KAO DA ČOVEKU SA SLOMLJENOM NOGOM KAŽEMO DA PROŠETA... E, TAKO MI U SRBIJI LEČIMO DEPRESIJU... Dr Divac upozorava, bromazepam i bensedim nisu lekovi za to!

U Srbiji je smanjena potrošnja antidepresiva, a depresija se pogrešno leči neadekvatnim lekovima

U Srbiji se na 1.000 stanovnika svakodnevno izda 25 do 30 doza antidepresiva, dok je u Sloveniji, Nemačkoj ili Norveškoj taj broj - duplo veći.

Umesto antidepresivima, tuga i loše raspoloženje se u Srbiji masovno leče "bromazepamom" i "bensedinom" - upućuju stručnjaci u kampanji "Jun - mesec mentalnog zdravlja". To je razlog zbog čega je potrošnja antidepresiva u našoj zemlji dosta niža nego u drugim evropskim državama.

Foto: Shutterstock

Stigma

Profesor dr Nevena Divac, klinički farmakolog, kaže da ovom negativnom bilansu najviše doprinosi stigma koja prati depresiju, ali koja važi i za lekove kojima se leči.

- Procenjuje se da se čak i u razvijenim zemljama oko 35 odsto ljudi sa simptomima depresivnog poremećaja ne leči baš iz razloga stigmatizacije. Društvo često dovodi depresiju u vezu sa duhovnošću, karakterom, snagom, pa se bolest neretko doživljava kao slabost. Sve je to velika greška, jer depresivnoj osobi ne možemo da pomognemo ubeđivanjem da "digne glavu i nabaci osmeh". To je kao da čoveku sa slomljenom nogom savetujemo da izađe i prošeta.

Dok se jedan pacijent pravilno leči od depresije, čak troje njih pogrešno pije lekove "za opuštanje".

Psihička zavisnost

Velika prednost antidepresiva u odnosu na "bensedin" ili "bromazepam" je što oni dugotrajno otklanjaju tegobe, a ne izazivaju zavisnost.

- Benzodijazepini imaju svoje mesto u kratkoročnoj borbi sa simptomima anksioznosti, ali se i za anksiozni poremećaj danas propisuju antidepresivi. Antidepresivi imaju nedostatak samo u tome da sporije deluju, najčešće za tri do šest nedelja, pa se za taj period propisuju benzodijazepini - kaže dr Divac.

Ipak, savetuje profesorka Divac, benzodijazepine bi starije osobe trebalo da izbegavaju zbog povećanog rizika od padova i preloma, kao i zbog mogućih paradoksalnih reakcija.

- Savremeni antidepresivi se uz pravilan izbor, doziranje i praćenje pacijenta, odlično podnose. Ne stvaraju klasičnu zavisnost, ali mogu da daju "sindrom obustave" ako se sa njima naglo prekine - kaže profesorka Divac.

Lekovi poput "bensedina" koriste se isključivo u cilju brzog, kratkoročnog otklanjanja simptoma napetosti, uznemirenosti, straha ili nesanice, pa i mišićnih grčeva.

- Dugoročno, njihova primena nije preporučljiva jer se gubi dejstvo, a razvija se i psihička zavisnost. U Srbiji je odavno uočeno da su i lekari skloni da ih propisuju nekritički, često i pod pritiskom pacijenata - kaže prof.dr Divac.

 

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.