SVI BEZAZLENI UZROCI ZA MUŠKI STERILITET! Ako se ti napiješ, spermatozoid je pijaniji od tebe...

Azospermija je nepostojanje apermatozoida u ejakulatu, u izbačenom materijalu pri mastrubaciji

Republički fond za zdravstveno osiguranje izdao novo Uputstvo o lečenju neplodnosti biomedicinski potpomognutom oplodnjom i u finansiranje procedura vantelesne oplodnje uvrstio parove sa dijagnozom azoospermije, kao i VTO za drugo dete, ali i neograničen broj krioembriotransfera za prvo dete. Udruženje Šansa za roditeljstvo godinama je apelovalo na mnoge izmene koje je RFZO selektivno usvajao, i na red je došlo rešavanje muškog infertiliteta i sekundarnog steriliteta.

Foto: Shutterstock

Upravo o toj temi u emisiji “Uranak”, na televiziji K1, govorili urolog dr Aleksandar Milošević i Sandra Jovanović iz udruženja “Šansa za roditeljstvo”

- Muškarci koji su imali problema sa azospermnijom nikako nisu mogli preko Fonda da uđu u proces VTO. To zunači da nisu imali uzorak u ejakulatu. I do tih uzoraka su morali da dođu na neki drugi način, intervencijama, biopsijama i slično. Kada dođu do uzorka, zalede ga i sa takvim uzorkom ulaze u proces VTO. Do sada takvi parovi nisu imali prava na vantelesnu od strane države. Sada je omogućen neograničeni broj VTO za prvo dete. Jedan od kriterijuma je promenjen isto, sada je 43 godina starosna granica za žene. Ranije je takođe važilo da drugo dete o trošku države preko vantelesne moguće samo ako je i prvo dobijeno putem VTO, ali sada nije važno na koji način je začeto - objasnila je Sandra Jovanović iz udruženja “Šansa za roditeljstvo”.

Foto: printscreen

Šta je azospermija?

- Azospermija je nepostojanje apermatozoida u ejakulatu, u izbačenom materijalu pri mastrubaciji. Ona ne mora da znači da muškarac ne proizvodi spermatozoide. On može normalno da ih proizvodi i zbog zapušenih izvodnih kanala ti spermatozoidi ne dolaze u spoljnu sredinu - objasnio je dr Milošević i objasnio kako izgleda postupak za utvrđivanje pokretljivosti spermatozoida.

- Sledeći korak punkcija, a potom i biopsija testisa kako bi se utvrdilo da li uopšte ima spermatozoida. Ako se utvrdi da ih ima, onda se buduća mama priprema za VTO - rekao je.

Objasnio je i da ukoliko se utvrdi problem, to ne znači automatski da je potrebno lečenje.

- Važno je da prenebregnemo ono što je prva prirodna selekcija, a to je najbolji spermatozoid. Što su oni kvalitetniji, što su brži, to pre stižu do jajne ćelije. Slabo pokretne i nepokretne spermatozoide moramo terapijom, lečenjem da pripremimo da budu što bolji, da biolog koji radi taj transfer, spaja spermatozoid sa jajnom ćelijom ima kvalitetne, brze uzorke - rekao je dr Milošević.

Dodao je da ukoliko spermogram, punkcija i biopsija pokažu da nema pokretnih spermatozoida, onda se radi genetsko ispitivanje.

Foto: Public

A kako izgleda lečenje?

- Kod muškarca se lako dijagnostikuje, kroz spermogram se odmah vidi da li ih ima ili nema, ili su loši. Može da ih ima, ali su lošiji zbog proširenih vena na testisima, zbog raznih razloga, infekcija... Onda se leče uzroci koji dovode do toga. Jedan od čestih razloga, tokom ovog kovida, jeste virus. Kao i na primer što je virus zauški, on može često da dovede do zapaljenja testisa u jako ranom periodu života, a koji ima za posledicu sterilitet.

Zatim je dodao da danas veliki broj mladih muškaraca ima problem sa azospermijom, odnosno sa manjom pokretljivošću spermatozoida.

- Sama pokretljivost danas i pre 30 godina nije ista. Danas mladi vreme uglavnom provode pored kompjutera, sedeći, što izaziva smanjeno lučenje testosterona. Nema potrebe za akcijom, za borbom, za bilo čime. Sama činjenica da je nivo slobodnog i ukupnog testosterona u krvi manji, to dovodi do toga da se stvara manje spermatozoida. Čak i neki formulari koji su do pre 20 godina govorili da je minimum od 20 miliona spermatozoida u jednom mililitru, sad su smanjeni na 10. Inertnost je jedan od uzroka. Spermatozoidi su najosetljivija ćelija našeg organizma. Ako se ti napiješ, on je pijaniji od tebe. Ako ti pušiš, on je više popušio od tebe. Dakle, stresni život, sve što danas doživljavamo, dugo sedenje, neaktivnost dovode do smanjena spermatozida - zaključio je urolog.

Bonus video:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.