• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: RTS

22.05.2020

07:10

SRETEN I SNEŽANA IZ CENTRA GRADA PRESELILI SU SE NA SELO Bave se biznisom za koji je neophodna slama, a JEDAN JE OD NAJBRŽE ISPLATIVIJIH

Vesti

SRETEN I SNEŽANA IZ CENTRA GRADA PRESELILI SU SE NA SELO Bave se biznisom za koji je neophodna slama, a JEDAN JE OD NAJBRŽE ISPLATIVIJIH

Podeli vest

Odlučili su da promene svoj život i nisu se pokajali.

Bračni par Snežana i Sreten Marković, pre osam godina preselili su se iz centra Šapca u selo Bogosavac. Među retkima u Pocerini proizvode bukovače u kontrolisanim uslovima.Posle 20 dana u tamnoj prostoriji, gljiva izlazi na površinu džaka. Slamu neophodnu za proizvodnju, Markovići potapaju u vrelu vodu sa geotermalnih izvora.

" Proizvodnja bukovače je u suštini organska proizvodanja, jer ne zahteva nikakve preparete, ne zahteva hemiju. Prostoriju treba dezinfikovati, okrečiti, i tu uneti vreće, slama poparena, sterilisana, jer temperatura vode ubije sve u slami, zaseju se džakovi i onda se stavljaju u prostoriju čistu, što su čistiji i pedantniji uslovi, gljiva će biti kvalitetnija i bolja," uvodi nas u tajne posle Sreten Marković.

Foto: printscreen RTS

 

Proizvodnja bukovača za Markoviće je, kako kažu, više ljubav nego posao.

"Gljiva je jako hranljiva, nema mnogo posla oko nje u toku dana. To je posao koji se obavlja lagano, bez mnogo napora. Kada su pripremljeni džakovi i kada krene branje, njoj je bitno da ima samo dovoljno vlage u sebi i ona sama izlazi, posle se uzme vanglica, obereš je rukama, iseckaš, pripremiš, nešto prodaš, nešto se pojede, većinom smo svi zadovoljni sa tim," kaže Snežana Marković.

Slama koja ostane posle prizvodnje, koristi se za kompostiranje. Ekolog mr Danijela Gavrić, Udrženje mladih ekologa, podseća da je slama koja ostaje od proizvodnje bukovača bogata micelijumom i ostalim enzimima. Zato se slama prerađuje u đubrivo bogato kalcijumom koje možee da se koristi za bobičasto voće.

Foto: printscreen RTS

 

Markovići u toku sezone, koja traje sedam meseci, uberu oko 700 kilograma gljiva. Zbog velike potražnje na tržištu, planiraju da prošire proizvodnju za 50 odsto.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

MADE IN SERBIA! Ovo je 12 NAJVEĆIH SRPSKIH IZUMA U BORBI PROTIV KORONAVIRUSA! Pokazali smo da možemo sve sami da proizvedemo!
Društvo

MADE IN SERBIA! Ovo je 12 NAJVEĆIH SRPSKIH IZUMA U BORBI PROTIV KORONAVIRUSA! Pokazali smo da možemo sve sami da proizvedemo!

Termalni pult za beskontaktno merenje temperature i ručnu dezinfekciju, prenosivi ozonizator za brzu i bezbednu dezinfekciju objekata, nova vrsta zaštitne maske, mehanička ventilacija pacijenata, kabina za dezinfekciju. Ovo je samo deo sprava i sredstva, koja su u proteklih dva meseca epidemije i vanrednog stanja osmišljena i proizvedena u Srbiji.

20.05.2020

11:08

sledeća vest

Politika

TV

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set