ZABORAVILI SMO DA ŽVAĆEMO HRANU! ŠTA I KAKO TREBA JESTI DA BI IZBEGLI GOJAZNOST? Evo, praktičnih SAVETA...

Posebno zabrinjava procena objavljena u Svetskom atlasu gojaznosti da će dva miliona odraslih stanovnika Srbije ili 28 odsto i oko 18 odsto dece biti gojazno do 2030. godine. To znači da će gojazna biti svaka treća odrasla osoba i svako peto dete

Svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, a skoro svaka treća ima problem sa viškom kilograma. Gojaznost je u celom svetu poprimila oblik epidemije. Mnogi smatraju da je u pitanju samo estetski problem, dok lekari ukazuju da je reč o ozbiljnom oboljenju.

Pandemija virusa korona pokazala je koliko je gojaznost opasna, jer su osobe sa prekomernom težinom bile u većem riziku da razviju težu formu kovida 19, pa čak i smrtni ishod.

Nutricionista Milka Raičević kaže da slike koje su nam stizale iz Amerike, o gojaznim ljudima isped kioska brze hrane sada gledamo i u Srbiji.

- Kovid nas je opametio, dao nam je jasne statističke pokazatelje da su gojazni u epidemiji bili posebno ugroženi, imali teške, jezive kliničke slike. Gojaznost je bolest - kaže za Euronews Srbija Raičević.

 

Foto: amazonskooko.rs

 

 

Prevencija

Kao i svaku drugu bolest i gojaznost treba lečiti. Takođe, važna je i prevencija koja podrazumeva zdrave stilove života - pravilna ishrana, fizička aktivnost. Raičević ukauje da je prekomerna težina preduslov za nastanak drugih bolesti - bolesti srca i krvnih sudova, šećerna bolest, pa čak i karcinom.

- Najgore je što smo mi zaboravili da žvaćemo hranu. Ako se hrana dovoljno žvaće natopi se pljuvačkom, a enzim pomaže u varenju. Ne unosimo dovoljno sirove hrane, ne unosimo dovoljno vlakana - navodi Raičević.

Podseća da je važno unositi voće i povrće podneblja gde osoba živi, da zdrava ishrana podrazumeva pet voćki dnevno koje mnogi zaboravljaju.

- Važno je voće i povrće sa ovog podneblja. To smo zaboravili. Dulek više niko ne kupuje, svi kupuju banane. Deci ne pravimo zdrave obroke koje će nositi u školu, već dajemo novac za užinu, a to znači odlazak u pekaru ili kioske brze hrane - kaže Raičević.

Foto: Shutterstock

 

 

Foto: mondo.rs

Prema projekcijama iz publikacije OECD-a "The Heavy Burden of Obesity" do 2050. godine prekomerna telesna masa biće odgovorna za 75 odsto slučajeva dijabetesa, 10 odsto kardiovaskularnih bolesti, sedam odsto slučajeva demencije i pet odsto slučajeva raka.

 

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.