LJUDI SU PROMENILI ODNOS PREMA TOME! Dr Petrović o transplataciji organa! KADA SE JEDAN ŽIVOT UGASI, DRUGI MOŽE DA SE NASTAVI!

Kada se jedan život ugasi, drugi može da se nastavi, o čemu svedoče oni koji su dobili novi organ i još jednu šansu za normalan život

Iako je u pitanju plemeniti čin, ima i onih koji se protive transplantaciji, jer su u dilemi da li neko može da se oporavi nakon što doživi moždanu smrt, ali odgovor je – nažalost, ne. Moždana smrt je stanje nepovratnog gubitka svih moždanih funkcija, dok drugi organi "rade" zahvaljujući aparatima. Do moždane smrti najčešće dovodi krvarenje u mozgu, infekcija, teška povreda glave ili mozga, ali i šlog.

Doktorka Nataša Petrović, anesteziolog u timu za transplantaciju jetre Urgentnog centra KCS, koja je od osnivanja deo ekipe koja spašava živote, u razgovoru za "Blic" objašnjava kako izgleda procedura transplantacije i koliko je važno što smo promenili svest o donorstvu organa.

- Postoperativni tok traje dugo i ja sam tu sa njima sve vreme, jer stvari se menjaju na dva, tri sata. Dešavalo se da posle transplantacije ne idem kući dva, tri dana. Tu sam pored njih, sada već ne toliko, jer je anesteziološki tim obučen pa delimo taj posao. Transplantirane osobe su pod nadzorom 24 časa, svaka promena se registruje, i tu ima mnogo dešavanja. Kada ih probudim saopštim im da su operisani, da su dobro, a onda kreće oporavak - počinje priču dr Petrović.

Foto: Pixabay

Procedura

Ipak, transplantacije se dešavaju samo onda kada se pojavi donor, a kada se to i dogodi postoji procedura, nakon što porodica donora da saglasnost, zove se onaj koji je najhitniji sa liste, ali i "rezerva".

- Uvek pozovemo onog "glavnog" primaoca kome je transplantacija hitna, i jednog do dva rezervna. Kada imate organ, ne smete ga "ispustiti", jer dešavalo se da onaj koji je najhitniji iz nekog razloga ne može da bude transplantiran jer ima infekciju, zato je tu rezerva koja dobija organ. Nekada smo zvali troje, a nekada i dvoje, ali uvek mora da postoji neko da bismo dovršili tu humanu misiju samog donora, ali i njegove porodice koja u tom momentu odlučuje da nekome daruje novu šansu - priča dr Nataša.

Saglasnost porodice

Godinama Ministarstvo zdravlja se bori kako bi svi oni koji u Srbiji čekaju šansu za novi život, to i dobili, s obzirom da svest o donorstvu ranijih godina nije bila na visokom nivou. Tako u 40 zdravstvenih ustanova u Srbiji (5 transplantacionih centara i 35 donor bolnica) postoje imenovani koordinatori, kao i članovi koordinacionih timova. Njihova uloga je da razgovaraju sa porodicom svaki put nakon dijagnostikovane moždane smrti i potencijalnog davaoca organa. Svakako, dešavalo se da koordinatori obave razgovor, ali da ne dobiju saglasnost porodice.

- Kada imamo potencijalnog donora, i potvrđenu moždanu smrt i kada se obavi razgovor sa porodicom koja daje saglasnost, zovu se potencijalni primaoci. Dok nije počela epidemija bili smo na dobrom putu, imali smo po 15 do 17 transplantacija godišnje. Iskreno, bili smo zapanjeni kada bi nas neko odbio, što se dešavalo retko, ali bilo je primera i uglavnom su to bili neki nerešeni porodični odnosi. Primetno je da su ljudi promenili odnos prema donorstvu, jer ne moramo više da objašnjavamo koliko je to nekome važno i ljudi to odlično razumeju - priča doktorka.

Foto: Informer

Uigran tim

Tim za transplantaciju jetre u Urgentnom centru čini velika ekipa, od hirurga, anesteziologa i hepatologa, pa sve do tehničara, laboranata i ljudi iz transfuzije.

- Hepatolozi pripremaju pacijente, jer postoji čitav protokol koji je vrlo komplikovan i podrazumeva veliki broj pregleda, a što bolje sagledate primaoca imaćete manje neprijatnih iznenađenja. Po protokolu se pripremaju, kada su pripremljeni i kada su prošli sve preglede, analize, provere onda postaju kandidati za transplantaciju, i od tog trenutka oni čekaju poziv - kaže dr Nataša Petrović.

Za dve godine spaseno 86 života

Zakon o presađivanju ljudskih organa Srbija je donela 2018. godine, koji je usklađen sa najboljim zakonskim rešenjima zemalja koje su lideri u oblasti transplantacije. U toj godini spašena su 59 života - transplantirano je 38 bubrega, 16 jetri i pet srca. Prema dostupnim podacima, u 2019. godini, pre epidemije, jedanaest porodica dalo je saglasnost za doniranje organa, a tada je spašeno 27 života. Podsetimo, nakon donošenja zakona oni koji su protiv transplantacije organa organizovali su proteste, dok je Ustavni sud prošle godine presudio da nije svaki građanin mogući donor organa, ali je ipak ostavljeno najmanje šest meseci za primenu ove odredbe.

Bonus video: