ZA NAJVIŠE TRI NEDELJE SVE ŽIVOTINJE SU UMRLE! Brže nego da im je uskraćena hrana! OVO loše UTIČE i na LJUDE!

Rekord vremena provedenog bez sna je 11 dana. Nedostatak ili hronična deprivacija sna može imati ozbiljne posledice

Najduže vreme koje čovek provede bez sna je 11 dana i 25 minuta. To je rekord koji nikada zvanično nije izjednačen, a  koji je 1964. bez pomoći stimulansa osvojio Rendi Gardner, tada srednjoškolac u San Dijegu (Sjedinjene Države).

Ako tada utvrđeni medicinski izveštaji pokazuju da je mladić pobegao bez posledica, to dokazuje da je spavanje vitalna funkcija. Stoga nije uzalud tome što mu posvećujemo trećinu svog vremena.

Foto: Shutterstock

Šteta od nedostatka sna

Godine1983. istraživači sa Univerziteta u Čikagu izveli su eksperiment na pacovima. Postavili su ih na kružnu platformu postavljenu na vodu (pacovi se boje vode). Čim su životinje zaspale, diskovi su počeli da se okreću kako bi ih probudili.

Posle nekoliko dana pacovi su počeli da gube na težini i na njihovom kaputu su se pojavili čirevi. Za najviše tri nedelje sve životinje su umrle. Brže nego da im je uskraćena hrana.

Neizvesno je da li bi se takav efekat javio kod ljudi, kod kojih se takvi eksperimenti očigledno ne mogu izvoditi. Ipak, postoji neka vrsta prirodnog modela pomoću kojeg se može meriti šteta od nedostatka sna.

Fizički i psihički rizik

Osim ovog ekstremnog slučaja, nijedna smrt direktno povezana sa deprivacijom sna nikada nije zabeležena kod ljudi (indirektno, posebno u slučaju saobraćajne nesreće).

- U stvarnosti, fatalna porodična nesanica je loš primer - kaže profesorka Izabel Arnulf, šef Odeljenja za patologiju spavanja u bolnici u Parizu.

- Ova bolest parališe ljude, koji ležeći i bez refleksa dobiju plućnu emboliju, infekcije urinarnog trakta ili upalu pluća i umiru. Dakle, nema veze sa nedostatkom sna. U svakom slučaju, hronična potpuna ili delimična deprivacija može imati ozbiljne zdravstvene posledice. To je nužno rizik i fizički i psihički - tvrdi dr Silvi Rojant-Parola, psihijatar specijalizovan za poremećaje spavanja.

- Posle 24 sata bez sna, pojavljuju se prve disfunkcije - kaže profesor Arnulf. - Neke moždane ćelije idu u stanje mirovanja, a njihov broj se povećava sa trajanjem nedostatka sna.

Foto: Shutterstock

Fizičke posledice

Pored uticaja na trenutne performanse i raspoloženje, nedostatak sna ima i mnoge fizičke posledice.

- Ceo kardiovaskularni sistem je zloupotrebljen, sa varijacijama u krvnom pritisku i otkucaju srca. Jer san ima suštinsku ulogu u očuvanju ovog sistema- kaže dr Roiant-Parola, takođe član Francuskog društva za istraživanje i medicinu spavanja.

Profesor Arnuf objašnjava da kada spavamo, otkucaji srca i krvi opadaju zahvaljujući kaskadi hormona koji se oslobađaju noću i nepokretnosti. Kada je san fragmentiran ili kada ga nema, to brzo izaziva hipertenziju, prvo noću, a zatim tokom dana Ovo neizbežno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Takođe, nedostatak sna izaziva hormonalne promene koje utiču na težinu i apetit.

- Ljudi su gladniji, slabije metaboliziraju hranu i dobijaju na težini. Spavanje je privilegovan trenutak koji telo koristi da dopuni svoje rezerve glikogena (forma skladištenja šećera) - navodi  dr Parola.

Foto: Pixabay

Opada imunitet

Na nivou imuniteta, spavanje takođe igra ključnu ulogu.

Nedostatak sna menja reakcije imunološke odbrane protiv infekcija, primećuje dr Roiant Parola.  

Profesor Arnulf dodaje da nedostatak jedne noći povećava nivo kortizola (hormona posebno uključenog u metabolizam), šećera, belih krvnih zrnaca u krvi.

- Tada govorimo o akutnom stresu. Ali kada deprivacija postane hronična, telo više ne može da ide u korak i imunološka odbrana se urušava. Posledica toga je manja sposobnost da eliminišemo ćelije raka koje obično proizvodimo svaki dan - kaže dr Arnulf.

Uprkos neverovatnoj prilagodljivosti ljudskog tela, izvesno je da ne bismo mogli dugo da preživimo bez sna.

- San je obavezan, veoma skup u smislu bezbednosti. Očigledno je da to ne bismo nasledili od evolucije da nije od vitalnog značaja - podvlači Izabel Arnulf.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.