GENERAL PAVKOVIĆ: NATO NAS NIJE POBEDIO, a udarili su sa 1.036 AVIONA, 140 KRSTAREĆIH RAKETA, 4.600 PROJEKTILA I 60.000 VOJNIKA!

Ove godine Srbija obeležava 20 godina od NATO agresije. U susret tom datumu, govori ratni komandant Treće armije i kasnije načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general Nebojša Pavković. Tvrdi da NATO nije pobedio kao i da oni koji ne znaju šta je kapitulacija i koje su posledice po jednu Vojsku i državu, treba da to nauče!

On za frankfurtske vesti  otkriva koji su mu bili najteži trenuci tih ratnih dana, da li smo tada zaista pobedili najmoćniju Alijansu na svetu, ali i na koji način Srbija danas može da očuva svoj suverenitet na Kosmetu.

Koja je vaša prva pomisao na rat 1999.?
-  Prva pomisao je svakako na prekid bombardovanja Srbije, zone odgovornosti i jedinica Treće armije kojima sam komandovao i prestanak ubijanja mojih vojnika, starešina i mog naroda. Međutim, pored ove, nadovezuju se i na desetine drugih razmišljanja vezanih za taj period. Često se zapitam šta je to nateralo najjaču, i u to vreme nepobedivu armadu da angažuje ratnu mašineriju 19 vojno-tehnički najjačih zemalja sveta, koje su bile 37 puta vojno superiornije od SR Jugoslavije, sa 744 miliona stanovnika i 670 puta jačom ekonomijom od nas? Da li je bila potrebna baš takva sila za našu malu zemlju i njenu Vojsku, i sa kakvim je ciljem angažovana? Kakav je to bio rat sa takvim odnosom snaga, rat koji nije bio ničim izazvan i koji nije odobrio Savet bezbednosti OUN?

Jesmo li tada zaista pobedili NATO, kako su izjavljivali tadašnji jugoslovenski zvaničnici?
- Na ovo pitanje ću vam odgovoriti pitanjem - da li je NATO pobedio nas? Nama je rat bio nametnut i mi smo morali da se branimo. Znači vodili smo odbrambeni rat, a cilj svakog takvog rata je odbrana suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Agresor je napao našu zemlju pod izgovorom sprečavanja humanitarne katastrofe na Kosmetu i to je podrazumevalo da će dejstva usmeriti na južnu srpsku pokrajinu. Ali, bili smo svedoci da svoja dejstva nije fokusirao samo na taj prostor, već je od prvog dana izvodio agresiju sa radikalnim ciljevima na celoj teritoriji SR Jugoslavije. Očigledno je nameravao da nasilnim putem smeni aktuelnu i legalno izabranu vlast, zauzme teritoriju i omogući secesionističkim i terorističkim snagama na Kosmetu da otmu našu pokrajinu i naprave i novu albansku državu u Evropi ili da je pripoje Albaniji. Kada se sve ovo ima u vidu postavlja se pitanje da li je protivnik za 78 dana uspeo da ostvari postavljene ciljeve? Nije. Šta se desilo? Pronađen je način da se elegantno povuče iz rata koji je sam nametnuo. Dogodili su se pregovori u Kumanovu, potpisivanje Vojno-tehničkog sporazuma i Rezolucija SB UN 1244.

Ko je onda pobedio, a ko je pobeđen?
- Mi smo preživeli udare iz vazdušnog prostora i nismo dozvolili ulazak kopnenih snaga na Kosmet. Tako smo izvršili sve postavljene zadatke. Potpisan je sporazum, naša država se povukla sa Kosmeta i uz pomenute garancije prepustila Kosmet na privremeno upravljanje OUN i njenom SB. Vojska, posebno Treća armija nije poražena i nije kapitulirala. Oni koji ne znaju šta je kapitulacija i koje su posledice po jednu Vojsku i državu, treba da to nauče. Takođe, kada napadaju Vojsku i Treću armiju, prethodno treba da se zapitaju šta je sa Rezolucijom 1244, prema kojoj smo prihvatili da predamo Kosmet, očekujući da će garancije koje su propisane biti ostvarene i zašto ni posle dvadeset godina nisu izvršene. Da zaključim: Da, odbranili smo našu zemlju, i to je naša pobeda.

VAŽNA VEST ZA SRBIJU, NIJE NAM DRAGO, ALI...Rusija i Mađarska se dogovorile - ruski gas zaobilazi Ukrajinu!

Na koje garancije mislite?
- Mislim na garancije iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN kojima se potvrđuju suverenitet i teritorijalni integritet SR Jugoslavije u okviru međunarodno priznatih granica, omogućava široka autonomija i suštinska samouprava za Kosovo u okviru SR Jugoslavije, demilitarizacija OVK i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca i na kraju uspostavljanje bezbednosnog okruženja u kome izbeglice i raseljena lica mogu da se vrate svojim kućama. U te garancije smo se svi uzdali i zbog njih smo se i povukli sa Kosmeta, a već dvadeset godina nemam odgovor na pitanje zbog čega se ne primenjuju.

UBICA NAM SE I DALJE SMEJE U LICE! Džejmi Šej: Žalim zbog "kolateralne štete", ALI BOMBARDOVANJE JE BILO OPRAVDANO!

Postavili ste niz pitanja. Imate li na neka i odgovore?
- Nisam došao ni do odgovora kako se dogodilo da su se teroristi OVK, posle pretnji koje su uputili SAD, u januaru 1997. godine, saopštenjem za javnost: "Međunarodni centri odlučivanja, a posebno Amerika snosiće posledice", zatim izjave američkog ambasadora i specijalnog izaslanika SAD Roberta Galbrajta, februara 1998. godine, da je OVK "bez sumnje teroristička grupa", transformisali u saveznika i prijatelja SAD, koje je promovisao ambasador Ričard Holbruk, u selu Junik kod Đakovice 14. juna 1998. godine, kada je fotografija bosonogog ambasadora, u društvu naoružanih terorista, obišla ceo svet.