ŽALE SE I POTPUNO ZDRAVI LJUDI! Veliki broj poziva Hitnoj zbog bola u grudima, ovi simptomi pale alarm!

Tokom prethodne noći, Hitnoj pomoći u Beogradu u većem broju su se javljali pacijenti sa bolovima u grudima, astmatičari, ali i oni zbog sumnje na moždani udar. Promena vremena, leto, postkovid, ili sve skupa, intenzivirali su pojedine probleme kod hroničnih bolesnika. Ipak, ne treba zaboraviti da se ovi problemi mogu javiti i kod zdravih ljudi

Direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti u UKC Niš, doc. dr Tomislav Kostić objašnjava za Blic da promene vremena i te kako utiče na hronične bolesnike, pa to svakako može biti jedan od razloga zašto je nečiji organizam burno reagovao.

- Generalno, određeni broj pacijenata, a uglavnom su to hronični bolesnici, jessu oni koji reaguju na promenu vremena. Oni reaguju na vremenske temperaturne razlike i tada dolazi do ispoljavanja nekih simptoma koji mogu biti i nespecifični. To opet ne znači da svaki pacijent mora otiči kod lekara, ali postoje specifični simptomi koje je neophodno ispratiti od strane oridinirajućeg lekara, što se pre svega odnosi na hronične bolesnike. Takođe, osim kod hroničnih bolesnika, tegobe se javljaju i kod pacijenata koji su preležali koronu, u sklopu postkovid sindroma, kao i kod pacijenata koji boluju od povišenog krvnog pritiska - objašnjava dr Kostić.

Foto: printscreen

Bol u grudima je jedan od simptoma koji bi trebalo ispitati, naročito ako se radi o intenzivnom bolu. Takođe treba napomenuti, smatra lekar, da nije svaki bol vezan za kardiovaskularni sistem, i to je ono što ponekad zbuni pacijenta.

Koji tačno simptomi pale alarm

- Bol u grudima može da bude vezan i za koštano-mišićne strukture, za simptome digestivnog trakta, priraslica, adhezivnih promena na srčanoj i plućnoj maramici... Obavezno se treba javiti lekaru kada se bol razvije po sredini grudi, koji ne prolazi ni nakon promene položaja tela, kada je konstantan i širi se ka donjoj vilici, kroz ceo grudni koš, u levo rame i ruku, nakon fizičkog napora na određenim stupnjevima, sve to treba ispitati. Tako se prvo ide na neinvanzivne dijagnostičke metode, kada se radi test opterećenja, ultrazvuk srca, laboratorijske analize, EKG.... I ono što dalje sledi, ako se postavi sumnja na koranarnu bolest, onda je zlatni standard za dijagnozu koronarnih bolesti, koronarna angiografija koja se radi, između ostalog i u našem centru, gde imamo godišnje oko 3.500 zahvata - objašnjava dr Kostić.

Foto: freepik.com

Problemi i kod zdravih

U određenom procentu ovakve tegobe javljaju se i kod zdravih ljudi, što može biti prva manifestacija.

- To se sada najčešće javlja kod takvih ljudi u sklopu postkovida i to iznenada, te je važno uspostaviti pravu dijagnozu i početi sa lečenjem. Postkovid je doneo mnogo nespecifičnih simptoma, različitih kliničkih slika koje mogu zavarati, i u tom okviru problemi uglavnom traju od 3 do 6 meseci - objašnjava dr Kostić.

Kada morate posetiti lekara

Iako je nekada važilo pravilo da se tegobe ovog tipa javljaju u poznijim godinama života, danas je statistika drugačija te bi i mladi ljudi trebalo da obrate pažnju na određene simptome. Puls koji prelazi 80 otkucaja u minutu, aritmije, preskakanja, to su znaci koji ukazuju da treba posetiti lekara, ali ne treba paničiti jer mogu biti samo trenutne tegobe.

Takođe, loše navike i genetika najčešće utiču na razvoj kardiovaskularnih bolesti kod mladih ljudi, ali i stil života.

Foto: Shutterstock

Savremeni način ponašanja, neredovna ishrana, brza hrana koja je puna soli i masnoća, dnevno-noćni ritam života izmenjen kasnim izlascima u grad, uz smanjenu fizičku aktivnost i konzumacju različitih stimulativnih supstanci, utiču na izmenjeno lučenje hormona koji kontrolišu osnovne funkcije organizma.

Simptomi koje ne smete ignorisati

Bez obzira na pol i godine, da li ste nekada imali problem sa srcem ili ne, ovo su simptomi koje ne smete da ignorišete.

• Bol u grudima, stezanje ili osećaj pečenja
• Bol u ramenu, levoj ruci koji se širi kao donjoj vilici

Prethodni simptomi praćeni mučninom ili povraćanjem, gušenjem, hladnim znojem, vrtoglavicom, otežanim govorom i zamagljenim vidom.

Gojazni

Među mladima koji imaju probleme sa kardiovaskularnim sustemom je i onih gojaznih, čemu doprinosi pasivnost, sedenje, ali i loša ishrana. Prema rečima lekara, potrebno je prekonstrolisati krvnu sliku, pre svega nivo holesterola, krvni pritisak, i obavezno uraditi EKG.

Što se rizika tiče, tu mogu spadati mladi ljudi koji su u porodici imali već nekoga ko je u mlađem dobu imao kardiovaskularni problem.

Foto: Pixabay

Hladna voda nikako posle fizičke aktivnosti

Lekari apeluju da je potrebno biti oprezan prilikom ispijanja hladne vode iz frižidera naročito odmah nakon fizičke aktivnosti. Takođe, konzumiranje energetskih pića svakoga dana i to više od preporučene doze može biti veoma štetno, kao i ispijanje kafe u velikim količinama, kao i masna i prezačinjena hrana.

Šta može biti od koristi

Brzi hod je izuzetno zdrava navika, i to u onom periodu dana kada je temperatura pogodna za izlazak iz kuće. Kada je prevencija srčanih bolesti u pitanju, recimo, dnevno 45 minuta šetnje je tu kao preporuka. Što se starosnih granica tiče ograničenja ne postoje, odlično je za krvne sudove, stres i kondiciju.

Foto: Shutterstock

Prestanite da pušite

Svi oblici srčanih bolesti i bolesti krvnih sudova, od aritmija, slabljenja srčanog mišića, infarkta ili šloga mogu biti povezane sa pušenjem cigareta, s druge strane savetuju farmakolozi.

Pušenje generalno smanjuje imunitet i povećana sklonost ka zapaljenjskim bolestima. Samo jednu godinu od prestnka pušenja rizik od šloga i infarkta je drastično manji. Za dve godine od prestanka, rizik da se dobije šlog biće skoro isti kao i kod nepušača.

Svakako, nije svaki znak signal za uzbunu, zato ne treba paničiti, već ako imate određeni problem, odlazite redovno na kontrole i uzimajte redovnu terapiju, univerzalni su saveti za sve hronične bolesnike, gojazne, pušače...

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.