LEKARI U SRBIJI ZA DVA SATA OTKRIVAJU KORONA VIRUS! Potrebno je DA URADITE SAMO OVO

Nakon što se uzme bris iz nosa i grla pacijenta, brzo se saznaje da li je osoba zaražena. U Institutu "Torlak" za najviše osam sati mogu da se detektuju sva četiri tipa kineskog virusa

Stručnjaci u Srbiji smrtonosni koronavirus mogu da otkriju za samo dva sata pomoću visoke tehnologije i specijalnih reagensa!

Kako kažu, nakon što se uzme bris iz nosa i grla pacijenta, uz najnovije aparate brzo se saznaje da li je osoba zaražena. Međutim, još je bolja vest da u Institutu "Torlak" u Beogradu može da se utvrdi i svaki mutirani oblik ovog virusa, koji je vrlo izvestan zbog delovanja drugih infekcija, ali i velikog broja obolelih.

Podsetimo, od koronavirusa do sada je obolelo 9.692 ljudi, a umrlo 213 osoba.

Bez panike

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar ističe da Srbija ima svu potrebnu medicinsku tehnologiju za otkrivanje koronavirusa.

Foto: Tanjug

- Imamo specijalne briseve za utvrđivanje koronavirusa. Država je stupila u kontakt sa najprestižnijim svetskim laboratorijama za eventualnu potvrdu prisustva virusa. Spremni smo na sve. Preduzeli smo sve mere i veoma smo oprezni kada je ovaj virus u pitanju. Pratimo situaciju i ponavljam da zaista nema mesta panici u Srbiji - kaže Lončar.

Zamenik Direktora Infektivne klinike dr Ivana Milošević objašnjava da se testovi na koronavirus rade pomoću savremenog PCR aparata.

- To je vrlo jednostavna procedura. Uzima se bris iz nosa i grla, priprema se sa odgovarajućim reagensima i stavi se u aparat na dalju analizu. Za dva sata dobiju se rezultati koji pokazuju da li postoji virus ili ne i u odnosu na to sprovodimo dalju proceduru sa pacijentom - ističe dr Milošević.

Više vrsta virusa

Pored brzog detektovanja smrtonosnog virusa, naša zemlja je otišla korak dalje i spremna je i za otkrivanje mutiranog oblika koronavirusa. Testovi takve vrste se rade na Institutu "Torlak".

- Oprema koju poseduje "Torlak" daje mogućnost da se u potpunosti detektuju sva četiri tipa koronavirusa, kao i njihove mutacije. To možemo da otkrijemo u roku od šest do osam sati pomoću tri nova aparata. U istom trenutku, u mogućnosti smo da pripremimo za obradu veći broj različitih materijala koji su nam poslati sa sumnjom na različite viruse. Za dva i po sata svaki aparat može da obradi po 96 uzoraka - objašnjava dr Svetlana Filipović Vignjević sa ovog Instituta.

Foto: Rojters

Smrtonosne zaraze koje su nas pogodile

* Pegavi tifus, 1914.

Epidemija pegavog tifusa na početku Prvog svetskog rata zahvatila je valjevski kraj u oktobru 1914. U tadašnjoj Kraljevini Srbiji obolelo je ukupno oko 600.000 stanovnika, dok se broj umrlih procenjuje na oko 135.000.

* Hongkonški grip, 1968/69.

Planetom se 1968. godine proširio hongkonški grip. U svetu je od hongkonškog gripa H3N2 umrlo između 800.000 i 2.000.000 ljudi, a koliko je ljudi u Srbiji pogodio ovaj virus gripa nema podataka.

* Variola vera, 1972.

Bivša Jugoslavija zapamćena je kao zemlja u kojoj se javila poslednja epidemija variole vere u svetu. Od velikih boginja 1972. u Srbiji je zvanično obolelo 175, a umrlo 40 ljudi.

* Male boginje, 1997.

Najveća epidemija malih boginja u Srbiji bila je 1997. godine, kada je obolelo oko 4.000 ljudi i umrlo sedam osoba. Nakon uvođenja obavezne vakcinacije u Srbiji 1971. godine, obolevanje je značajno smanjeno. Male boginje Srbiju su pogodile i 2017. i 2018. kada je obolelo 5.318 osoba, dok je 15 umrlo.

* Pandemija svinjskog gripa A (H1N1), 2009.

Prvi potvrđeni slučaj zaraze gripom A (H1N1) otkriven je u Meksiku. Ovaj vurus proširio se u više od 214 država, a zabeleženo je najmanje 18.449 umrlih. U Srbiji je 2009. i 2010. potvrđeno 617 obolelih i 52 preminulih.

* Groznica Zapadnog Nila, 2012.

Groznica Zapadnog Nila je virusno oboljenje koje se prenosi ujedom zaraženog komarca. Prvi put ova groznica se u Srbiji pojavila 2012. godine, kada je zvanično 71 osoba obolela, dok je devet umrlo. Od 2012. do 2018. godine u Srbiji je registrovano 989 slučajeva ove groznice i 97 smrtnih ishoda.