• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer.rs

14.06.2022

21:15

AVALA IMA SPOMENIK NEZNANOM JUNAKU, A LOVĆEN NJEGOŠEV MAUZOLEJ... Znate li šta im je zajedničko?! Ako ste u fazonu "samo Srbi i niko drugi", preskočite ovo!

Vesti

AVALA IMA SPOMENIK NEZNANOM JUNAKU, A LOVĆEN NJEGOŠEV MAUZOLEJ... Znate li šta im je zajedničko?! Ako ste u fazonu "samo Srbi i niko drugi", preskočite ovo!

Podeli vest

Dva impozantna spomenika izgrađena u istom stilu nalaze se u blizini dveju starih prestonica - Beograda i Cetinja. Bez obzira što je spomenik Neznanom junaku napravljen za vreme kralja Aleksandra Karađorđevića, a Njegošev mauzolej za vreme Tita, ista osoba stoji iza gradnje oba spomenika - Ivan Meštrović!

Kontroverzni hrvatski i jugoslovenski arhitekta i vajar, Ivan Meštrović, ostavio je iza sebe veliki broj dela inspirisanih srpskom nacionalnom tematikom. U njegova najpoznatija dela ubrajaju se Pobednik,Spomenik zahvalnosti Francuskoj i Anđeo smrti na Kalemegdanu, odliv biste Nikole Tesle  u istoimenom muzeju, potom Kosovka devojka, Miloš Obilić, Udovica i Kraljević Marko koji se danas nalaze u Narodnom muzeju i mnoga druga dela.

Celog života radio je na arhitektonsko- vajarskom kompleksu  "Vidovdanski hram" koji nikada nije uspeo da realizuje. Dva njegova arhitektonska zdanja, Spomenik neznanom junaku i Njegošev mauzolej,ipak se izdvajaju po tome što se i danas oko njih spore mnogi crkveni i intelektualni krugovi.

Foto: Printscreen You Tube

"Pobednik" na Kalemegdanu delo je Ivana Meštrovića

Spomenik neznanom junaku na Avali

Poznato je da se na mestu gde se sada nalazi Spomenik Neznanom junaku ranije nalazila tvrđjava srednjovekovnog grada Žrnova. Prema jednoj legendi grad je dobio ime po žrvnju za mlevenje rude iz rudnika koji su se nalazili u podnožju Avale. Vrh Avale bio je pogodan Rimljanima koji su ovde podigli utvrđenje kako bi sa tog mesta lakše kontrolisali prilaze Singidunumu( antički naziv Beograda).

Tokom srednjeg veka na ovoj lokaciji i na ostacima starog rimskog utvrđenja Srbi su sazidali novu tvrđavu. Nakon 1458.godine grad Žrnov pada u ruke Osmanlija i tada im je služio za opsadu Beograda koji nikako nisu uspevali da osvoje. Zbog toga su Žrnov zvali Havala, što na turskom znači smetnja, dok na arapskom havala znači vidikovac, pa se pretpostavlja da odatle potiče današnje ime ove planine- Avala.

Foto: wikipedia.org

Srednjovekovni grad Žrnov

Podno zidina starog utvrđenja 1915.godine za vreme Prvog svetskog rata, tokom borbe poginuo je petnaestogodišnji srpski dečak, koji je i mrtav bio toliko lep da se austrougarska vojska sažalila i sahranila ga u blizini Žrnova. Na krstu su napisali: „Ovde počiva nepoznati srpski vojnik”.

Vidljivih ostataka tvrđave danas nema, a razlog tome bila je odluka kralja Aleksandra da na tom mestu podigne Spomenik neznanom junaku po nacrtima arhitekte i skulptora Ivana Meštrovića.

Foto: www.mod.gov.rs

Spomenik neznanom junaku na Avali urađen je po uzoru na staropersijsku grobnicu 

Ostaci utvrđenja uništeni su dinamitom 1934. godine. Miniranje je počelo 18. aprila i trajalo je dva dana, dok tvrđava nije u potpunosti uništena, jer je plan novog spomenika zahtevao da vrh planine bude potpuno go. 

