KOBNA KOMBINACIJA! Svaki drugi pacijent sa ovom dijagnozom umire od kovida!

Moždani udari kod ljudi koji imaju i kovid su obično teški, invaliditet je najteži - oduzetost jedne polovine tela i nemogućnost govora, a umire 50 odsto njih

- Oko 30 odsto pacijenata s teškim moždanim udarom umre, a sada, kada imaju i šlog i koronu, smrtnost je oko 50 odsto. Praktično svaki drugi pacijent koji ima kovid i težak šlog umre - kaže u intervjuu za Kurir neurolog dr Marjana Vukićević, v. d. direktora bolnice "Sveti Sava".

- Definitivno je klinička slika teža kod pacijenta koji imaju kovid. Moždani udari su obično teški, a pa i invaliditet jeste najteži kod njih. To je najčešće vezanost za krevet, nemogućnost samozbrinjavanja. Obično je u pitanju oduzetost jedne polovine tela, a vrlo često i nemogućnost govora.

I to je nepovratan proces?

- Nažalost, nepovratan.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Početkom novembra deo bolnice "Sveti Sava" ušao u kovid sistem 

Koliko pacijenata imate?

- Imamo 68 pacijenata, a kapacitet nam je 60, dodali smo krevete jer su sve bolnice pune. Među pacijentima imamo i one koji imaju samo kovid i upalu pluća. Tri pacijenta su intubirana, a sedam na neinvazivnoj ventilaciji. Od 6. novembra, kada smo otvorili kovid odeljenje, imali smo 230 prijema.

Koliko godina ima najmlađi pacijent s moždanim udarom i koronom?

- Ima 37 godina, ali pacijenti su nam najčešće starosti između 60 i 70 godina. Najlošija prognoza je za one preko 80 godina, ali ima i njih koji odu kući. Ako imaju težak moždani udar i teške kovid komplikacije, tu je preživljavanje minimalno.

Trideset sedam godina je stvarno malo da dobijete moždani udar.

- Da bi se utvrdila direktna uzročno-posledična veze s koronom, morate da isključite sve druge uzroke moždanog udara. Pogotovu za mlade, jer tu su i genetika i druge stvari. Još čekamo sve rezultate za tog pacijenta da bismo isključili i druge uzroke.

Foto: TANJUG/ Sava Radovanović

Šta to, konkretno, korona uradi da dovede do šloga?

- Nijedno istraživanje u svetu još nije detaljno odgovorilo na to pitanje, ali našim posmatranjem i nekim iskustvom po evropskim bolnicama došli smo do toga da se moždani udar može javiti u akutnoj fazi korone i da je posledica najčešće poremećenog metabolizma u tom trenutku. Visoka temperatura dovodi do dehidratacije i ako pacijenti imaju neke faktore rizika za moždani udar, onda su oni u pojačanom riziku da do toga i dođe.

Koji su to faktori rizika?

- Oni koji imaju srčane probleme, sa aritmijom, atrijalnom fibrilacijom, koja inače pospešuje stvaranje ugrušaka, odnosno trombova. Zatim hipertenzija - svi naši pacijenti imaju povišen pritisak. A neretko imaju i šećernu bolest, ima dosta pušača. Tako da oni već donekle imaju nekakva oštećenja.

Kako Vukićević navodi, kovid samo pospešuje sve to u smislu nastanka moždanog udara. Medutim, postoje i postkovid stanja, odnosno moždani udari posle preležane korone.

- Upravo smo imali pacijentkinju od 62 godine, koja je u postkovod fazi imala potpunu zapušenost karotidne arterije i arterije u mozgu. Kod nje je urađena trombektomija, izvađeni su trombovi iz krvnih sudova. I da nije prepoznala znake i došla na vreme, teško da bi ostala bez ozbiljnih posledica.

- Smatra se da su tri nedelje posle kovida presudne. Ali tek ćemo utvrditi da li koronavirus ima nekog hroničnog uticaja na nastanak moždanog udara.

Foto: TANJUG/ Sava Radovanović

Da li vas je iznenadilo koliko korona pravi trombove u mozgu?

- Nije, jer čim je krenula s trombovima u plućima, odmah smo pomislili da će praviti i u krvnim sudovima mozga.

Čak i ljudi koji su na kućnom lečenju, asimptomatski ili s blagim simptomima kovida, dobijaju moždane udare.

- To su uglavnom pacijenti koji su već u nekom riziku.

Šta oboleli od kovida koji su kod kuće treba da rade, pa da preduprede i eventualni šlog?

- Nadoknada tečnosti je strašno bitna. Barem tri litra čaja i toplih napitaka dnevno, što je umesto onih infuzija koje dobijaju pacijenti u bolnici. Nije dovoljno samo da mirno ležite, nego da i malo prošetate kroz kuću da biste sprečili trombove u venama. Posebno ako imate predispoziciju za nastanak tromba.

A šta je predispozicija?

- Da je pacijent ili neko u porodici imao trombozu u nogama - mama, baka...

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

U saradnji sa VMA Istraživanje

- Sa VMA smo, pre nego što smo postali kovid bolnica, istraživali pacijente koji imaju kovid u nekovid bolnicama. Tada smo primali pacijente sa moždanim udarima, pa smo PCR testom nekima utvrđivali i koronu. Onda smo ih prevodili u kovid centre, pa ne znamo kakav je bio ishod. Sada pacijenta maltene pratimo od početka do kraja, odnosno do odlaska na rehabilitaciju, kući ili do fatalnog završetka, pa ćemo porediti i jedne i druge podatke. Uradili smo laboratorijske parametre da bismo utvrdili koja je razlika između pacijenata koji su imali moždani udar sa kovidom ili bez njega, jer su oni često ulazili bez temperature. Statistika se još radi.

Foto: Ministarstvo odbrane Srbije/Andrija Gavrilović

Koliko trpe ljudi koji nisu kovid, a imaju simptome. Ima li više šlogova zato što se ljudi plaše da odu kod lekara kako se ne bi zarazili?

- Otkad je počela epidemija, opao nam je broj lakih moždanih udara. Ljudi se plaše da s lakim simptomima dođu kod nas. Ali upozoravam ih da ti simptomi mogu vrlo brzo da se jave u mnogo težem obliku i da ne izbegavaju dolazak. Mi smo se organizovali da se izbegne bilo kakva infekcija dolaskom u bolnicu.

Šta je to što ti ljudi moraju da prepoznaju kao znak šloga, pa da se odmah jave u bolnicu?

- Najlakši i prolazni simptomi koji mogu da traju 10 minuta. Da im 10 minuta bude oslabljena ruka, da trne noga i ruka, da ne mogu pravilno da izgovore neke reči. I to obično samo od sebe prođe, neki popiju lek za smirenje ili aspirin. Međutim, to je samo predznak da moždani udar može da bude mnogo teži i ozbiljniji i da ne treba da izbegavaju da dođu u bolnicu na pregled.

Zaraženi medicinari Obolelo 20 radnika

Koliko imate zaraženih radnika?

- Negde oko 20 od 450 zaposlenih. U suštini, uvek ih je oko 20, jedni se vraćaju na posao, a drugi odlaze na bolovanje.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.