KAO DA ČOVEKU SA SLOMLJENOM NOGOM KAŽEMO DA PROŠETA... E, TAKO MI U SRBIJI LEČIMO DEPRESIJU... Dr Divac upozorava, bromazepam i bensedim nisu lekovi za to!

U Srbiji je smanjena potrošnja antidepresiva, a depresija se pogrešno leči neadekvatnim lekovima

U Srbiji se na 1.000 stanovnika svakodnevno izda 25 do 30 doza antidepresiva, dok je u Sloveniji, Nemačkoj ili Norveškoj taj broj - duplo veći.

Umesto antidepresivima, tuga i loše raspoloženje se u Srbiji masovno leče "bromazepamom" i "bensedinom" - upućuju stručnjaci u kampanji "Jun - mesec mentalnog zdravlja". To je razlog zbog čega je potrošnja antidepresiva u našoj zemlji dosta niža nego u drugim evropskim državama.

Foto: Shutterstock

Stigma

Profesor dr Nevena Divac, klinički farmakolog, kaže da ovom negativnom bilansu najviše doprinosi stigma koja prati depresiju, ali koja važi i za lekove kojima se leči.

- Procenjuje se da se čak i u razvijenim zemljama oko 35 odsto ljudi sa simptomima depresivnog poremećaja ne leči baš iz razloga stigmatizacije. Društvo često dovodi depresiju u vezu sa duhovnošću, karakterom, snagom, pa se bolest neretko doživljava kao slabost. Sve je to velika greška, jer depresivnoj osobi ne možemo da pomognemo ubeđivanjem da "digne glavu i nabaci osmeh". To je kao da čoveku sa slomljenom nogom savetujemo da izađe i prošeta.

Dok se jedan pacijent pravilno leči od depresije, čak troje njih pogrešno pije lekove "za opuštanje".

Psihička zavisnost

Velika prednost antidepresiva u odnosu na "bensedin" ili "bromazepam" je što oni dugotrajno otklanjaju tegobe, a ne izazivaju zavisnost.

- Benzodijazepini imaju svoje mesto u kratkoročnoj borbi sa simptomima anksioznosti, ali se i za anksiozni poremećaj danas propisuju antidepresivi. Antidepresivi imaju nedostatak samo u tome da sporije deluju, najčešće za tri do šest nedelja, pa se za taj period propisuju benzodijazepini - kaže dr Divac.

Ipak, savetuje profesorka Divac, benzodijazepine bi starije osobe trebalo da izbegavaju zbog povećanog rizika od padova i preloma, kao i zbog mogućih paradoksalnih reakcija.

- Savremeni antidepresivi se uz pravilan izbor, doziranje i praćenje pacijenta, odlično podnose. Ne stvaraju klasičnu zavisnost, ali mogu da daju "sindrom obustave" ako se sa njima naglo prekine - kaže profesorka Divac.

Lekovi poput "bensedina" koriste se isključivo u cilju brzog, kratkoročnog otklanjanja simptoma napetosti, uznemirenosti, straha ili nesanice, pa i mišićnih grčeva.

- Dugoročno, njihova primena nije preporučljiva jer se gubi dejstvo, a razvija se i psihička zavisnost. U Srbiji je odavno uočeno da su i lekari skloni da ih propisuju nekritički, često i pod pritiskom pacijenata - kaže prof.dr Divac.

 

Bonus video: