SVI ZNATE OVAJ GRAD, NIKO NE ZNA ŠTA SE NALAZI ISPOD NJEGA! Mračne tajne PODZEMNIH hodnika Kalemegdana!

Srbija je zemlja satkana od legendi, misterija i predanja, svaka čudnija i jezivija od prethodne

Zamislite da postoji mesto na kojem se već nekih 2.000 godina okupljaju ljudi, svađaju, pa ratuju i mire, vole, osvajaju i gube... Mesto idealno za život, jer se nalazi na ušću dve velike evropske reke, mesto na putu između istoka i zapada, ali i mesto koje baš zbog svog dobrog položaja žele i drugi narodi. Ne morate da zamišljate, to mesto je Beograd, tačnije Kalemegdan.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Ne možemo ni da zamislimo šta se sve dešavalo u proteklih 2.000 godina. Šta su ljudi radili, kako su opstajali, kakve su živote živeli, čime su se sve bavili... mnogo je misterija na zemlji koje će ostati nerazjašnjene. Mi vam danas otkrivamo one koje su se događale ispod zemlje, u podzemnim prolazima i hodnicima kako samog Kalemegdana, tako i dobrog dela Beograda, daleko od ljudskih očiju i ušiju.

Mesto koje se najčešće pominje u većinu legendi jeste Rimski bunar. On je dubok 51 metar, a ima oko 200 stepenika. Dugo su ga nazivali i "pupkom sveta", gde je mitski junak Orfej silazio u podzemni svet.

Foto: printscreen

Istina je zapravo da je bunar austrijski i zidan je od 1.717. godine do 1.731. godine, ono što ga vezuje sa Rimljanima jeste teorija da su baš oni sproveli vodu do Kalemegdana iz Malog Mokrog Luga. Verovatno se zbog te teorije vremenom usvojilo da je i bunar rimski.

Foto: printscreen

Čuveni reditelj Alfred Hičkok je bio oduševljen bunarom, a to je potvrdila njegova izjava da iz njega "crpi inspiraciju". Vrlo zanimljiv izbor reči, s obzirom da se veruje da se u bunaru i dalje krije blago. Ta priča je došla i do Nemaca, te su tokom Drugog svetskog rata dvojica ronilaca pošli u potragu za blagom, međutim, nikada se nisu vratili na površinu, a njihovi ostaci nisu pronađeni ni danas. Nikome nije jasno šta se zaista dogodilo.

Foto: Pixabay

Pećina

Hodnici i pećine koje se kriju ispod grada nastajale su milenijumima.

Rimljani su svojevremeno počeli sa kopanjem, pa se tako najveća pećina nalazi ispod Tašmajdana, stara je oko osam miliona godina. Pećinu su koristili Rimljani, pa Turci, a potom Nemci.
Pećina je toliko velika, da su je koristili kao rezervno komandno mesto generala Alexandera Löhra. On je, nakon što su ga jugoslovenske vlasti uhapsile 1.944. godine, pokazao šta se sve krije u tašmajdanskim lagumima, čime su čak i naši partizani bili iznenađeni.

Foto: Informer DN

Hodnici

Veliki deo hodnika koji se prostire ispod Beograda još uvek nije istražen, poznate su samo pojedinosti. Recimo ta da se ispod Prirodno-matematičkog fakulteta nalaze podzemni prolazi koji vode do obale Dunava. Od Kalemegdana preko Očne klinike u Džordža Vašingtona, pa sve do Višnjičke banje postoji sistem podzemnih hodnika za koje ne znamo čemu su služili.

Foto: Beta/ Tanjug

Jedan od hodnika krije podzemno jezero. Međutim, najčešće i nerazjašnjeno pitanje je tunel koji, navodno, povezuje Kalemegdan i Gardoš. Arheolozi kažu kako je to obična legenda, ljudi pričaju da stvarno postoji, a narodski rečeno: "gde ima dima, ima i vatre".

Bonus video:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.