SRETEN I SNEŽANA IZ CENTRA GRADA PRESELILI SU SE NA SELO Bave se biznisom za koji je neophodna slama, a JEDAN JE OD NAJBRŽE ISPLATIVIJIH

Odlučili su da promene svoj život i nisu se pokajali.

Bračni par Snežana i Sreten Marković, pre osam godina preselili su se iz centra Šapca u selo Bogosavac. Među retkima u Pocerini proizvode bukovače u kontrolisanim uslovima.Posle 20 dana u tamnoj prostoriji, gljiva izlazi na površinu džaka. Slamu neophodnu za proizvodnju, Markovići potapaju u vrelu vodu sa geotermalnih izvora.

" Proizvodnja bukovače je u suštini organska proizvodanja, jer ne zahteva nikakve preparete, ne zahteva hemiju. Prostoriju treba dezinfikovati, okrečiti, i tu uneti vreće, slama poparena, sterilisana, jer temperatura vode ubije sve u slami, zaseju se džakovi i onda se stavljaju u prostoriju čistu, što su čistiji i pedantniji uslovi, gljiva će biti kvalitetnija i bolja," uvodi nas u tajne posle Sreten Marković.

Foto: printscreen RTS

Proizvodnja bukovača za Markoviće je, kako kažu, više ljubav nego posao.

"Gljiva je jako hranljiva, nema mnogo posla oko nje u toku dana. To je posao koji se obavlja lagano, bez mnogo napora. Kada su pripremljeni džakovi i kada krene branje, njoj je bitno da ima samo dovoljno vlage u sebi i ona sama izlazi, posle se uzme vanglica, obereš je rukama, iseckaš, pripremiš, nešto prodaš, nešto se pojede, većinom smo svi zadovoljni sa tim," kaže Snežana Marković.

Slama koja ostane posle prizvodnje, koristi se za kompostiranje. Ekolog mr Danijela Gavrić, Udrženje mladih ekologa, podseća da je slama koja ostaje od proizvodnje bukovača bogata micelijumom i ostalim enzimima. Zato se slama prerađuje u đubrivo bogato kalcijumom koje možee da se koristi za bobičasto voće.

Foto: printscreen RTS

Markovići u toku sezone, koja traje sedam meseci, uberu oko 700 kilograma gljiva. Zbog velike potražnje na tržištu, planiraju da prošire proizvodnju za 50 odsto.