MRZE SVE ŠTO JE SRPSKO, PA I SVETINJE! Institucije i zaštitari osudili demoliranje kapije Crkve Svetog Spasa u Prizrenu!

Vandalski napad i demoliranje kapije na ulazu u posed Crkve Svetog Spasa u naselju Potkaljaja u Prizrenu najoštrije je osudilo naše Ministarstvo kulture i informisanja.

Ova crkva je i ranije više puta bila je na meti vandala, otkinut je krst i ukradena vrata kapije, a paljena je i teško oštećena tokom martovskog pogroma 2004. godine.

Najnoviji u nizu incidenata otkrila je pre nekoliko dana grupa hodočasnika koja je otišla u obilazak crkve i tamo zatekla razvaljenu gvozdenu kapiju na ulasku u crkveni posed.

- Ovo je još jedan u nizu ekstremističkih izliva mržnje prema kulturnom i verskom nasleđu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji - piše u saopštenju Ministarstva kulture. - Nasilni čin koji jasno svedoči da atmosfera straha i anticivilizacijsko ponašanje prema srpskom kulturnom nasleđu na KiM ne jenjavaju. To je posebno vidljivo upravo na primeru ove svetinje budući da ovo kulturno dobro od izuzetnog značaja nije prvi put na meti nasilnika.

Foto: S. K.

U saopštenju se navodi da u danima kada je prisutna eskalacija napada na srpske crkve, manastire i spomenike kulture, lažna i neutemeljena kampanja Prištine kojom iz dana u dan poseže za kulturnim artefaktima dobija dodatno karakter teatra apsurda:

- Jasno je koliko su licemerne pretenzije Prištine da prisvoji kulturno nasleđe, sa jedinim ciljem da zloupotrebom i falsikovanjem izgradi nepostojeću državnost i kulturni identitet takozvanog Kosova. Ministarstvo će nastaviti da štiti kulturno nasleđe od svih nasrtaja i pokušaja zloupotrebe i neće dozvoliti da ovakvi pokušaji ostanu bez odgovora.

Nešto ranije oglasila se Kancelarija za Kosovo i Metohiju iz koje su zatražili brzu reakciju policije i najoštrije sankcije za izvršioce ovog zlodela. Ocenili su da "pritisci na srpski narod i ugroženost verskih objekata rastu iz dana u dan, a albanski političari dodatno pojačavaju međuetnički raskol pokušajima da optuže Beograd za svu svoju nesposobnost da na prostoru KiM obezbede miran suživot za ljude svih nacionalnosti". Ovo je, inače, 13 napad na objekte SPC na KiM od početka godine.

Nekada je u Przrenu i okolini bilo crkava i manastira gotovo kao dana u godini. Od retkih koje su pretekle do danas Crkva Svetog Spasa ima najlepši položaj. Nalazi se u nekad srpskom delu grada, u Potkaljaji - podgrađu, na brdu iznad reke Bistrice, na pola puta između centra grada i prizrenske tvrđave Kaljaja. O odnosu prizrenskih vlasti prema srpskoj svetinji govori i to da je cela Kaljaja osvetljena, dok je samo ona u mraku!

Foto: S.K.

- Kapija je demolirana, a tek ćemo da vidimo ko će i koliko brzo da je opravi - kaže dr Bojan Popović, rukovodilac Galerije fresaka za "Novosti". - Crkva Svetog Spasa je tipična vlastelinska zadužbina, koju je podigao rodonačelnik Brankovića. Naime, sagradio ju je 1330. velmoža Mladen Vladojević i 1348. priložio manastiru Sveti Arhangeli, zadužbini cara Dušana. NJegov sin je bio Branko Mladenović, od koga je potekla dinastija Brankovića. Crkva Svetog Spasa je mala, skladna i uzana, sa jednom kupolom u kome je bio ispisan 102. psalm. Tu je bio niz anđela koji okružuju Bogorodicu u čelu kupole. To je bilo umetničko delo. Crkva je građena od opeke i kamena, u srpsko-vizantijskom stilu. U njoj nije moglo da se predstavi išta više od onog što je u većini crkava neophodno, a to su veliki praznici i delovi ciklusa Hristovog stradanja. Pretpostavljamo da se u priprati nalaze portreti ktitora koji još nisu otkriveni ispod slojeva maltera.

Danas je crkva u većoj konstrukciji. U 19. veku prizrenski Cincari, poreklom iz Moskopolja, dobili su pravo da je koriste. Oni su pokušali da naprave veću crkvu, ali je nikad nisu završili. Crkva Svetog Spasa je postala deo njenog severnog broda. Konzervatorski radovi urađeni su u drugoj polovini 20. veka, a od 1990. ona se nalazi na listi spomenika kulture od izuzetno značaja za Republiku Srbiju. Albanci su ovaj hram prvi put spalili, demolirali i odneli olovan pokrivač u maju 1999, a u martu 2004. od albanskog nasilja nije ga spasio ni bunker nemačkog Kfora koji se nalazio u blizini.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.