VEĆA RATA NAKON PAUZE U OTPLATI KREDITA! Evo koliko ćete sada morati da plaćate banci

Tromesečni moratorijum na otplatu kredita u Srbiji je gotov.

Čak 93 odsto klijenata odlučilo se za tromesečni zastoj u vreme epidemije. Ipak, većinu čeka novi otplatni plan sa nekoliko stotina dinara većom ratom zbog produženja otplate i kamate koja je za taj period podeljena na ostatak duga.

Dužnici su lakše podneli epidemiju iskoristivši moratorijum na kredite – neki su koristili kako bi pauzirali otplatu stambenih, neki keš kredita.

"Ova tri meseca sam nekako i pregurao, sada idemo dalje", kaže jedan od zaduženih građana sa kojima je razgovarao reporter RTS-a.

U Poštanskoj štedionici ne očekuju velike promene u odnosu na period pre vanredne situacije.

"Mogu da očekuju da im se period otplate kredita produži za tri meseca, a da im naredni anuitet bude neznatno uvećan za obračunate i nenaplaćene anuitete za ovih 90 dana", kaže Aleksandar Čortan iz Poštanske štedionice.

Dodaje da će klijentu, u proseku, rata biti veća za 180 dinara u narednom periodu otplate kredita.

NBS ne očekuje produžavanje moratorijuma

Foto: Tanjug/Rade Prelić

U Narodnoj banci smatraju da su mere i mogućnost neplaćanja kredita od 90 dana bile odmerene i da se moratorijum više neće produžavati.

Ipak, narasli su dugovi, jer se 90 posto klijenata odlučilo za zastoj u otplati u poslednja tri meseca zbog pandemije – i to za oko dve milijarde evra, pa je preporuka da bi eventualne probleme u otplati klijenti trebalo da rešavaju sa svojom bankom.

Klijent može imati problem zbog gubitka posla, smrtnog slučaja u porodici i slično. Zato može da traži odlaganje obaveza za još šest do 12 meseci.

Stručnjaci kažu da su mere koje se odnose na moratorijum otplate i na pristup privrede povoljnim kreditima dale rezultate. Banke imaju dovoljno novca za pokrivanje eventualnih rizika pa čak raste i nivo novih pozajmica.

"Kada su u pitanju pravna lica, moći će da servisiraju svoje obaveze pod uslovom da ne dođe do pogoršanja epidemiološke situacije i posledica na ekonomske aktivnosti zemlje", navodi Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije.

U Srbiji se izazovi očekuju naredne godine. Tada stižu odloženi porezi i doprinosi na koje su se obavezala preduzeća i institucije koje su se prijavile za podršku države za minimalne zarade.