VEĆA RATA NAKON PAUZE U OTPLATI KREDITA! Evo koliko ćete sada morati da plaćate banci

Tromesečni moratorijum na otplatu kredita u Srbiji je gotov.

Čak 93 odsto klijenata odlučilo se za tromesečni zastoj u vreme epidemije. Ipak, većinu čeka novi otplatni plan sa nekoliko stotina dinara većom ratom zbog produženja otplate i kamate koja je za taj period podeljena na ostatak duga.

Dužnici su lakše podneli epidemiju iskoristivši moratorijum na kredite – neki su koristili kako bi pauzirali otplatu stambenih, neki keš kredita.

"Ova tri meseca sam nekako i pregurao, sada idemo dalje", kaže jedan od zaduženih građana sa kojima je razgovarao reporter RTS-a.

U Poštanskoj štedionici ne očekuju velike promene u odnosu na period pre vanredne situacije.

"Mogu da očekuju da im se period otplate kredita produži za tri meseca, a da im naredni anuitet bude neznatno uvećan za obračunate i nenaplaćene anuitete za ovih 90 dana", kaže Aleksandar Čortan iz Poštanske štedionice.

Dodaje da će klijentu, u proseku, rata biti veća za 180 dinara u narednom periodu otplate kredita.

NBS ne očekuje produžavanje moratorijuma

Foto: Tanjug/Rade Prelić

U Narodnoj banci smatraju da su mere i mogućnost neplaćanja kredita od 90 dana bile odmerene i da se moratorijum više neće produžavati.

Ipak, narasli su dugovi, jer se 90 posto klijenata odlučilo za zastoj u otplati u poslednja tri meseca zbog pandemije – i to za oko dve milijarde evra, pa je preporuka da bi eventualne probleme u otplati klijenti trebalo da rešavaju sa svojom bankom.

Klijent može imati problem zbog gubitka posla, smrtnog slučaja u porodici i slično. Zato može da traži odlaganje obaveza za još šest do 12 meseci.

Stručnjaci kažu da su mere koje se odnose na moratorijum otplate i na pristup privrede povoljnim kreditima dale rezultate. Banke imaju dovoljno novca za pokrivanje eventualnih rizika pa čak raste i nivo novih pozajmica.

"Kada su u pitanju pravna lica, moći će da servisiraju svoje obaveze pod uslovom da ne dođe do pogoršanja epidemiološke situacije i posledica na ekonomske aktivnosti zemlje", navodi Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije.

U Srbiji se izazovi očekuju naredne godine. Tada stižu odloženi porezi i doprinosi na koje su se obavezala preduzeća i institucije koje su se prijavile za podršku države za minimalne zarade.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.