Naftaši i zelena energetika? Da, moguće je!

Da li ste znali da kompanija NIS, između ostalog, proizvodi i električnu energiju?

Možda zvuči iznenađujuće, ali činjenica je da je NIS, koji je za mnoge sinonim najveće domaće naftne kompanije čije gorivo sipamo u rezervoare automobila, tokom poslednje decenije svoje poslovanje značajno uskladio sa principima koje je definisala tzv. zelena agenda, kroz realizaciju mnogobrojnih ekoloških projekata. Predstavljamo neke od najznačajnijih ulaganja NIS-a koji su doprineli da poslovanje domaćeg proizvođača „crnog zlata“ postane „zelenije“.

Bez mazuta sa visokim sadržajem sumpora

Foto: Promo

Kada je krajem prošle godine Rafinerija nafte Pančevo pustila u rad projekat Duboka prerada, u koji je uloženo više od 300 miliona evra, domaći i regionalni mediji  preneli su da je realizacijom ovog projekta NIS značajno unapredio svoju poziciju na domaćem i regionalnom tržištu dok je startovanje postrojenja obezbedilo Rafineriji nafte Pančevo da se svrsta u rang vodećih evropskih rafinerija. Podsećanja radi, sam projekat omogućio je povećanje dubine prerade sirove nafte  u pančevačkoj rafineriji  - sa 86% u 2017.godini do 99,2%, a samim tim i veću proizvodnju svetlih derivata koji imaju najveću vrednost na tržištu, kao što su dizel, tečni naftni gas i benzin. Takođe, startom postrojenja započeta je i  proizvodnja naftnog koksa, proizvoda koji se ranije uvozio u Srbiju.  Međutim, Duboka prerada donela je i značajne ekološke prednosti koji ne zaslužuju da budu gurnuti u drugi plan. Pre svega, reč je o okončanju proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora, što je i obaveza Srbije prema Energetskoj zajednici, pa je samim tim modernizacija pančevačke rafinerije značajno doprinela tome da naša zemlja ispuni postavljene ciljeve. Pored smanjenja emisije SO2 za 98,8%,   startovanje postrojenja omogućilo je i smanjenje emisije praškastih materija za preko 50 procenta, kao i  emisije azotnih oksida za oko 9 odsto.

Toplotna i električna energija

Foto: Promo

Dok mnoge naftne kompanije tek najavljuju ili se pripremaju  za transformaciju delatnosti i sve jaču usmerenost ka poslovanju po ekološkim parametrima, NIS je još 2012. godine definisao strategiju prerastanja iz naftne kompanije u energetski holding u okviru koje je kompanija započela širenje delatnosti u oblasti elektrogeneracije. Šta to znači? Sasvim konkretno, kompanija od 2013.godine realizuje program kogeneracije u okviru kojeg su do sada na osam lokacija u Srbij izgrađene male elektrane čija je ukupna maksimalna snaga 14 MW. Ono što je zanimljivo jeste da se  u ovim elektranama, u koje je NIS uložio više od 20 miliona evra,  toplotna i električna energija proizvodi iz gasa koji je zbog lošijeg kvaliteta (visok udeo ugljen dioksida i azota) ranije spaljivan na baklji. Sa proizvodnjom struje NIS je ušao i u poslove trgovine električnom energijom, najpre u Srbiji, dok je prisutan i na regionalnom tržištu. Tako je kompanija u Rumuniji započela sa eksperimentalnom proizvodnjom električne energije u bušotini Žombolj. Reč je o prvom ekološkom projektu koji NIS realizuje van granica Srbije, a kilovate proizvedene na ovom postrojenju NIS prodaje na rumunskom tržištu.

Možda i najvažniju i najznačajniju investiciju u oblasti elektroenergetike NIS će, prema planovima, realizovati upravo u ovoj godini, a reč je o elektrani TE-TO Pančevo koju kompanija gradi u saradnji sa ruskim Gasprom energoholdingom . Vrednost samog projekta je oko 180 miliona evra, dok instalisani kapacitet postrojenja iznosi do 200 MW. Kako ističu u NIS-u, u novoj elektrani će se proizvoditi toplotna energija za potrebe Rafinerije nafte Pančevo, dok će preostala proizvedena električna energija biti usmerena u energetski sistem Srbije.

Prečišćavanje gasa i smanjenje efekta „staklene bašte“

Foto: Promo

Još jedan  značajan ekološki projekat NIS je realizovao kod Elemira, a reč je o Aminskom postrojenju koji je kompanija pustila u rad 2016. godine i u čiju je izgradnja uložila više od 30 miliona evra. Povećanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa, ali i obima njegove proizvodnje, predstavljaju ključne biznis efekte koju su ostvareni realizacijom ovog projekta. Međutim, ništa manje nisu značajne njegove ekološke prednosti, jer sam način prerade koji se koristi u postrojenju sprečava dospevanje ugljen dioksida u atmosferu što tehnologiju koja se primenjuje u Aminskom postrojenju svrstava među ekološki najbezbednije. Inače, reč je HIPACT tehnologiji  (High Pressure Acidgas Capture Technology), jednoj od najefikasnijih među postojećim metodama u procesu prerade gasa.

Šta dalje?

Foto: Promo

Program kogeneracije, Duboka prerada, TE-TO Pančevo, Aminsko postrojenje – samo su neki od projekata koji potvrđuju da NIS dosledno ulaže u unapređenje zaštite životne sredine i poslovanje u skladu sa  ekološkim principima i to u svim segmentima.  Tako je, zahvaljujući dosadašnjim ekološkim investicijama u preradu,  NIS-ova Rafinerija u Pančevu postala prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je dobilo IPPC dozvolu kojom se potvrđuje da je proizvodni proces u potpunosti usaglašen sa evropskim i domaćim propisima zaštite životne sredine. U NIS-u  navode da će ekološki projekti ostati u fokusu poslovanja kompanije i u narednom periodu i dodaju da je u pančevačkoj rafineriji u toku projekat dalje modernizacije kompleksa katalitičkog krekinga (FCC) za proizvodnju dizela, benzina i gasova, kao i izgradnje pogona za proizvodnju visokooktanske benzinske komponente ETBE. Reč je o projektu vrednom 80 miliona dolara, čija se finalizacija očekuje u 2024. godini. Realizacija ove investicije omogućiće povećanje proizvodnje propilena, ali i dodatno smanjenje emisije čestica što će značiti još zdraviji vazduh za građane Pančeva i cele Srbije  Takođe, NIS će nastaviti da radi na implementaciji digitalnih projekata koji će obezbediti efikasniji i pouzdaniji rad Rafinerije u čiju modernizaciju je od 2009. do sada uloženo više od 800 miliona evra.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.