti ubrzanom padu životnog standarda Jugoslovena.  

1990.

Bila je to jedna od najvažnijih vesti čitave te 1990. godine: prethodnog dana u mestu Srb u Lici, na teritoriji tadašnje jugoslovenske Socijalističke republike Hrvatske, okupilo se, kako su javljali reporteri Novosti, preko 150.000 ljudi. Tom prilikom proglašeno je osnivanje „Sabora i Nacionalnog veća Srba u Hrvatskoj“, a naslov je ukazivao da su „Srbi izglasali autonomiju“. Tadašnji lider Srba iz Hrvatske, akademik Jovan Rašković je rekao da Srbi „samo hoće autonomiju slobodnog i suverenog srpskog bića“. Dok se tako pred očima čitave javnosti odvijala historija, druga vest najavljivala je da će se u Beogradu za 4 dana otvoriti jedan od najboljih hotela u Evropi, Hajat. 

2000.

Tog 25. jula 2000. godine, javljale su Novosti, u Južnoj Koreji je gorela američka zastava, mere ministarstva zdravlja Vlade Srbije su već počele da daju rezultate, vladalo je veliko interesovanje građana za stambene kredite iz programa vlade, a skupština je donela novi zakon o finansiranju vojske. Ipak, i dalje je najlepša vest na toj i svakoj drugoj naslovnoj strani Večernjih Novosti iz leta 2000-te bila mladost koju su na ulicama Beograda neumorno beležili fotoreporteri ove redakcije.