NISMO MI IZABRALI VIDOVDAN, VEĆ NAŠI NEPRIJATELJI! Čedomir Antić o najvećem srpskom prazniku: Na taj dan Srbima su servirana najteža iskušenja

Istoričar Čedomir Antić ocenio je danas da Vidovdan za najveći srpski dan i praznik nisu izabrali Srbi, već njihovi neprijatelji, koji su im uvek na taj datum servirali najteža iskušenja, počev od Kosovske bitke 1389. godine do izručenja nekadašnjeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića 2001. godine

Govoreći o značaju sutrašnjeg praznika na tematskoj tribini "Svi naši Vidovdani", koju je organizovalo Udruženje porodica kosovskih stradalnika, Antić je istakao da je Vidovdan najveći srpski dan, jer se na taj datum 1389. odigrao Kosovski boj, koji je poseban po mnogo čemu, pa i po tome da ne postoji bitka evropskog srednjeg veka koja je tako snažno urezana u sećanje naroda.

- Vekovima pokušavaju da nam tu bitku oduzmu. Oni tvrde da Srbi slave svoj poraz i žive od mitova. Pokušavaju da i oni uzmu učešća u toj bitki, a najsvežiji primer je hrvatski portal koji tvrdi da je to bila hrvatska bitka - ukazao je Antić.

Foto: Tanjug

On je istakao da i Albanci već 80 godina tvrde da je Kosovska bitka bila njihova i da su u njoj učestvovali neki njihovi junaci, a ne knez Lazar, Miloš Obilić i srpski vitezovi.

- Imamo posla sa mladim nacionalizmima. Oni imaju pravo da žive u laži, ali ne i da ubeđuju nas da je laž istina. Velika Kosovska bitka vremenom je postala neka vrsta novog jevanđelja, jer je knez Lazar pošao u rat u kom je bio slabiji, odlučivši da izabere nebesko carstvo. Ta poruka živi i danas i na njoj je zasnovana čitava naša civilizacija – evropska, kako zapadna, tako i istočnoevropska - objasnio je Antić.

On je podsetio da oni koje ne vole Srbe svaki put na Vidovdan pričaju kako su tog dana 1914. godine odjeknuli pucnji u Sarajevu.

Osim toga, kako je naveo, na Vidovdan su se desili i brojni drugi značajni događaji poput Versajskog mira, potpisanog 28. juna 1919. godine, Vidovdanskog ustava 1921. godine, Rezolucije Informbiroa 1948. godine, izbacivanja Srba iz Ustava Hrvatske 1990. godine i izručenja Miloševića Hagu 2001. godine

- To dokazuje da mi Srbi nismo izabrali Vidovdan za praznik, već naši neprijatelji svojim delovanjem - zaključio je Antić.

Stravičan zločin na Vidovdan 1999. godine

Predsednik Udruženja porodica kosovskih stradalnika Netaša Šćepanović istakla je da se na Vidovdan 1999. godine dogodio stravičan zločin u kući Stanoja Ljušića u Istoku, u kojoj je na svirep način ubijeno petoro Srba.

Ona je ukazala i na brojne druge nekažnjene albanske zločine poput masakra u Starom Gracku, ubistva srpske dece u Goraždevcu, ubistvo i otmicu 18 Srba u Mušutištu, kao i na martovski pogrom iz 2004. godine.

- O užasu na Kosovu i Metohiji od početka 1998. do jula 1999. godine svedoči podatak da je u tom periodu samo u Suvoj Reci ubijeno i prisilno oteto više od 200 građana. Dok svi nestali članovi naših porodica ne bude pronađeni, a svi egzekutori kažnjeni, nema oproštaja - rekla je Šćepanovićeva.

Pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Igor Popović rekao je da su Vidovdan i Kosovo duhovna srž srpskog naroda, koji je na Kosovu i Metohiji doživio i vaskrs srpske države, ali i najveću golgotu.

On je istakao da je najveća opasnost za Srbe u južnoj pokrajini prihvatanje nametnutog stereotipa da žive na tuđoj teritoriji, a ne na svojim vekovnim ognjištima, dodajući da će Kancelarija i sve državne institucije učiniti sve da do toga ne dođe, kao i da će se i dalje, uprkos svim teškoćama, boriti da se otkrije istina o stradanju Srba na Kosovu i Metohiji.

Bonus video: