Premijerno prikazivanje filma "Dara iz Jasenovca", Predraga Antonijevića izazvalo je burne reakcije javnosti, a na scene brutalnosti i svireposti niko nije ostao ravnodušan. Sve dobija na dodatnom značaju ako se uzme u obzir da su nekim od najsurovnijih poduhvata komandovale žene, koje po svojoj svireposti ni po čemu nisu zaostajale u odnosu na muške načelnike logora
Nemilosrdbost i bezrezervna odanost bolesnoj ideologiji bili su recept za uspešno upravljanje koncentracionim logorima tokom Drugog svetskog rata. Veoma često su u nacističkoj Nemačkoj, ali i ustaškoj NDH nadzornice logora bile žene, koje se po surovosti ni po čemu nisu razlikovale od muškaraca. Zvali su ih hijene smrti.
Ponekad su bile i ekstremnije i spremnije na radikalnije poteze. Svirepost, surovost i odsustvo saosećanosti lebdeli su u svoj najgorem izdanju i nad Starom Gradiškom.
Koncentracioni logor Stara Gradiška bio je pod-logor u okrilju Jasenovca, u kom je stradalo najmanje 80.000 Srba, Roma i Jevreja.
Ko su hijene smrti?
Ustašku upravu ženskog dela koncentracionog logora u Staroj Gradiški sačinjavale su logornica Maja Buždon i „dužnosnice": Božica Obradović i Nada Luburić. Logoraši su ih opisali rečima "Pljačkale su i oduzimale sve od zatočenica. Tukle su, kažnjavale, bacale u samice i same ubijale za sitnicu".
Nada Šakić
Nada Šakić je bila čuvar ženskog logora Stara gradiška koji je funkcioniosao u okviru logora Jasenovac, čiji je komandant bio njen muž, Dino Šakić. Bila je polusestra Vjekoslava Maksa Lunburića, jednog od Pavelićevih ljudi od najvećeg poverenja.
Bez trunke oklevanja i griže savesti činila je zlodela. Bila je poznata po čestim ubistvima i to bez ikakvog povoda. Svedočenja preživelih zatvorenica jasno govore o tome da bi posle ubistva samo "utegla" odeću, rukom pročešljala kosu i pretvarala se kao se ništa nije dogodila.
Kako se navodi u svedočenjima, uvek je bila u ustaškoj zelenoj uniformi sa opasačima, pištoljem i kamom u čizmi, i patološki je uživala u zverskom mučenju i najčešće ubijala bez ikakvog povoda.
Pored nacističkih zločinaca koji su se posle kraha Hitlerovog Trećeg rajha razbežali po latinskoj americi, i ustaški prvaci su krenuli put Argentine, gde su mnogi od njih našli svoje utočište. Najpoznatiji slučaj je svakako Ante Pavelić, kog je ubio Blagoje Jovović.
Oto Nada Šakić (pierwsza z lewej) i Marija Buždon Slomić - chorwackie zbrodniarki wojenne. Obie pełniły funkcję strażniczek w obozie kobiecym Stara Gradiska. Mariję zabili w '45 partyzanci Tity, zaś Nada nigdy nie odpowiedziała za swe zbrodnie.#ustasze#IIWŚ@HolocaustMuseumpic.twitter.com/zGK10OGMze
— II wojna światowa jakiej nie znacie (@IIwojna) September 2, 2018
Izbegla kaznu
Nadin brat, Maks Luburić bio je jedan od pionira ustaške emigracije. Jula 1998. godine vlasti Jugoslavije zatražile su od Argentine njeno izručenje, a to isto učinila je i Hrvatska, doduše sa ciljem da je što pre vrati u zemlju i da se zaštiti od izručenja SR Jugoslaviji.
Procesom u Županijskom državnom tužilaštvu utvrđeno je da nema dokaza za njene zločine, a ona je izjavila
- Osećam se izvrsno, pravda je pobedila. Srećna sam što sam došla u svoju zemlju, to mi je i bila najveća želja.
Foto: Informer
Nada Šakić i Dinko Šakić
Od tada, Nada je živela u elitnom domu penzionera zu hrvatskoj prestonici, a sredinom 2011. godine Interpol je na zahtev Srbije raspisao poternicu za njom, međutim hrvatski mediji istog dana su objavili da je ona preminula pet meseci ranije.
Marija Buždon
Jedina upravnica logora Stara Gradiška koja je osuđena za svoja dela bila je Marija Buždon. Prema rečima preživelih, Marija je bila najstarija i naokrutnija od svih upravnica.
Po svedočenju preživelih logorašica, ova osoba se sadistički iživljavala nad ženama. Pre svega su joj trn u oku bile mlađe žene njenih godina i one sa malom decom. Na njih je pucala i nekoliko ih ubila. Tukla ih je palicama i motkama. Puštala je pse na njih. Naređivala je njihovo bacanje u samice gde su umirale od gladi i bolesti.
Nakon poraza ustaša bežala je pred pobedničkom partizanskom vojskom iz Hrvatske u Sloveniju gde su ju partizani uhvatili. Na drugoj slici su je slikali u zatvoru tik pred odlazak na suđenje na vojni sud u Zagrebu. Osudili su je na kaznu smrti vešanjem iste godine.
Foto: Wikipedia
Martina Kitanovićkao Marija Buždon
Božica Obradović
Ovu nemilosrdnu i krvoločnu "dužnosnicu" logora u Staroj Grdišci opisali su rečima "Kod nje se ne vidi nikakav momenat preispitivanja, to je osoba koja ubije a ne trepne".
Ona je između ostalog ulazila u sobe i birala koga će voditi na klanje. Preživeli tvrde da je nemilosrdno tukla žene, bacala ih u samice, pljačkala novopristigle logorašice i oduzimala im lekove i odeću.
Sumorno bdila nad zatovorenicama
Pored pravljenja "liste" za klanje, Božica je i sama prednjačila u izvršenju tog dela, a takođe se često i odlučivala da pretuče neku od zatvorenica. Za nju su govorili da je danonoćno poput zmaja sumorno bdila nad logorašima.
Najjezivije od svega zvuči činjenica da je Božica u tom trenutku imala svega 16 godina, a pored klanja, takođe je noću ulazila u sobe i gušila žene.
Foto: Printscreen
Ana Lečić kao Božica Obradović
Dara iz Jasenovca
Radnja filma Dara iz Jasenovca dešava se tokom Drugog svetskog rata, u periodu posle hrvatsko- nemačke ofanzive na Kozari, kada lokalno stanovništvo završava u koncentracionim logorima. Među njima je i desetogodišnja Dara sa svojom majkom i dva brata. O sudbini oca ne znaju ništa. Užas koji će preživeti preko Jasenovca do logora Stara Gradiška učiniće da Dara odraste preko noći. Darinu majku i starijeg brata ubijaju, a smisao njenog života postaje da sačuva život mlađeg brata.
Mnoga deca iz logora Stara Gradiška odvođena su u domove širom Nezavisne Države Hrvatske ili smeštana po porodicama, ali je veliki broj dece ubijen ili preminuo od posledica izuzetno teških uslova života u logoru. Darina sudbina je sudbina jednog deteta Kozare i kroz nju je ispričana sudbina dece Jasenovca.
Pored Alise Radaković i Petra Đurđevića, u filmu igraju i Marko Janketić, Igor Đorđević, Nataša Ninković, Biljana Čekić, Anja Stanić Ilić, Zlatan Vidović, Ana Lečić, Sandra Ljubojević, Jelena Mur, Nikolina Jelisavac, Tatjana Kecman...
Film Dara iz Jasenovca režirao je Predrag Gaga Antonijević, a scenario je napisala Nataša Drakulić.
Rodio se kao Miroslav Filipović, a kasnije će biti poznat kao Tomislav Majstorović. Zbog pokolja više hiljada Srba oko Banjaluke, Vatikan ga je isključio iz crkvenih redova, a Nemci uhapsili. Ipak, brzo je na intervenciju samog ustaškog vrha prebačen u Jasenovac, gde je prvo bio "zatvorenik" a potom jedan od upravnika. Tu je mogao da nastavi svoj krvavi pir
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Rodio se kao Miroslav Filipović, a kasnije će biti poznat kao Tomislav Majstorović. Zbog pokolja više hiljada Srba oko Banjaluke, Vatikan ga je isključio iz crkvenih redova, a Nemci uhapsili. Ipak, brzo je na intervenciju samog ustaškog vrha prebačen u Jasenovac, gde je prvo bio "zatvorenik" a potom jedan od upravnika. Tu je mogao da nastavi svoj krvavi pir
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je na pitanje novinara N1 o navodnim pretnjama koje je Slaviša Kokeza upitio bivšem fudbaleru Nemanji Vidiću.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se video-porukom na svom zvaničnom Instagram nalogu povodom najnovijih pokušaja portala KRIK da, kroz recikliranje navodnih Skaj prepiski Slaviše Kokeze, iskonstruišu novu političku aferu.
Detalji razgovora koje su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc vodili sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, tamošnji mediji opisuju kao potpunu nadrealnu situaciju.
Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin ocenio je da paket novih mera za poboljšanje životnog standarda građana, koji se odnosi pre svega na socijalno najugroženije slojeve stanovništva i penzionere, neće predstavljati veliki teret za budžet.
Poznati advokat i poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Vladimir Đukanović je reagova na društvenoj mreži Iks povodom najnovijih tekstova portala KRIK, ocenivši ih kao potpuni slom i pokazatelj očaja blokaderskog pokreta.
Informer televizija danas je apsolutni izbor gledalaca u Srbiji! Dok se građani iz svih krajeva zemlje slivaju u Beograd na veliki skup "Srbija, jedna porodica", oči javnosti uprte su u Informer TV, koja tokom dana beleži ubedljivo najbolju gledanost.
Danas tačno u 17 časova, u programu Dnevnika Zapadne Srbije, gledaoci će imati priliku da prate specijalno, dvosatno izdanje posvećeno otvaranju Moravskog koridora - saobraćajnice koja menja lice ovog dela Srbije i otvara novo poglavlje razvoja, povezivanja i investicija.
Jahja Ferhatović, analitičar i Samir Tandir, predsednik Bošnjačko-srpskog saveza gostujući u Info jutru komentarisali su pokušaj samoubistva Nadžije Mavrić, studentkinje iz Novog Pazara.
Iako nijedan scenario nije isključen, ministar saobraćaja je rekao da tokom obilaska mesta nesreće nije bilo elemenata koji bi ukazivali na zlonameran čin.
U političkim krugovima u Češkoj pokrenuta je inicijativa da se ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom oduzme najviše češko državno priznanje - Orden belog lava.
Raketni i dronovski udari po ruskoj logistici, energetici i infrastrukturi mogli bi da nateraju Rusiju da sama povuče snage sa Krima do kraja 2027. godine, izjavio je bivši komandant američke vojske u Evropi Ben Hodžis
Sjedinjene Američke Države ulaze u godinu svog 250. rođendana u atmosferi koja nema mnogo veze sa slavljem: rat protiv Irana potresao je globalnu ekonomiju, poremetio međunarodni poredak i istovremeno otvorio pitanje koliko još Vašington može da održava ekonomsku hegemoniju na kojoj je decenijama gradio svoju moć.
Jermenska opozicija najavljuje mogućnost pokretanja masovnih uličnih protesta nakon odluke Ustavnog suda o regularnosti nedavno održanih parlamentarnih izbora.
Flim "Maratonci trče počasni krug" u režiji Dušana Kovačevića snimljen je 1982. godine, a ostvario je ogromnu popularnost koja traje i dan danas, bez obzira što je prošlo već skoro pola veka od premijere.
Biografski film "Michael" o Majklu Džeksonu zaradio je 977,5 miliona dolara širom sveta i postao najuspešniji biografski film svih vremena, prestigavši čak i "Openhajmera".
Druga epizoda treće sezone serije "Kuća zmaja" osvojila je ocenu 9,4/10 na IMDb-u i izjednačila rekord čitave serije, raspalivši društvene mreže širom sveta.
Wi-Fi signal je zapravo radio-talas, a to znači da je neverovatno osetljiv na okolinu. Mnoge stvari koje koristimo svakodnevno u kući deluju kao neprobojni zidovi za vaš ruter.
Kada temperature porastu iznad 35 stepeni, većina ljudi pokušava da se što brže rashladi. Dok neki koriste klima-uređaje ili piju ledene napitke, u Španiji je posebno popularan jednostavan trik za koji je dovoljna samo hladna voda.
Nekadašnja scenografija za film o Popaju danas je jedna od najposećenijih atrakcija na Malti, gde šarene kućice, kristalno more i nestvarni pejzaži privlače hiljade turista svake godine.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.