Neobično je da je u blizini nedaleko od novog već postojao stari Spomenik neznanom junaku sa krstom, ali je i on morao da se poruši, jer je kvario zamišljenu celinu. Od starog spomenika ostao je samo krst koji se danas nalazi u crkvi Svete Mironosice Marije Magdalene u Belom Potoku

Foto: wikipedia.org

Kralj Aleksandar I Karađorđević nije dočekao da vidi novi Spomenik neznanom junaku

Više puta se u javnosti vodila polemika zašto je kralj Aleksandar doneo takvu odluku, ali se nije došlo do valjanog zaključka. Spomenik je svečano  otkriven na Vidovdan 28. juna 1938. godine. Kralj Aleksandar nažalost nije dočekao da ga vidi, jer je samo nekoliko meseci posle rušenja Žrnova ubijen u Marseju.

Za izgradnju novog spomenika utrošeno je 4.000 kubika obrađenog kamena. Kao uzor za spomenik poslužila je ranoantička grobnica persijskog vladara Kira. Na samom ulazu nalaze se karijatide sa predstavama mladih žena- majki koje stoje kao simbol svih nacionalnosti u Kraljevini Jugoslaviji.

Foto: Tanjug

Karijatide na ulazu u Spomenik neznanom junaku

Njegošev mauzolej na Lovćenu - " trn u oku"

Zanimljivo je što se sličnim arhitektonskim rešenjem Meštrović poslužio i kasnije prilikom izgradnje Njegoševog mauzoleja na Lovćenu u Crnoj Gori. Baš kao i Avala pored Beograda, Lovćen je najviši vrh u blizini stare crnogorske prestonice Cetinja.

Još za Njegoševog života i po njegovoj ličnoj želji na Jezerskom vrhu, najvišem vrhu Lovćena, podignuta je kapela. Vladika i pesnik, Petar Petrović Njegoš ostavio je amanet da bude sahranjen u ovoj kapeli, ali su munje i loše vremenske prilike na dan sahrane to osujetile. Njegoš je u svojoj zavetnoj crkvi dobio večno počivalište tek četiri godine kasnije.

Foto: wikipedia.org

Petar Petrović Njegoš - poslednja želja bila mu je da počiva u crkvi na Lovćenu

Nisu samo munje remetile večni san crnogorskog vladike jer je Jezerski vrh u više navrata bio meta Turaka, a potom i Austrijanaca koji su ga bombardovali 1916.godine. Tada su oskrnavili Njegoševu kapelu i naredili da se ostaci velikog pesnika ponovo prenesu na Cetinje. Želeli su da potpuno unište kapelu i da na tom mestu podignu spomenik kao simbol austrijskog osvajanja Lovćena, ali ih je poraz u ratu osujetio u toj zamisli.

Nova kapela podignuta je 1925. godine kada je kralj Aleksandar Karađorđević izvršio svečani prenos Njegoševih ostataka, međutim, još tada se rodila ideja o gradnji monumentalnijeg spomenika po projektu Ivana Meštrovića. 

Odluku o rušenju Njegoševe zavetne crkve donose komunisti 1952.godine, a konačno rušenje kapele po nalogu komunističkih vlasti odigralo se 1972.godine, uprkos protivljenju velikog broja intelektualaca i crkvenih vlasti. Njegoševi posmrtni ostaci su ponovo premešteni i položeni u novootvoreni mauzolej 1974.godine, koji i danas postoji.

Foto: Printscreen You Tube

Njegošev mauzolej nalazi se na 1660 m nadmorske visine što ga čini najvišim na svetu

Meštrovićeva zamisao bila je da ulaz u Mauzolej "čuvaju" dve karijatide- majka i ćerka u crnogorskoj nošnji. U samom centru nalazi se figura Njegoša iza kojeg se nalazi orao raširenih krila.

Foto: Printscreen You Tube

Karijatide na ulaz u Njegošev mauzolej 

Poznato je da je poslednja želja blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija da se ponovo obnovi kapela na Lovćenu i tako ispuni Njegošev amanet, pa pitanje premeštanja Njegoševog mauzoleja poslednjih godina ponovo izaziva veliku pažnju javnosti.

Mnogi smatraju da spomenici na Avali  i Lovćenu nisu izgrađeni u duhu srpske tradicije i kulture i da su masonski elementi kojima je Meštrović bio sklon apsolutno neprimereni i neprihvatljivi za mesto i ličnosti kojima su spomenici posvećeni.

Foto: Printscreen You Tube

Njegoševa bista unutar Mauzoleja

Lovćen i Avala danas su među turistima veoma popularna i tražena mesta zbog prelepih vidika koji se pružaju sa njihovih vrhova, ali i zbog mističnosti i legendi koje se ispredaju oko ovih istorijskih lokaliteta.

 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set