BRNABIĆ: Nova migrantska kriza ponovo iznenadila Evropu

Čini mi se da je nova migrantska kriza ponovo iznenadila Evropu, izjavila je danas premijerka Ana Brnabić i najavila da će u petak održati sastanak sa svojim timom za migracije na kome će se razmatrati kako Srbija da zaštiti svoje granice

- Imaću sastanak sa mojim timom u petak ujutru da razmotrimo kako da zaštitimo naše granice. Ipak, potrebna nam je jedna opšta politika EU - rekla je Brnabić na "panelu" pod nazivom "Geopolitika u digitalno doba. Može li Srbija da iskoristi šansu?".

Foto: Tanjug

Brnabić je istakla da je važna opšta zaštita granica.

Ukazala je na činjenicu da migranti dolaze iz zemalja koje su članice EU i da idu iz Srbije opet ka zemljama EU.

Srbija je 2015. i 2016. najviše bila pogođena migrantskom krizom, podsetila je Brnabić i naglasila da je ponosna na način na koji smo uspeli da zaštitimo svoje granice.

Foto: Tanjug

- Pustili smo legalne migrante da uđu, otvorili smo i škole za migrante, ali mi od tada pozivamo Evropu da zajedno razmotrimo moguća rešenja.

Primetila je da će zbog klimatskih promena klimatske promene biti sve veći problem.

Srbija da bude jedan od lidera 4.industrijske revolucije

Digitalizacija donosi velike promene i izazove, a Srbija bi mogla to da preokrene u svoju korist i bude jedan od pobednika Četvrte industrijske revolucije, izjavila je danas na Kopaoniku premijerka Ana Brnabić na "panelu" pod nazivom "Geopolitika u digitalno doba. Može li Srbija da iskoristi šansu?".

- Smatram da svet postaje vrlo kompleksno mesto, kako za velike tako i male zemlje kao što je Srbija - rekla je Brnabić na panelu koji su organizovali kompanija "Ringier Axel Springer" i Privredna komora Srbije.

Kaže da se Srbija nalazi između istoka i zapada i da pokušava da se bavi svojim poslom fokusirajući se na rešavanje svojih problema i poboljšavanje života građana.

Brnabić ističe da u toj političkoj borbi velikih sila Srbija pokušava pažljivo da balansira.

- Kada živite u složneim vremenima ne želte da budete trava na kojoj se slonovi bore. Pokušavamo kroz reigonalnu stabinost da rešimo tu vrstu izazova - rekla je premijerka.

Brnabić kaže da je očigledno da se svet menja sa digitalizacijom, ali da su te promene upravo velika šansa za male zemllje i one koji mogu brže da se prilagode.

Naglasila je da je sada pravo vreme da Srbija uhvati korak sa Četvrtom industrijskom revolucijom.

Kako je rekla, u poslovnom svetu male start ap kompanije se lakše prijagođavaju od velikih kompanija zato što su fleksibilnije i dinamičnije.

- U Četvrtoj industrijskoj revoluciji manji mogu da postanu lideri - naglasila je Brnabić i istakla da to što je Srbija ranije kasnija u industrijskim revolucijama, to sada može da bude njena prednost.

Premijerka kaže da je Srbija navikla na promene i rešavanje raznih izazova i da je upravo to naša prednost u svetu Četvrte industrijske revolucije.

U Kongresnom centru hotela "Gorski", u fokusu učesnika su dve teme: "Geopolitika u digitalno doba: Lekcije za države i kompanije" i "Digitalizacija Srbije - najbitnije prepreke na putu".

Brnabić je učestvujući u diskusiji na prvu temu ocenila da digitalizacija u potpunosti menja politiku i ukazala da su društvene mreže postale važne za političare, što je pokrenuo predsednik SAD Donald Tramp koji na Tviteru objavljuje sve važne političke odluke.

