"Biramo Dansku, ne želimo Vašington": Grenland uputio nikad oštriju poruku Trampu

Grenlandski premijer poručio je da bi njegov narod, ako bi morao da bira, izabrao Dansku, a ne Sjedinjene Američke Države, jasno odbacujući plan Donalda Trampa o pripajanju ostrva i poručujući da Grenland ne želi da bude deo SAD.

Grenlandski premijer izjavio je da bi njegov narod, ako bi morao birati "ovde i sada", izabrao Dansku umesto Sjedinjenih Američkih Država. Izjava Jensa-Frederika Nilsena, data na zajedničkoj konferenciji za novinare sa danskom premijerkom, najsnažnija je poruka tog poluautonomnog danskog teritorija otkako je američki predsednik Donald Tramp obnovio svoj plan o njegovom pripajanju.

Tramp tvrdi da SAD treba "posedovati" Grenland kako bi se odbranio od Rusije i Kine. Bela kuća je predložila kupovinu ostrva, ali nije isključila ni mogućnost upotrebe sile za njegovu aneksiju. Danska je članica NATO, a premijerka Mete Frederiksen upozorila je da bi vojna akcija značila kraj transatlantskog odbrambenog saveza.

Foto: Tanjug AP

 

Strateški položaj i američko prisustvo

Položaj Grenlanda između Severne Amerike i Arktika čini ga idealnim za sisteme ranog upozoravanja u slučaju raketnih napada, kao i za nadzor brodova u regionu, uprkos tome što je to najređe naseljeno područje na svetu. Tramp je više puta izjavio da je Grenland ključan za nacionalnu bezbednost SAD, tvrdeći bez dokaza da je "posvuda prekriven ruskim i kineskim brodovima".

SAD već ima više od 100 vojnika stalno stacioniranih u bazi Pitufik na severozapadnom delu Grenlanda, objektu kojim upravlja od Drugog svetskog rata. Prema postojećim sporazumima sa Danskom, SAD ima ovlašćenje da na Grenland dovede onoliko vojnika koliko želi. Međutim, Tramp je prošle nedelje novinarima u Vašingtonu rekao da ugovor o zakupu nije dovoljan – SAD "mora imati vlasništvo" i "NATO to mora razumeti".

"Grenland ne želi biti u vlasništvu SAD"

Na konferenciji za novinare u Kopenhagenu, Frederiksen je osudila "potpuno neprihvatljiv pritisak našeg najbližeg saveznika" i upozorila da "mnoge naznake govore da je najizazovniji deo pred nama". Grenlandski premijer je rekao da se suočavaju sa "geopolitičkom krizom", ali da je stav ostrva jasan.

- Ako moramo birati između Sjedinjenih Američkih Država i Danske ovde i sada, biramo Dansku - izjavio je.

"Jedna stvar mora biti jasna svima. Grenland ne želi biti u vlasništvu Sjedinjenih Američkih Država. Grenland ne želi biti pod upravom Sjedinjenih Američkih Država. Grenland ne želi biti deo Sjedinjenih Američkih Država".

Foto: EPA

 

Diplomatski napori i podrška saveznika

Konferencija za novinare održana je dan pre nego što danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen i njegova grenlandska koleginica Vivijen Motzfeld posete SAD na sastanak sa potpredsednikom JD Vensom i državnim sekretarom Markom Rubijem.

Danski saveznici u NATO – velike evropske zemlje i Kanada – ovog su nedelju stali u njenu podršku izjavama kojima potvrđuju da "samo Danska i Grenland mogu odlučivati o pitanjima koja se tiču njihovih odnosa", prenosi Index. Naglasili su da su jednako kao i SAD zainteresovani za arktičku bezbednost, ali da se ona mora postići „kolektivno“ od strane saveznika, uključujući SAD. Takođe su pozvali na "poštovanje načela Povelje UN, uključujući suverenitet, teritorijalni integritet i nepovredivost granica".

Pozadina i resursi

Foto: Tanjug/AP

 

Zabrinutost za budućnost teritorije ponovo se pojavila nakon Trampove upotrebe vojne sile protiv Venezuele radi hapšenja njenog predsednika Nikolasa Madura. Tramp je ponudu za kupovinu ostrva dao i 2019. godine, tokom svog prvog predsedničkog mandata, ali mu je poručeno da Grenland nije na prodaju.

Poslednjih godina porastao je interes za prirodne resurse Grenlanda – uključujući retke zemne metale, uranijum i gvožđe – koji postaju dostupniji zbog otapanja leda usled klimatskih promena. Naučnici smatraju da ostrvo može imati i značajne rezerve nafte i gasa.

 

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.