Doktorka Jelica iz KBC Bežanijska kosa upozorava: Ako imate povišen holesterol, NA OVE 4 NAMIRNICE ZABORAVITE

Povišen nivo masnoća u krvi uglavnom se otkriva slučajno, na sistematskim pregledima. Ovaj metabolički poremećaj ne boli niti upozorava osobu da se nešto dešava u organizmu. Prvi simptomi povišenih masnoća u krvi uglavnom su kardiovaskularni problemi, kao što su srčani ili moždani udar.

Za holesterol, poslednjih godina, znaju i pripadnici mlađe populacije. Međutim, čak i kod saznanja da osoba ima povišen nivo holesterola i triglicerida ne znači da će se upozorenje lekara shvatiti ozbiljno, jer se mnogi uglavnom osećaju dobro.

Načelnica endokrinologije KBC Bežanijska Kosa doktorka Jelica Bijekić Macut kaže da reč holesterol nije opasna jer je u pitanju prirodni sastojak organizma – prirodni sterol.

„Opasno je kad je holesterol povišen, kao jedan od faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih obolenja. Vrlo je bitno razlikovati ukupni, loš LDL holesterol i dobar HDL holesterol. Kada procenjujemo stanje holesterola gledamo vrednost ukupnog i LDL holesterola“, naglasila je dr Bijekić Macut.

Prema njenim rečima, jetra stvara holesterol u organizmu, što je endogeno stvaranje, kao telu neophodnu supstancu za izgradnju ćelijskih membrana, za razvoj steroidnih hormona - kortizola, polnih hormona, kao i za transport vitamina A, Be, De.

Imamo i egzogeno stvaranje holesterola – putem hrane. Na taj deo možemo dosta da utičemo vodeći računa o ishrani“, objašnjava gošća Jutarnjeg programa izdvajajući crveno meso, iznutrice, jaja, peciva kao namirnice koje u slučaju problema povišenog holesterola treba izbegavati.

U mlađim populacijama oni sa povišenim nivoom holesterola manje su zastupljeni, ali među stanovništvom starijem od 60-65 godina i više od 50 odsto populacije ima problem.

Zna se da 25 odsto mladih Amerikanaca ima povišen holesterol, a kada su u pitanju ljudi preko 65 godina, čak 60 odsto ima povišen holesterol.

Foto: Shutterstock

Genetika i kod ovog zdravstvenog problema ima važnu ulogu.

„Imamo one sa familijarnom hiperholesterolemijom gde čitave familije imaju promene na genima koje dovode do povišenog holesterola. Imam pacijente, mlade devojke od 20 godina, mršave koje imaju povišen holesterol. Nisu one ni krive ni odgovorne za to, jednostavno genetika je odgovorna za to“, naglašava dr Bijekić Macut. 

Odgovorno ponašanje u slučaju porodične predispozicije ili povišenog holesterola podrazumeva primenu terapije.

„Mora se lečiti. Naši pacijenti dosta beže od lečenja. Nije lako ni sprovoditi dijetetske režime, a tu je i fizička aktivnost i postoji grupa lekova koji se zovu statini. Prema tim statinima, poslednjih godina, pacijenti su imali veliki otpor u smislu uništiće im jetru. To su zablude“, navodi dr Bijekić Macut.

Postoji nekoliko grupa pacijenata prema kriterijumima rizika koje su procenila evropska udruženja kardiologa, udruženja za aterosklerozu i druga udruženja.

„Vrednosti na koje ćemo snižavati LDL holesterol zavise od toga koliko je grupa rizična. Ukoliko je grupa sa niskim rizikom, taj LDL holesterol treba da bude ispod 3,5, a ukoliko je grupa sa srednjim rizikom ispod 2,5, a ukoliko je sa veoma velikim rizikom čak treba da bude ispod 1,8“, precizirala je gošća Jutarnjeg programa.

Stres može da bude važan faktor kao deo sveukupne situacije u kojoj se telo nalazi, kao i fizička neaktivnost.

„Kada smo pod stresom ne gledamo ni šta jedemo, pomenuli ste pekaru. Čovek kad je pod stresom, on se ne bavi sobom, svojim načinom života, zdravljem. Stres je čudo koliko loše utiče na organizam“, zaključila je dr Bijekić Macut.