- Vidimo da je to trend koji bi trebalo da sledimo. Društvene mreže, takođe, menjaju odnos između građana i političar, jer su političari danas zbog toga postali prisutniji, možete pročitati šta drugi misle o vašem radu, da vam se požale...Za mene je teško odbiti i nepostupiti tim zahtevima i pitanjima - kaže Brnabić.

Kao problem koji je digitalizacija donela vidi lažne vesti, dodajući da će se sve države time u budućnosti baviti i navodi da je glavni “kamen temeljac” u borbi protiv lažnih vesti obrazovanje.

- Od 1. septembra uvodimo predmet Digitalni svet u prvi razred osnovne škole, tako da će deca moći da vide i shvate svet u kojem žive, ali i njegove izazove i mogućnosti - najavila je Brnabić.

Smatra da je digitalizacija sve promenila - politiku, ekonomiju, društvo, dodajući da je istovremeno doprinela većoj demokratiji.

Govoreći o infrastrukturi koju digitalizacija zahteva, kaže da je Srbija u poslednje tri godine dosta uradila na tom polju, postavljanjem širokopojasne mreže, uvođenjem e-uprave, pokretanjem Data centra i početkom izgradnje Državnog data centra u Kragujevcu, navodeći da ukoliko Srbija želi da napreduje na tom polju moraće da nastavi sa ulaganjem u infrastrukturu.

To će, ističe, povećati broj startap kompanija i ohrabriti ljude da učestvuju u digitalnoj trasformaciji i daju svoje ideje.

- Imamo punu infrastruktru spremnu za eru digitalizaicje, a što se tiče širokopojasne mreže, oko 60 odsto teritorije Srbije su pokrivne tom mrežom. Do kraja marta objavićemo poziv za pokrivanje 30 odsto širokopojasne mreže. Fokusiraćemo na 19.000 domaćinstava i nadam se da ćemo u tome uspeti - rekla je Brnabić.

Najavila je i da će do kraja 2020. godine Srbija imati četiri naučno-tehnološka paka, dodajući da država ulaže 100 miliona evra u istraživanje i razvoj.

Brnabić je odgovarajući na pitanja publike rekla da su ljudi u Srbiji prihvatili digitlizaciju mnogo brže i spremnije nego što je očekivala, kao i da je veoma sreća zbog toga pošto je to bio ključni koncept i visok priritet vlade koju vodi.

Većina ljudi u sribji shvataju digitalizaci u Srbjii kao jedinstvu mogućnost za rast i razvoj, primetila je premijerka.

Kako kaže, čak i stariji deo populacije je rauzmeo koje su to koristi digitalnih usluga i servisa, na primer, da ne moraju da čekaju u redovima za dobijanje nekog recepta za lek, pošto to sve može da se uradi elektronski.

- Pre samo četiri godine je dobijanje izvoda iz matične knjige rođenih bila noćna mora, dok se sada dokumenta mogu dobiti elektronski.

Foto: Tanjug

Brnabić je konstatovala da se Srbija brže menja na bolje nego što je to očekivala.

Profesor međunarodnog biznisa na Harvard Biznis Školi Ravi Abdelal na panelu “Geopolitika u digitalno doba” istakao je da sve više zabrinjava “pad Zapada” i pomeranje ka Istoku.

Objašnjava da to pokazuju i podaci koji govore da BDP SAD u poslednjih 30 godina pada, ne apsolutno, ali se primećuje njegov pad, dok, ističe, Kina je već postala velika privreda u svetu koja beleži rast.

Drugi geopolitički izazov današnjice su, dodaje profesor, masovne migracije, ocenjujući da živimo u “eri masovnih migracija” koje su izazvane klimatskim promenama, jer pojedina mesta na svetu postaju prenaseljena i klima se izrazito menja.

Međutim, primećuje, iako se pre desetak godina govorile o tome da idemo ka “svetu bez granica”, te migracije ljudi su danas samo ojačale granice i na njima sve ima više novih ograda i policijske kontrole.

- Tranzicija velikih sila, povratak granica suverenih država i sve veća nejednakost prihoda između država je ono što obeležava današnji geopolitički svet - zaključio je profesor.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.