ŽENE GUTAJU LEKOVE, MUŠKARCI TRAŽE BOLNIJI NAČIN DA SKONČAJU ŽIVOT! Psihološkinja otkriva kako pomoći onima kojima je MUKA OD SVEGA!

Nedavni izveštaj Hitne pomoći u kom je samo tokom jedne noći zabeležen veliki broj pokušaja samoubistava taletama već danima glavna je tema u Srbiji

O tome zbog čega se ljudi odlučuju da dignu ruku na sebe i zašto kao najčešće sredstvo biraju lekove u razgovoru za Informer.rs otkrili su psiholog Nevena Mladenović i član Odbora za zaštitu ljudskih prava Danijela Gračanin.

Psihološkinja Nevena Mladenović ističe da su žene sklonije samoubistvu tabletama, a muškarci "posežu za nekim bolnijim sredstvima".

- Osobe najčešće izvršavaju samoubistvo usled nekog velikog stresa, zbog toga što nemaju izgrađen sistem vrednosti, a sa druge strane odsustvo životnog cilja. Postoje jaki spoljašnji i unutrašnji razlozi kao što je genetska dispozicija, loša materijalna i profesionalna situacija, razarena porodica - kaže psiholog.

- Žene su sklonije samoubistvu tabletama, a to se dešava jer su uskraćene za ljubav i pažnju. Stvar dodatno pogoršava što one tada traže da ih neko primeti i razgovara sa njima. Ukoliko kao odgovor na to stanje nemate mir ili partnera koji će da vas sasluša, onda se poseže za tabletama za smirenje. To je veliki problem, naročito jer se često te supstance mešaju sa alkoholom, a to nikako ne sme da se radi. Kod muškaraca je situacija znatno drugačija, oni su "ograničeni" u traženju pomoći. Oni često posežu za neka bolnija sredstva, jer imaju ubeđenje da su oni jači pol, pa im to ne dozvoljava da potraže pomoć - ističe naša sagovorinca.

Foto: Shutterstock

Kako prepoznati da neko ima probleme

Naša sagovornica navodi da je promena u ponašanju znak da nešto nije u redu.

- Često su suicidne misli maskirane različitim ponašanjem koje je ponekad društveno prihvatljivo. Kad je u pitanju socijalno funkcionisanje pojedinca, osoba nije popularna među svojim vršnjacima, povučena je u sebe, najčešće je i odbačena. Takve osobe se mogu opisati kao agresivne, i onda ih drugi ne žele. Na sopstveni osećaj vrednosti dosta utiče odbacivanje društva, a samim tim i na depresiju. Samoubistvo je retko rezultat impulsivne odluke. Postoji takozvani period pripreme. Često možemo primetiti znakove kao što su "dosta mi je svega", "ne mogu više", "nije me briga šta če se desiti"..., za te osobe je svet mesto u koje oni nisu poželjni, sve je sivo i bezvredno... Takođe, opijanje i drogiranje je znak da se osoba ne oseća dobro i da nešto nije u redu sa njom, koristeći alkohol i drogu pokušavaju da utole osećaj depresije.

Kako pomoći

Mladenović objašnjava da oni koji imaju problem najčešće neće tražiti pomoć, a da im je u takvom stanju najpotrebnija podrška.

- Ljudi obični izbegavaju da pričaju o svojim problemima, jer se retko dešava da nam sagovornik stvarno želi pomoći. Već se to svodi na "i meni je isto tako teško", "verujem ti da je tako"... Na taj način samo dobijamo kontra efekat, narušena slika o svetu se potvrđuje. Umesto što im potvrđujemo sliku o lošem svetu, treba da ih ohrabrimo. Oni nam u suštini pomoć neće tražiti.

- Umesto što kritikujemo ljude oko sebe, pokušajmo da ih saslušamo i razumemo. Veoma je važno da dopremo do tih ljudi, da pokušamo da im ljubavlju vratimo veru u život. Ne treba da budemo sarkastični, da se smejemo i provociramo - savetuje naša sagovorinica.

Kako okolina može uticati na potencijalne samoubice

Naša sagovornica Danijela Gračanin iz Odbrora za zaštitu ljudskih prava ističe da okolina mora imati sluha za ljude koji su u problemu.

- Nažalost u poslednje vreme sve češće smo svedoci da ljudi pokušavaju i uspevaju da sebi oduzmu život. Ljudi kao mi iz "Odbora za zaštitu ljudskih prava"pokušavamo da se podrobnije pozabavimo ovim pitanjem i pokušamo da napravimo sistem koji bi pomogao ljudima koji zapadnu u beznadežno stanje i pokušaju sebi da "skrate muke" - kaže Danijela.

Ona kao jedan od problema navodi i sve veću otuđenost među ljudima.

- Na prvom mestu mi kao okolina moramo biti empatičniji, moramo imati sluha za ljude koji su u problemu. Živimo u takvom vremenu da smo se otuđili jedni od drugih, svako ide za svojim poslom i prosto većina ljudi je postala gluva za tuđe probleme.

Foto: Privatna arhiva

- Usvojimo sistem psihološkog savetovanja u još većoj meri, usvojiti i to da nije sramota otići kod psihijatra radi pimoći. Kako na prvom mestu prepoznati da neko ima problem i da mu je potrebna pomoć pa tako što ćete slušati zaista šta vam ljudi iz bliže okoline pričaju,prepoznati ako se drugačije ponašaju, dati savet sko ga zatraže od vas,ali i ako ga ne zatraže, pokušajte da proniknete u srž problema ako isti prepoznate samo nikako ne sedite skrštenih ruku - savetuje Gračanin.

Na pitanje zašto je sve veći broj maloletnika koji su pokušali da dignu ruku na sebe Gračanin smatra da je problem u nedostatku komunikacije. 

- Ključ je u nedostatku komunikacije. Roditelji često okupirani obavezama zaboravljaju da su deca u veoma osetljivom periodu gde i najsitniji poraz shvataju tragično, nemaju često oslonac i podršku i onda se dešavaju tragedije jer nisu svi toliko hrabri i jaki da bi izgurali probleme i nastavili dalje.

- Zadesila nas je na globalnom nivou pandemija koja nas je dodatno psihofizički unazadila i sada je svima potrebna pomoć više nego ikada. Potrebno je javno što više pričati o podršci,potrebno je još više savetovati ljude da se međusobno pomažu i slušaju jedni druge,potrebno je obavezno savetovalište u školama koje mora biti podignuto na još viši nivo - zaključuje Gračanin.           

Bonus video: