U VREME KORONE NIJE PRESAĐEN NIJEDAN BUBREG, A OKO 800 LJUDI ČEKA NA NJEGA! OVO su pacijenti koji mogu najbrže da dobiju NOVI ORGAN!

Koronavirus je poremetio život u svim sferama, a nefrološkim pacijentima koji su na hemodijalizi i u iščekivanju organa posebno je teško. Moraćemo da nastavimo s transplantacijama već ove godine

U Srbiji je oko 5.000 pacijenata na dijalizi, a oko 800 njih čeka transplantaciju bubrega. Najviše šansi za dobijanje ovog organa imaju osobe sa A krvnom grupom, dok oni sa AB grupom duže čekaju organ, rekao je u intervjuu za Kurir pukovnik prof. dr sc. med. Aleksandar Tomić, načelnik Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Vojnomedicinske akademije.

On je za Kurir govorio o pacijentima na hemodijalizi, o tome kada je trenutak za nju i kako život s njom izgleda, kao i šta ljudima s bolesnim bubregom znači transplantacija.

Koliko trenutno ljudi u Srbiji čeka bubreg?

- U našoj zemlji otprilike je 5.000 pacijenata na dijalizi, a između 700-800 njih čeka bubreg. Ta lista je klizna - neki ljudi, nažalost, preminu, a dolaze i novi ljudi kojima treba transplantacija. Stavljanje na listu za transplantaciju podrazumeva kompletnu dijagnostiku, snimanje krvnih sudova, sve komorbiditete, davanje svog uzorka tkiva, odnosno krvi i onda se za pacijenta kaže da je kandidat za prijem organa. To je osoba koja je već na dijalizi.

Foto: AP PHOTO

Da li postoji neki vremenski okvir koliko osoba čeka bubreg?

- Vremenski opseg ne postoji - neko čeka kraće, neko duže. Mi ne znamo kada neka osoba premine koje je krvne grupe i sa kime se poklapa. Najviše šansi za dobijanje bubrega imaju osobe sa A krvnom grupom, a ko ima AB krvnu grupu duže će čekati organ. Takođe, umnogome sve zavisi od stanja pacijenta. Kada se desi da neko premine, radi se tipizacija njegovog tkiva, koje se šalje u Institut za transfuziju krvi i on nama pismeno izlista sve kandidate. Na njemu nekad bude 250 ljudi - od prvog, koji se poklapa najbolje, do poslednjeg, koji se ne poklapa uopšte. Onda pacijentu uzimamo sve analize krvi i sagledavamo ih prema donoru. Ako je čovek koji je umro osoba koja ima 60 godina, nećemo ga dati nekome ko ima 20, već nekome njegovih godina. Razlog je što su ti bubrezi, možemo reći, manje kvalitetni, manje biološki potentni, i naći ćemo nekoga starijeg. Ako je neko preminuo mlad, gledamo da njegove organe damo nekome mladom.

Koliko u Srbiji godišnje ima transplantacija, a koliko ih je bilo od početka pandemije?

- Imamo ih 10 godišnje, što je 20 bubrega. To je ukupan broj i za nas i za kliničke centre po Srbiji. To nije dovoljno. Tokom korone na VMA nije izvedena nijedna transplantacija. Za druge bolnice ne mogu govoriti. Bojali smo se imunosupresije. Ti pacijenti dobiju izuzetno jaku imunosupresiju, obori im se potpuno imunitet, da bi primili bubreg i da ne bi odbacili to tuđe tkivo. Oni praktično dalje nastavljaju pod imunosupresijom, zbog toga smo bili u strahu. Imali smo slučajeve korone kod ljudi kojima je transplantiran bubreg. Neki su preminuli, a većina ih je preživela. Ako ova korona bude dugo trajala, moraćemo da nastavimo s transplantacijama već ove godine. Ovako smo mnoge ljude koji su mogli da dobiju bubreg faktički osudili na to da ga ne dobiju.

