NIKOLA SELAKOVIĆ UPOZORAVA: Od 2003. do danas izgubili smo 123.000 đaka prvaka! UBIĆE NAS BELA KUGA!

 U Srbiji je danas 6.000 školskih odeljenja prvog razreda manje nego pre 15 godina. Ako se ne prizovemo pameti, za 40 godina biće nas upola manje

Bela kuga ubija Srbiju i mi bukvalno nestajemo kao narod! Posle mnogo decenija imamo manje od sedam miliona stanovnika, a od 2003. godine do danas izgubili smo čak 123.000 đaka prvaka! Ovaj poražavajući podatak u intervjuu za Informer iznosi generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković.

Ako se potpuno ne posvetimo podizanju nataliteta, upozorava Selaković, neminovno ćemo nestati kao nacija!

 Koliko nas Srba je zapravo? Koliko je starih, a koliko mladih?

Ovo je prava srpska politika Cilj je ohrabriti žene koje već imaju dece da nastave da rađaju, jer nisu više same, sada ih podržava i država. To je prava srpska politika Nikola Selaković

- Evo vam samo jedan podatak koji najbolje objašnjava sve. U osnovnim školama u Srbiji u školskoj 2003/04. godini upisano je 667.570 učenika, a 2016/17. godine 544.637. Dakle, za preko 15 godina, to je za 123.000 manje đaka prvaka! To je skoro 6.000 školskih odeljenja manje u Srbiji, to je toliko praznih učionica!

 Predsednik Vučić je rekao da će Srba 2060. godine biti samo 3,9 miliona...

- Ako ništa ne uradimo, ako nastavimo sa ovim negativnim priraštajem, biće tako. A na tih 3,9 miliona Srba broj penzionera će ostati isti! Država to ne može da izdrži ni finansijski, ni fiskalno, ni sistemski. Mi bismo u tom trenutku umrli kao ozbiljna nacija.

 Kada smo poslednji put bili ispod sedam miliona ljudi?

- Poslednji put centralna Srbija je imala manje od sedam miliona ljudi 1966. godine, uz jednu bitnu razliku. Te godine prosečna starost je bila ispod 30 godina i rodilo se 103.000 dece. A 2017. godine imamo isti broj ljudi, ali prosečne starosti 43 godine i imamo samo 65.000 dece. Grafikon koji prikazuje starosnu figuru stanovništva zove se demografska piramida. U normalnim državama to i jeste demografska piramida, jer su na vrhu najstariji, a u njenoj osnovi najmlađi kojih je najviše. Današnja slika Srbije je demografsko vreteno, jer mi nemamo najviše dece, nego ljudi u četrdesetim godinama.

Laži opozicije važnije od beba Kako je moguće da borba protiv "bele kuge" nije tema za ogromnu većinu medija? - Nije tema zato što to nije priča o popu koji je preneo drogu, niti ko je šta rekao u rijalitiju. Nije ni priča o nesrećnicima koji na svakim novim izborima imaju sve manje glasova, a u stanju su da iznose sve veće gluposti i neistine. Na kraju, nije priča gde ćete da kažete da je fontana na Slaviji ruglo, a do pre četiri godine ste vi predlagali izgradnju takve fontane na isti način. Većina medija ovo ne spominje zato što to nije priča u kojoj mrzimo Vučića, pa onda mrzimo i sve što on radi.

 Koji deo Srbije je najugroženiji po tom pitanju?

- Decenijama unazad najugroženija je Istočna Srbija. U najtežem položaju su zaječarski i borski okrug, u koje spadaju opštine Kladovo, Negotin, Majdanpek, Bor, Boljevac, Knjaževac, Sokobanja i grad Zaječar. Sve ove opštine imaju negativan prirodni priraštaj, odnosno "belu kugu" još od prve polovine 60-ih. Zaječar je prošle godine imao samo 56.000 stanovnika. A od 1961. do 2017. svega tri godine je imao pozitivan priraštaj. Znači, od 57 godina demografski minus postoji 54 godine. Podaci su još gori za Negotin i zbog negativnog priraštaja i zbog velikog odliva stanovništva na rad u inostranstvo.

Na koji način još možemo podstaći natalitet?

- Predsednik je izašao sa predlogom podsticajnih mera, koje uopšte nisu beznačajne, veoma su bitne. Potrebno je organizovati i kampanju da ženama približimo ove mere kako bi znale na šta imaju prava, da vide da nisu same i ostavljene i da znaju da ih država podržava i stoji uz njih. Svi se moramo aktivirati. Od vrha države, predsednika, Vlade do svake lokalne samouprave, opštine i grada.

Šta to tačno znači?

- Svaka lokalna samouprava treba da pokaže brigu i razumevanje prema majkama koje imaju više dece i koje žele da rađaju još dece. Predsednik svake opštine na svaka dva meseca treba da organizuje prijem na koji će primiti majke iz njegovog grada koje su se u prethodna dva meseca porodile. Treba sa njima da porazgovara, da ih ohrabri i upozna sa podsticajnim merama. Zatim, svaka opština za svako rođeno dete po rođenju treba da izdvoji određenu svotu novca koliko je u mogućnosti.

Koji je najveći zadatak ove akcije: podstaći majke da rode prvo dete ili da rađaju više dece?

- Cilj je motivisati ljude da formiraju svoje porodice i da rađaju. Treba podstaći ljude da razmišljaju nekoliko decenija unapred. Ohrabriti žene koji već imaju dece da nastave da rađaju, jer nisu više same. Tu je sada država da im pomogne. Promovišući našu pronatalitetnu politiku, predsednik Vučić rekao je da nikom ne zaviruje u sobu niti se meša u privatnost, ali mu je dužnost kao čoveka koji je dobio preko dva miliona glasova i veliko poverenja građana da ukaže na problem koji u Srbiji postoji već 70 godina, a kojim se niko nije bavio. Za to nisu krivi ni Amerika, ni NATO, ni EU ni period Miloševićeve vladavine. Krivi smo svi zajedno kao društvo i država koja se time nije bavila.

Šta država planira da uradi sa vrtićima, jer je i to vrlo važan faktor?

Abortusi ostavljaju ogromne posledice Šta se može uraditi po vrlo kompleksnom pitanju abortusa? - Podaci pokazuju da je čak 74 odsto žena bar jednom u životu abortiralo. To je na njih ostavilo određene psihičke posledice tokom čitavog života. Najveći problem su privatne ordinacije koje za male pare "čiste" žene, pa čak i kad fetus naraste do tačke kad abortus nije dozvoljen! Strašno je i što jedan deo žena posle abortusa ostane sterilan.

- U vreme naše vlasti značajno se povećao broj dece u predškolskim ustanovama i obdaništima. Mi smo u 2016/17. u obdaništima od tri godine do predškolskog uzrasta prvi put imali 60 odsto dece. Cilj nam je da dođemo do 90 odsto. Moramo da gradimo nova obdaništa i da proširujemo postojeća. Treba da renoviramo učionice koje se ne koriste i od njih napravimo trpezarije koja će obdaništa snabdevati hranom. Naš zadatak je da smanjimo liste čekanja i da svako dete ima priliku da ode u obdanište. U Beogradu smo za četiri godine povećali broj dece u obdaništima za preko 40 odsto i smanjili smo cene za boravak. To je prava srpska politika.

Kakav je prirodni priraštaj među Srbima na severu Kosova?

- Dramatičan podatak je da severno Kosovo ima samo 42.000 Srba, dok Južna Mitrovica ima ukupno 68.000 Albanaca. Međutim, prirodni priraštaj Srba na Kosovu je bolji nego među Srbima u centralnoj Srbiji i Vojvodini. Ali to što tamo imamo visok priraštaj za nas nije veliko ohrabrenje. Tamo je Srba jako malo i koliko god imali dobar prirodni priraštaj, on je u odnosu na albanski nevidljiv. Pričamo o razlici između Srba i Albanaca na Kosovu koja je veća od deset puta u apsolutnim brojevima. Za nas je zato pre svega važno da podižemo broj živorođene dece u centralnoj Srbiji.

 Kako vidite "dobronamerne kritičare", koji tvrde da niko neće da rađa decu zbog novca?

- Novac je veoma važan, ali nije presudan. Dete se ne rađa u novčaniku, već u srcu i glavi. Dokaz su sve one majke koje su rodile mnogo dece, bez finansijskog podsticaja, a o kojima se ovih dana piše. Ovo moramo da shvatimo kao najvažniju stratešku politiku naše zemlje. Fertilitet naše žene je 1,4, a to znači da deset srpskih žena rodi 14 dece. Isti taj fertilitet ima jedna Nemačka, Austrija, Estonija, a plate su znatno veće i životni standard viši... Dakle, istina je, nije sve u novcu.

Kako komentarišete to što je deo javnosti ove mere dočekao na nož?

- Ne znate više šta da im kažete. Dok podsticajne mere nisu postojale, žalili su se što ih nema. Kada ih predstavite i predvidite zakonom, njima ne valja ni to. To su ljudi kojima ništa ne odgovara, koji ni za šta na svetu neće da kažu da je dobro.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.