SVAKI TREĆI SRBIN NE PERE RUKE PRE JELA, NI POSLE TOALETA! Zabrinjavajući podaci Batuta! A da li znate za pravilo 357?!

* Oko 35 odsto nacije ne vodi računa o higijeni, čak ni nakon odlaska u toalet * Na dlanovima pokupimo 3.200 parazita, baterija i virusa * Najčešće bolesti prljavih ruku su akutna žutica i virusni proliv

Svaki treći Srbin ne pere ruke pre jela, nakon ulaska u kuću, a čak ni posle korišćenja toaleta, zabrinjavajući su podaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut"!

Istraživanje je pokazalo da u Srbiji redovno pere ruke 64,7 odsto stanovnika, dok ostalih 35,3 odsto to ne čini gotovo nikad.

Stručnjaci upozoravaju koliko je to opasno, pošto se na rukama nalazi hiljade bakterija koje su direktni uzročnici bolesti poput zarazne žutice, dijareje, respiratorne infekcije... Bakterije koje se "lepe" za ruke nalaze se svuda oko nas, na telefonima, tastaturama, dečjim igračkama, tašnama, u toaletima, na kvakama, držačima u autobusu...

Najbolja prevencija

Epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu dr Ivana Begović Lazarević kaže da pranje ruku sapunom predstavlja najefikasniju meru za prevenciju bolesti.

- Ovi zvanični podaci uopšte vrlo su loši, jer pranje ruku sapunom je prva i najvažnija preventivna mera koja sprečava infekcije. Pranje ruku sapunom sprečava prenos bakterija, parazita, virusa, koji su direktni uzročnici bolesti. Najčešće se putem prljavih ruku prenose bolesti stomaka, infekcije disajnih puteva, kože i oka. Zato je higijena ruku jako bitna. Vrlo je važno da decu od malih nogu navikavamo i naučimo koliko je važno da peru ruke i da prljavim rukama ne diraju usta i lice. Ruke treba prati po ulasku u kuću, pre jela, nakon korišćenja toaleta, nakon igranja, korišćenja novca, gradskog prevoza... - naglašava dr Begović Lazarević.

Na pitanje koje su to površine koje su "lepak" za bakterije, doktorka odgovara:
- Bakterije se nalaze na gotovo svim stvarima koje svakodnevno dodirujemo rukama. To su, na primer, tašna, novčanik, držači u gradskom prevozu, toalet, kvake, prekidači, tastature, mobilni telefoni... Sve ono što stalno koristimo i preko čega nam bakterije prelaze na ruke. Ukoliko se ne operu sapunom i vodom, to se direktno unosi u organizam, što je uzrok brojnih infekcija. Koliko je loša higijena ruku opasna, govori i činjenica da se zaraze mogu preneti čak i rukovanjem.

Uzrok bolesti

Infektolog Žarko Ranković kaže da se na prljavim rukama čoveka nalazi čak 3.200 bakterija, parazita, virusa, koje mogu da izazovu nekoliko desetina bolesti koje bi redovnim pranjem bile izbegnute.
- Srećom, sve te bolesti u današnje vreme nisu smrtonosne ili za njih postoje vakcine, ali ugrožavaju imunitet i opšte zdravstveno stanje. Najčešće bolesti prljavih ruku su zarazna žutica, dizenterija i druge crevne infekcije. Čistoća, u ovom slučaju ruku, zaista jeste pola zdravlja i zato savetujem ljudima, prevashodno zbog njih samih, da peru ruke. Ali ne samo da ih poliju sapunom i propuste kroz vodu, već da ih trljaju nekoliko minuta, da obrate pažnju na deo između prstiju i nokte, pa tek onda da ih isperu - kaže on.

BUDITE OPREZNI! Srbijom hara virus mešovite infekcije! Ovo su simptomi, a evo kako najbolje da se zaštitite!

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.