Foto: Informer DN

Ko je preminula osoba koja je podobna da se njegovi organi transplantiraju?

- To su osobe kod kojih je nastupila moždana smrt - osobe koje su stradale u saobraćajnim nezgodama, kada nastupi trauma glave. To su najčešće motoristi koji ne nose kacige. Postoji opcija i preminulih od malignih oboljenja centralnog nervnog sistema, neko ko je imao izolovani tumor mozga i organi su sačuvani, ili pak neko ko je imao težak šlog.

Ko može u Srbiji po zakonu biti živi donor?

- Gledano po vertikali, to mogu biti otac, majka, baka ili deka. Gledano po horizontali, brat, sestra, stric, ujak i tetka. To su srodni davaoci. Od nesrodnih davalaca to može biti samo supružnik, ali samo dugogodišnji partner, gde je sigurno dokazana emotivna veza, a ne neko ko se venčao danas, pa bi sutra da se uradi transplantacija, hipotetički. Ti slučajevi idu pred Etički komitet VMA.

Kada je vreme za dijalizu?

- Kada neki parametri u krvi poput uree, kreatinina i kalijuma počnu da rastu, to je pokazatelj da bubrezi počinju da otkazuju. Ljudi se leče, ali bubrezi ne mogu da izbace štetne materije i pacijent počinje da dobija simptome uremije. Kada ti parametri pređu određenu granicu, čovek mora na dijalizu.

Foto: printscreen

Kako izgleda život čoveka na dijalizi?

- Pacijenti svaka dva dana moraju na dijalizu do kraja života ili do dobijanja bubrega. Ako se preskoči jedan dan, stanje može da se poremeti. Dijaliza eliminiše višak određenih materija, ali ne kao bubreg. Čovek koji je za dijalizu ne može da ne ide na dijalizu. Ako ne ode, umreće u uremijskoj komi.

Ako neko ima jedan bubreg, sa koliko odsto on mora da radi da čovek ne mora na dijalizu?

- Dosta je ljudi s jednim bubregom. Samo na VMA godišnje se izvadi 200 bubrega zbog karcinoma bubrega. Da bi čovek živeo, potrebno je, prema literaturi, da mu radi jedna trećina bubrega. Međutim, to je rub. Pola bubrega ako radi, to je već ivica hemodijalize.

SPASLI 4 ŽIVOTA! Veliki podvig lekara u Kragujevcu, ISTOG DANA URADILI TRANSPLATACIJE SRCA, JETRE I DVA BUBREGA!

Ko koordiniše transplantacijama u Srbiji i kako hitno delujete kada je neophodno?

- Dešavalo se da, na primer, u Pirotu porodica hoće da donira organe preminulog. Imamo nekoliko sati dok srce ne stane. Tada delamo hitno. VMA ima na raspolaganju helikopter i vozilo za transport ekipe koja ide da uzme organ ako je u drugoj bolnici. Uprava za biomedicinu je republički organ koji koordiniše transplantaciju u Srbiji. Da bi prišli transplantaciji, oni kao kontrolna komisija moraju da nam daju dozvolu za to. Oni znaju gde ide bubreg, gde jetra, gde srce, da ne bi bilo centralizacije institucija. Monopoli tu ne postoje zahvaljujući njima.

Ako je neko potpisao donorsku karticu, time ipak nije dao poslednju reč? Na kome je ona?

- Po našem zakonu, rodbina je ta koja daje poslednju reč - supružnik, deca ili roditelji. Donorska kartica ne obavezuje i ona je dobra volja osobe, ali ako premine, a rodbina neće da da organe, organi se od te osobe ne uzimaju. Da li se dešavalo da članovi porodice žele da daju organe svog preminulog člana iako on nije imao donorsku karticu? - To se uglavnom tako i dešava. Kada nastupi smrt, pitamo da li su voljni da doniraju organe. Ako pristanu, radimo ekspresno, da bi neko dobio bubreg i novu šansu za život.

Bonus video: