ZIMSKA DEPRESIJA POJAČANA EPIDEMIJOM! Povećan broj suicidnih misli zbog korone!

Pandemija COVID-19 u svetu ne odražavaju se samo na fizično, već i na mentalno zdravlje. Svetske studije upozoravaju na povećan broj suicida u svetu, dok je oko 80 ljudi koji su izvršili samoubistvo bolovalo od depresije koja se dovodi u vezu sa krizom koju je izvazvala epidemija koronavirusa. Broj psihijatrijskih slučajeva je u porastu i u Srbiji

Zimska depresija je sama po sebi vrlo teška, ali psiholozi širom sveta upozoravaju da bi epidemija koronavirusa, karantin i stres mogli dodatno da zakomplikuju situaciju. Ko je najugroženiji i kako se nositi sa ovim problemom?

Zimska depresija

"Novo normalno" donosi promene u svakodnevnim odnosima sa ljudima: manjak kontakta, više vremena u kući, usamljenost… Prema rečima stručnjaka, održavanje socijalne distance moglo bi dodatno da oteža problem sa kojim se bori veliki broj ljudi – sezonski afektivni poremećaj ili zimsku depresiju.

- Zimska depresija se povezuje prvenstveno sa godišnjim dobom, odnosno manjom količinom sunčeve svetlosti i najčešće rezultira pospanošću i opštim neraspoloženjem. Karakteristični simptomi uključuju umor, gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti, promenu apetita i potrebu za pojačanim unosom ugljenih hidrata, što neretko utiče i na promenu težine, slabu koncentraciju i razdražljivost, duže spavanje i san koji ne odmara, potrebu za osamljivanje - kaže psiholog Senka Čimpo, piše Klix.

Foto: Pixabay

Dodaje i da zbog nedostatka sunčeve svetlosti neurotransmiteri koji su odgovorni za lučenje hormona raspoloženja (melatonin i seratonin) luče u manjoj količini pa je ključno izlagati se dnevnoj sunčevoj svetlosti.

Pogoršanje zbog pandemije

- U konktekstu pandemije i zaštitnih mera s jedne, zatim suočavanjem sa sezonskim afektivnim poremećajem s druge strane, najznačajniji su boravak u prirodi i na otvorenom, uz zdrave životne navike, pre svega spavanja i ishrane - kaže sagovornica.

Stručnjaci predlažu da se, ukoliko ne želite da se izlažete riziku zaraze prilikom druženja sa manjim grupama ljudi, počnete da se bavite trčanjem ili da praktikujete duže šetnje.

Foto: Shutterstock

Ono što je takođe važno znati jeste da je sasvim normalno osećati se anksiozno, bezvoljno i razdraženo. Pandemija je kod mnogih izazvala pojavu depresije i pojačanu anksioznost, a mere fizičke distance i izolacije nisu zdrave za našu psihu.

Zato, redovno komunicirajte sa prijateljima i porodicom, ugodite sebi i ne libite se da razgovarate sa stručnjacima.

Depresija u Srbiji 

Jednom prilikom, direktorka klinike doc. Dr Ivana Stašević Karličić rekla je da se ljudi javljaju iz cele Srbije zbog depresije, a da pomoć češće traže žene iako su suicidi češći kod muškaraca.

Ivana Stašević Karličić je rekla da je najmlađi pacijent koji je zataržio pomoć imao 16 godina a najstariji 90. Najčešće se javljaju ljudi srednjih godina koji imaju najviše emocionalnih problema i koji se nose sa depresivnim poremećajima.

Foto: Pixabay

Višestruko je povećan broj ljudi koji su pokušali samoubistvo tokom epidemije koronavirusa, pokazuju preliminarni rezultati istraživanja Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", što potvrđuju uporedne analize.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.