ZABORAVILI SMO DA ŽVAĆEMO HRANU! ŠTA I KAKO TREBA JESTI DA BI IZBEGLI GOJAZNOST? Evo, praktičnih SAVETA...

Posebno zabrinjava procena objavljena u Svetskom atlasu gojaznosti da će dva miliona odraslih stanovnika Srbije ili 28 odsto i oko 18 odsto dece biti gojazno do 2030. godine. To znači da će gojazna biti svaka treća odrasla osoba i svako peto dete

Svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, a skoro svaka treća ima problem sa viškom kilograma. Gojaznost je u celom svetu poprimila oblik epidemije. Mnogi smatraju da je u pitanju samo estetski problem, dok lekari ukazuju da je reč o ozbiljnom oboljenju.

Pandemija virusa korona pokazala je koliko je gojaznost opasna, jer su osobe sa prekomernom težinom bile u većem riziku da razviju težu formu kovida 19, pa čak i smrtni ishod.

Nutricionista Milka Raičević kaže da slike koje su nam stizale iz Amerike, o gojaznim ljudima isped kioska brze hrane sada gledamo i u Srbiji.

- Kovid nas je opametio, dao nam je jasne statističke pokazatelje da su gojazni u epidemiji bili posebno ugroženi, imali teške, jezive kliničke slike. Gojaznost je bolest - kaže za Euronews Srbija Raičević.

 

Foto: amazonskooko.rs

 

 

Prevencija

Kao i svaku drugu bolest i gojaznost treba lečiti. Takođe, važna je i prevencija koja podrazumeva zdrave stilove života - pravilna ishrana, fizička aktivnost. Raičević ukauje da je prekomerna težina preduslov za nastanak drugih bolesti - bolesti srca i krvnih sudova, šećerna bolest, pa čak i karcinom.

- Najgore je što smo mi zaboravili da žvaćemo hranu. Ako se hrana dovoljno žvaće natopi se pljuvačkom, a enzim pomaže u varenju. Ne unosimo dovoljno sirove hrane, ne unosimo dovoljno vlakana - navodi Raičević.

Podseća da je važno unositi voće i povrće podneblja gde osoba živi, da zdrava ishrana podrazumeva pet voćki dnevno koje mnogi zaboravljaju.

- Važno je voće i povrće sa ovog podneblja. To smo zaboravili. Dulek više niko ne kupuje, svi kupuju banane. Deci ne pravimo zdrave obroke koje će nositi u školu, već dajemo novac za užinu, a to znači odlazak u pekaru ili kioske brze hrane - kaže Raičević.

Foto: Shutterstock

 

 

Foto: mondo.rs

Prema projekcijama iz publikacije OECD-a "The Heavy Burden of Obesity" do 2050. godine prekomerna telesna masa biće odgovorna za 75 odsto slučajeva dijabetesa, 10 odsto kardiovaskularnih bolesti, sedam odsto slučajeva demencije i pet odsto slučajeva raka.

 

Bonus video: