Sport
VATERPOLO BURA! Kakva reakcija selektora Uroša Stevanovića posle triler meča Srbija - Španija na Evropskom prvenstvu
112. 01. 2026. u 21:56
212. 01. 2026. u 21:56
Vesti
POLA SLAVI, POLA JE NA SLAVI! KO JE BIO SVETI NIKOLA i zašto je omiljeni svetac u Srba!
Ne kaže se džabe da "Svetog Nikolu pola Srbi slavi, dok druga polovina ide na slavu", jer je reč o najvećoj slavi u Srba koja je obeležava danas 19. decembra
Sveti Nikola, čudotvorac, zaštitinik pomoraca i siromašnih, jedan je od najvoljenijih hrišćanskih svetaca i to ne samo kod pravoslavnih naroda, a sigurno je jedna od najbrojnija slava kod Srba. Ovaj svetitelj imao je veoma uzbudljivu životnu priču, koja vekovima fascinira hrišćane.
Rođen u maloazijskom gradu Patara, luci na mediteranskoj obali današnje Turske, Sveti Nikola je živeo u 4. veku, mnogo pre raskola između pravoslavne i katoličke crkve iz 1054. godine.
Njegovi roditelji, bogati Grci Teofan i Nona, sina Nikolu su dobili u vreme vladavine rimskog cara Valerijana (253. - 260. godine), pohlepnog čoveka koji je zbog strasti za zlatom organizovao vojni pohod na Persijsko carstvo. Persijski kralj Šapur ga je zarobio u bici kod Edese, ponižavao u zatočeništvu i, na posletku, ubio sipajući mu istopljeno zlato niz grlo, kao simbol njegove pohlepe. Budući da je Valerijan bio prvi (i ostao jedini) rimski car koji je zarobljen u borbi, njegovo zatočeništvo i smrt su izazvali talas nestabilnosti u rimskoj imperiji.
U takvom nestabilnom okruženju stasavao je mladi Nikola. Kada su mu roditelji umrli u velikoj epidemiji, Nikola je razdelio svo nasleđeno bogatstvo. Odgajao ga je stric, arhiepiskop Patare, pod čijim budnim okom se Nikola uspinjao u crkvenoj hijerarhiji. Posle smrti strica, Nikola je izabran za arhiepiskopa mirlikijskog. Bio je i jedan od arhiepiskopa koji su pozvani pred cara Konstantina na sabor u Nikeji 325. godine.
Zašto neko mrsi na Svetog Nikolu?
Kako Sveti Nikola pada u vreme (tačno na polovini) velikog božićnog posta, vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu. Većina ovu slavu obeležava posno, ali nisu ni retki primeri porodica koje za Svetog Nikolu prave mrsnu trpezu.
Za Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) nema dileme – Sveti Nikola je posna slava!
Istovremeno postoji nekoliko objašnjenja kako su porodice stekle običaj da mrse na Svetog Nikolu.
Verski analitičari tvrde da je mrsna trpeza na Svetog Nikolu tradicija koja je započeta neposredno posle Drugog svetskog rata, i naročito je prisutna u Vojvodini, odnosno u Bačkoj.
U vreme kada obeležavanje slave nije bilo baš poželjno ponašanje, porodice su se dosetile da naprave okupljanje, ali da namerno pripreme mrsnu trpezu, kako onaj ko bi hteo da ih prijavi ne bi mogao da dokaže da je povod bio religijski.
Nije se zbog pravljenja slave posle Drugog svetskog rata išlo na Goli otok (zatvor za političke prestupnike), ali se zbog potkazivanja u partiji lako mogao izgubiti dobar posao ili onemogućiti napredovanje u službi, zbog čega su porodice mahom krile da prave religijske obrede.
Zbog svega ovoga čak su i sveštenici SPC počeli da prećutno prihvataju mrsnu trpezu na Svetog Nikolu i osveštavaju porodicama slavske kolače, iako znaju da ne poste.
U moderno vreme mrsna trpeza na Svetog Nikolu ostala je kao posledica toga da li se poštuje Božićni post. Mnoge porodice koje jednostavno ne poste 40 dana do Božića obeležavaju mrsno Svetog Nikolu, osim ako ne pada na sredu ili petak. To je na neki način posledica iz doba komunizma kada se izgubio običaj posta, a ponovo se obnovilo redovno obeležavanje slava.
Među objašnjenja zašto se mrsi na Svetog Nikolu spada i legenda po kojoj je čoveku svake godine umiralo po jedno dete. Sveštenik ga je navodno pitao da li posti ili mrsi na Svetog Nikolu, a onda mu je on odgovorio da posti. Tada mu je sveštenik, po toj priči, dao odobrenje da mrsi na Svetog Nikolu i od tada mu ni jedno dete više nije umrlo.
Nikola je umro 19. decembra 345. godine. Sahranjen je u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije, a krajem 11. veka njegove mošti prenete su u Bari, u manastir svetog Jovana Preteče. Osim što se spomen na dan smrti svetog Nikole slavi 19. decembra, odnosno 6. decembra, sveti Nikola se proslavlja i 22. maja odnosno 9.maja, u znak sećanja prenosa njegovih moštiju u Bari.
Od Svetog Nikole do Deda Mraza
U novije vreme, zahvaljujući reklamama "koka-kole" i potrošačkom društvu, najpoznatiji je kao Deda Mraz (Santa Klaus, skraćeno od Santa Nikolaus - Sveti Nikola).
Dok je na pravoslavnim ikonama prikazan kao visok čovek u prepoznatljivom crvenom plaštu, sa episkopskom mitrom na glavi i štapom u ruci, kako daruje decu poklonima iz džaka, potrošačko društvo je to malo "začinilo". Crveni plašt je ostao, kao i duga seda brada, ali su ubačeni irvasi koji vuku saonice kojima "Santa Klaus" obilazi svet tokom Badnje večeri.
Verski analitičari podsećaju da je Sveti Nikola najraniji svetitelj i da je slavljen u celoj Evropi, bez mnogo veze sa savremenim Deda Mrazom.
Zašto je Sveti Nikola popularan među Srbima?
Jedan od mogućih razloga za veliku popularnost Svetog Nikole kod Srba - više od 600 srpskih crkava nosi njegovo ime - zapravo je sasvim ovozemaljski.
Sveti Nikola pada u vreme posta, a za posan ručak se u kući uvek imalo. Brašno za hleb, te kupus i krompir za ručak, kao i rakija, bili su dovoljni da ugostite komšije, prijatelje i rodbinu.
Još jedan praktičan razlog za omiljenost Svetog Nikole je i vreme kada se slavi. Budući da je ovo nekada bila zemlja seljaka, zimsko vreme je bilo jedino pogodno za slavlja i okupljanja, jer nije bilo poljskih radova.
Neverovatan život Svetog Nikole najuzbudljiviji je deo storije o jednom od najranijih svetitelja.
Razlog za njegovu popularnost treba tražiti u samoj ličnosti Svetog Nikole koji je svo bogatstvo nasleđeno od roditelja razdelio siromašnima, starima i nemoćnima. Sa jednom boščom (zavežljajem) krenuo je na put s verom u Boga, te se smatra čudotvorcem.
U želji da ostane anoniman, novac nije davao ljudima u ruke, već im je stavljao u džep da bi se iznenadili kada ga nađu. Upravo iz njegovog dobročinstva proistekla je legenda o Svetom Klausu, odnosno o Deda Mrazu koji bi uoči Božića deci ostavljao poklone u čarapi na ognjištu.
.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
Planeta
ZAKON O ANEKSIJI GRENLANDA PREDAT KONGRESU: "Dodeliti mu status savezne države SAD"
112. 01. 2026. u 21:16
212. 01. 2026. u 21:16
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar