U BOJU NA MIŠARU KARAĐORĐE JE POTUKAO 40.000 TURAKA! Kako je srpski vojskovođa odneo istorijsku pobedu nad daleko nadmoćnijom vojskom

Jedna je od najznačajnijih srpskih pobeda u Prvom srpskom ustanku je čuveni Boj na Mišaru koji se odigrao 13. avgusta 1806. godine

Ustanički vođa Karađorđe dočekao je Turke na uzvišenju kod sela Mišar nedaleko od Šapca. Napadu neuporedivo brojnijih Turaka Srbi su uspešno su odolevali, da bi usledio napad srpske konjice, pod vođstvom Pop-Luke Lazarevića i Prote Mateje Nenadovića, s desnog boka.

Ostaci poraženih Turaka su se posle velikih gubitaka povukli nazad u Bosnu. Karađorđe je ukupno raspolagao sa 7.000 pešaka i 2.000 konjanika, dok je Turaka bilo više od 40.000.

Iza Turaka ostajala pustoš

Čim je turska vojska prešla Drinu i upala u Mačvu, na svom putu ka Šapcu, iz kojeg je trebalo da nastavi pravo ka Beogradu, njeni vojnici su počinili svirepe zločine. Iza njih je ostajala samo pustoš. Ubijali su žene, decu i starce, pljačkali imovinu i palili kuće i sela. Među stanovništvom Mačve zavladali su strah i panika. Zatečeni svirepošću Turaka pokolebale su se čak i neke ustaničke vođe.

O negativnom razvoju situacije na Drini i zločinima turske vojske, Jakov Nenadović je obavestio Karađorđa i zatražio pomoć. U odgovoru Karađorđe mu je poručio da zadrži Turke kako zna i ume, dok on ne stigne.

Iz Topole, gde se nalazio u vreme dobijanja nepovoljnih vesti, Karađorđe je sa 5 000 Gružana, Rudničana, Jaseničana i Beograđana brzo stigao do Lajkovca, a odatle se zaputio ka šancu na Kličevcu kod Valjeva. U daljem napredovanju Karađorđe i ustanici su se kretali vrlo oprezno, ne želeći da u toku marša dođe do sukoba sa brojčano nadmoćnijom turskom vojskom.

Foto: wikipedia.org

I ranije na Mišaru se obračunavao s Turcima

Na zaravni Mišarskog brega, na približno 600 koraka od same litice, Karađorđe je odlučio da izgradi šanac. Budući da je na ovim prostorima već imao okršaje sa Turcima, on je izbor mesta za šanac potkrepio rečima: "Ovde sam ja i ranije bio i sa Turcima se tukao. Ako Turci hoće prema Beogradu moraju ovim putem koji preseca polje. Levo ne mogu od guste šume, a desno od nas je Sava iza ovih šumaraka. Ova šuma i Sava mogu poslužiti kao oslonac našim položajima. U šumi možemo prikriti rezerve. Uzdignuti deo Mišarskog polja nam omogućava da vidimo Turke iz daljine".

Oko 12. avgusta kod Šapca se okupilo 40 000 turskih vojnika. Sulejman-paša je krenuo sa vojskom iz Šapca i postavlja šator kod mosta na reci Dumači. Turska konjica 13. avgusta prelazi most i razvija se u borbenu formaciju. Sa konjicom su krenuli i turski pešaci. Na desnoj obali reke Dumače svoj borbeni položaj zauzima turska artiljerija.

Foto: wikipedia

Dva napada Srbi odbili, u trećem Turci potučeni

Nakon što je srpska vojske odbila dva napada, Turci su krenuli u treći najsnažniji udar na srpsku vojsku. Predvodio je Kulin-kapetan. Činilo se da su ovog puta Turci nadomak pobede. Njihova vojska probila se do šanca i usledila je borba prsa u prsa. Srpska vojska je bila na izmaku snaga, kada je Karađorđe realizovao svoj genijalni plan.

Pucnjem topa prema nepoznatom pravcu, Karađorđe daje signal skrivenoj konjici da izađe iz šume i iznenadi neprijatelja. Jednu grupu srpske konjice predvodio je Luka Lazarević, a drugu Lazar Mutap i prota Matija Nenadović.

Potpuno iznenađene pojavom srpskih konjanika, turske tobdžije, među kojima je bilo i francuskih vojnika, pokušale su da okrenu svoje cevi prema njima. Međutim, u tome nisu uspeli, brzo su bili poraženi. Videvši da se neprijatelj nalazi u rasulu, Karađorđe je naredio da se otvore vrata šanca i da srpska pešadija krene u ofanzivu.

Kada su Turci uvideli da im nema spasa, krenuli su da se povlače prema Šapcu, a zatim preko Drine u Bosnu. Za njima su krenule potere i u šumi Kitog vojska im je nanela gubitke veće nego u samom boju.

Foto: wikipedia

Mišarski boj trajao ceo dan

Mišarski boj je počeo ujutru, a završio se tek predveče veličanstvenom pobedom srpskih ustanika. Austrijski izvidnici, koji su boj posmatrali sa druge strane Save, poslali su u Beč vest o strašnom porazu turske vojske. Turski gubici su bili strahoviti. Izvori govore da je poginulo oko 3 000 turskih vojnika, dok je sa srpske strane stradalo oko 500 ustanika.

U Mišarskom boju, na turskoj strani, poginuo je i sam vojni vrh: Kulin-kapetan, Sinan-paša Sijerčić, Mehmed-paša Vidajić i njegova dva sina.

Veliki ratni plen - sablja  Kulin-kapetana

Ustanici su došli do velikog ratnog plena: velike količine oružja, municije, konja i novca, a Miloš Stojićević Pocerac je zaplenio najveći ratni trofej tog vremena – sablju Kulin-kapetana na kojoj su bili ispisani berati Kulinove familije.

U Boju na Mišaru srpski ustanici su ostvarili veličanstvenu pobedu nad daleko brojnijim i bolje opremljenijim protivnikom, najveću pobedu u Prvom srpskom ustanku. U Boju na Mišaru Karađorđe je dokazao svoj vojnički talenat. Porazivši silnu tursku vojsku sa samo 7 000 pešaka i 2 000 konjanika, on je i u Srbiji i u Evropi stekao ugled velikog vojskovođe i neprikosnovenog vožda srpskog naroda.

Ovaj istorijski događaj opevao je Filip Višnjić u čuvenoj pesmi Boj na Mišaru.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Milan

pre 3 godine

Vođa Drugog srpskog ustanka Miloš Obrenović nije bio Karađorđu ni do kolena

1 0 Odgovori

ivan

pre 3 godine

Turci su kukavice bile i ostale, naj genocidniji narod na planeti!

1 0 Odgovori

Dule

pre 3 godine

Боље да ово нисте објавили. Сад ће Бакир Изетбеговић да кука по целом свету како су Срби 1806. извршили геноцид над више од 40 хиљада бошњачких људи и дечака а Кристијан Шмит ће да донесе закон по коме то нико неће смети да негира, па ће тражити да се хапсе наставници у српским школама због говора мржње и глорификовања геноцида. А што се тиче сабље Кулина капетана, тражиће да им се врате 'опљачкана културна добра' и да им се исплати бар 50 милијарди евра за 'добра која су Срби уништили'.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari