BOJAN BIO NA PRVOJ LINIJI FRONTA PROTIV KORONE, SADA JE USLEDIO ŠOK! Heroj pandemije iz Užica čekao stalan posao, a posle 2 godine dobio šut kartu - jedva preživljava!

Užičanin Bojan Radovanović (35) posle skoro dve godine borbe na prvoj liniji fronta protiv korone u užičkoj bolnici, dobitnik kartice „Naš heroj“, danas jedva preživljava. Jede jednom dnevno, živi sa ocem poluinvalidom od očevih 10.000 dinara penzije.

Bojan je kao volonter radio u bolnici od 16. decembra 2019. godine jer, kako kaže, voli da pomaže ljudima. Kada se pojavila korona ponudili su mu mesto u tehničkoj službi Medicinski gasovi. 

- Prihvatio sam taj posao. Primao sam minimalac, ali voleo sam da radim taj posao jer sam spašavao živote. Radio sam neprekidno prva, druga i treća smena. Bilo je nas 8 koji smo pokrivali celu bolnicu, 12 do 13 odeljenja koja su bila u kovid sistemu, kao i Kovid bolnicu. Nosio sam boce sa kiseonikom, obilazili postrojenja, cisterne... Sve smo održavali. Nas trojica smo došli da radimo u razmaku od 15 dana i ja sam bio najmlađi – kaže Bojan. 

Radio je po ugovoru o radu koji su produžavani na svaka 3 meseca. Za to vreme i sam se razboleo od korone.

- Prvi put sam se od korone razboleo posle mesec i po dana. Prekinuo sam bolovanje, jer su me zvali da se vratim na posao, jer je nedostajalo ljudi. Naravno, odmah sam se vratio. Padali smo od posla, nismo imali vremena da popijemo čašu vode. Ljudi su mi umirali na rukama, jednostavno tako se dešavalo. Naše je bilo da proveravamo da li ima kiseonika, kada se istroše boce da ih menjamo. Iznosili smo na ramenima po 30 komada na svaka dva do tri sata, donesemo 30 punih i iznesemo isto toliko praznih. Jedna manja boca je teška 43 kg, dok su veće 143 kg – kaže Bojan. 

Foto: Z. G.

Nosio je Bojan na leđima po dve manje boce kiseonika iz Opšte bolnice do Kovid bolnice, koje su jedna od druge udaljene više stotina metara. To je radio kada su sestre hitno tražile, a on je žurio kako bi spasao živote pacijenata. Ali, nije samo to radio.  

- Između prvog i drugog talasa, kada se situacija malo stišala, molerisao sam, jer se time bavim od 13. godine, otac mi je bio profesionalni moler pa sam od njega naučio zanat. Uradio sam pola ortopedija i celo infektivno odeljenje. Radio sam i  teške poslove, pomagao zidarima, limarima pri menjanju krovova, čišćenju oluka, ma sve živo, šta god su mi rekli ja sam išao i radio bez pogovora. Svi su me hvalili od doktora do načelnika, poslovođa i direktora službi – priča Bojan. 

Foto: Z. G.

Dobio karticu "Naš heroj"!

Nadao se da će ostati za stalno na poslu, naročito posle javne izjave Mirsada Đerleka „da oni koji su radili po ugovoru dva puta po 6 meseci ili 3 puta po tri meseca neprekidno, da će dobiti stalno zaposlenje“. 

- Nadao sam se tome, ali su mi u decembru prošle godine, dva dana pred dve godine neprekidnog rada i produženja ugovora, raskinuli ugovor. U međuvremenu su zaposlili onu dvojicu što su došli kad i ja. Ostao sam bez posla, ali su mi obećavali da čekaju dopise iz ministarstva i da sam prvi na spisku. Evo, prošlo je tri meseca, a meni su samo govorili da budem strpljiv. U međuvremenu, iz Beogradu su stigla dva odobrenja da se zaposli po 40 ljudi, ali mene nema na tim spiskovima. Sada sam već u velikom problemu, jer sa 10.000 dinara penzije mog oca poluinvalida sa kojim živim, nagomilali su se računi, jedem jedno dnevno ... – kaže sa uzdahom Bojan. 

Dodao je da je zbog izuzetnih zasluga za rad u vreme kovida dobio karticu „Naš heroj“, a dobili su je samo on i kolege koje su radile u toj službi. Na kartici piše „poštovanje, zahvalnost, solidarnost“, a izdala ju je Vlada Srbije. 

U očaju Bojan kaže da mu ne preostaje ništa nego da počne štrajk glađu, kako bi skrenuo pažnju na sebe i sve ono što je preživeo.

U ZC Užicu su rekli da ćemo dobiti komentar ili obrazloženje u vezi sa slučajem Bojana Radovanovića odmah sutradan pre podne po postavljenim pitanjima, ali odgovor nije stigao.