OMIKRON UDARIO NA STARIJE, BOLNICE PUNE PACIJENATA KOJI IMAJU VIŠE OD 60 GODINA! Ovoga smo se pribojavali!

Samo dva pacijenta su nam mlađa od 60 godina, to nikada nismo imali. Ne znam kako je u drugim bolnicama, ali pitam se gde su mlađi pacijenti hospitalizovani? Mi smo od početka godine do sada imali 240 pacijenata u ovoj maloj bolnici, a pacijenti se samo smenjuju, tako imamo, recImo, devet otpusta, 11 prijema, priča komandant vojne kovid bolnice Karaburma, pukovnik docent dr Ivo Udovičić

Prema poslednjem preseku, u poslednja 24 časa u Srbiji je na virus korona testirano 22.013 osoba, od kojih je pozitivno 10.602. Nažalost, 63 osobe su preminule, dok je na respiratorima 154 pacijenata. Na bolničkom lečenju u Srbiji trenuto se nalazi 4.295 ljudi, što je porast u odnosu na period kada je omikron stigao u našu zemlju. Da je poslednji soj zarazniji, stručnjaci su upozoravali, i da će najverovatnije kod mladih ljudi izazivati blaže tegobe, ali kada se prelije na starije da ćemo imati ovo povećanje u bolnicama, što se danas oslikava u „talasu starijih“.

- To je sve starija populacija, kod nas je dve trećine pacijenata starije od 70 godina. I to je ono što smo mi stalno govorili, moramo imati empatiju prema starijim osobama. Omikron? To je bila zabluda da je blaga varijanta koronavirusa, da izaziva blagu kliničku sliku, možda je to delimično tačno ali u mlađoj populaciji. Nama je, recimo, bilo mnogo lakše kada je polovina njih do 50 godina, a druga polovina pacijenata starijih od 50. Ovo sada je zaista teško, i ovako do sada nismo imali - priča dr Udovičić.

Kako dalje objašnjava, u pitanju su stariji pacijenti koji imaju teže oblike jer već imaju neke pridružene bolesti.

- To su pacijenti koji imaju dve ili više pridruženih bolesti, to su polu pokretni pacijenti, kad ih stavite na kiseonik, pola pacijenata ne može do toaleta samostalno da ode. Kod starijih pacijenata sa koronom to je uglavnom teža klinička slika, plus osnovna bolesti koju kovid dodatno pogoršava - priča dr Udovičić.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Moramo se vakcinisati kako bi sprečili mutacije

Izlaz iz ove situacije je u vakcinaciji, naročito ako virusu ne damo mogućnost da mutira i stvara nove sojeve.

- Na globalnom nivou vakcinacija nije dala rezultate zbog sebičnosti velikih država, jer su svi mislili da će zaštiti sebe, a ostavili su siromašne zemlje i ogromnu populaciju bez vakcine. Naravno da se u tim nevakcinisanim sredinama pojavljuje nova varijanta - kaže dr Udovičić.

U pandemiji korone najvažnija je imunizacija stanovništva, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Kako lekari kažu, sve dok bilo gde u svetu postoji i jedna zaražena osoba, virus može obići svet. Prema trenutnoj statistici vakcinisano je 52 odsto ukupne svetske populacije, što još uvek nije dovoljno. Zbog nemogućnosti vakcinacije čitavog čovečanstva, uvek će postojati bojazan da se na nekoj teritoriji gde obuhvat nije dostigao željeni obim, virus umnožava i mutira.

Infektolog prof.dr Žarko Ranković objasnio je, takođe, da se „kraj“ ne može predvideti, već se isključivo treba koncentrisati na vakcinaciju, ne samo na lokalnom, već i na globalnom nivou.

- Nagoveštavaju završiće se u martu, aprilu, a ja se zaista ne bih usudio da bilo šta kažem, baš zbog toga što je prema nekim podacima oko tri milijarde ljudi u svetu nevakcinisano. Onda ako uzmemo još jedan podatak, 50.000 ljudi ima prvu dozu a nije se javilo za drugu dozu, pa da ne pričamo o trećoj dozi, kakav imunitet onda imaju te osobe? Tako da se vakcinaciji treba posvetiti, a izlaz bi bio da u kratko vremenskom intervalu, to je period od nekih šest meseci, da se što veći broj ljudi vakciniše, generalno govorim, za svet - kaže profesor Ranković.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Zdravstveni sistem pokazao spremnost

Prema rečima dr Udovičića, mogli smo se naći i u težim okolnostima, bez obzira kako nam se čini celokupna situacija, ipak smo spremno odgovorili na izazove.

- Ako zanemarimo poštovanje i kontrolu mera, mi nemamo velikih problema, jer je na vreme prepoznato u kom pravcu će ovo ići, pa danas imamo kovid bolnice u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu. To znači, kada znamo da imamo 2.000 kreveta sa svom opremom. S druge strane, zdravstveni sistem je apsorbovao sve zdravstvene radnike koji hoće da rade, i to je zaposleno. Mi bismo imali daleko više problema, imali bi daleko veću smrtnost, više problema, ali sve je to rešeno zbog „rastegljivosti“ zdravstvenog sistema i dobroj organizaciji zdravstvenog sistema. Naravno, ništa od toga ne bi bilo moguće da medicinski radnici to ne nose kako treba. I lekari, i medicinski tehničari, osoblje i svi ostali, mada najveću žrtvu podnosi srednji medicinski kadar i zaista mi je teško kada ih gledam šta sve rade, naročito u ovom talasu sa velikim procentom starijih pacijenata - kaže dr Udovičić.