Dišenova mišićna distrofija (DMD) je opaka bolest koja uglavnom napada dečake, a prvi simptomi se javljaju između 3. i 5. godine. Ova bolest je razlog zbog kojeg mnogi ne dožive 20.rođendan.
Procenjuje se da u Srbiji Dišenova mišićna distrofija ima preko 200 dečaka, od čega za 13 postoji terapija koja poboljšava život. Deca sa DMD se po rođenju sasvim normalno razvijaju, a prvi simptomi se javljaju između treće i pete godine, kao posledica propadanja mišića.
Oboleli od Dišenove mišićne distrofije suočavaju se sa ubrzanim propadanjem mišića. Već sa 12 godina moraju da koriste kolica, a mnogi od njih ne dožive 20. rođendan. Pošto je propadanje mišića nepovratno, svaki dan u njihovim životima je veoma važan kako bi se pravovremeno obezbedio najviši standard lečenja i time produžio život.
Foto: www.huffingtonpost.ca
Pacijenti zahtevaju različite tipove rehabilitacionog lečenja tokom života. Održavanje mišićne istegljivosti i zglobne pokretljivosti je ključni deo rehabilitacionog lečenja. Oboleli od DMD tokom života, zavisno od faze napretka bolesti, zahtevaju i različit fizioterapijski pristup.
- Suština fizikalne terapije je da njom sprečimo, odnosno usporimo propadanje mišića, da im sačuvamo snagu i elastičnost i očuvamo obim pokreta u svim zglobovima. Na taj način se pomaže obolelima da očuvaju osnovne životne funkcije, da što duže budu samostalni i da im bude lakše i komfornije da žive u svom telu. Kod ovog oboljenja fizikalna terapija nije samo tretman kod teraputa, već sastavni deo svakodnevnog života - objašnjava Olga Đuričić, potpredsednica DMD Srbije.
Dišenova mišićna distrofija je jedna od najučestalijih retkih neuromišićnih bolesti. Uzrok je nasledna greška na genu koji proizvodi distrofin, a koji se nalazi na X hromozomu. Činjenica da je greška na X hromozomu znači da se bolest pojavljuje praktično samo kod dečaka, koji pokazuju prve simptome najčešće do pete godine života.
Foto: Pixabay
Postoji veliki broj različitih mogućih grešaka na genu koje izazivaju ovu bolest, a za samo neke od njih trenutno postoji terapija. Mišićna slabost je osnovni simptom i obično se deca dovode kod lekara jer teže trče, penju se uz stepenice ili ustaju sa poda nego njihovi zdravi vršnjaci. Karakteristika bolesti je ubrzano i nepovratno propadanje mišića.
Podaci pokazuju da se Dišenova mišićna distrofija javlja kod 1 od 3.500 muške novorođenčadi.
Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu je centar u kome se najčešće u Srbiji dijagnostikuju i leče neurološke bolesti detinjstva, centar u kojem postoje već formirani registri pacijenata i njihova uključenost u globalne evropske registre. Lekari klinike sarađuju sa velikim brojem centara u zemlji i inostranstvu omogućavajući tako precizniju dijagnostiku i potencijalnu terapiju
Najčešći tip mišićne distrofije je Dišenova mišićna distrofija i gotovo polovina svih slučajeva mišićne distrofije čini upravo oboljenje ovog tipa bolesti. Vremenom kako bolest napreduje oboleli postaju u velikoj meri zavisni od okoline, obzirom na to da degenerativne promene postepeno zahvataju sve mišiće, što vrlo brzo dovodi do invalidnosti i neprokretnosti.
Tvit jednog medicinskog radnika probudio je tugu među građanima, kada je prepričao svoje iskustvo iz bolnice i dočarao koliko je mladih, nedužnih i obolelih došlo u njegovu ustanovu sa tračkom nade da će ozdraviti, ili makar ublažiti bol, a on je bez mogućnosti da im pomogne. A želi! Sa druge strane, ima onih koji pozivaju narod da krene u još jedan rat, prizivaju novo bombardovanje, koje je najčešći uzrok bolestima koje su nam zaposele naciju.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Tvit jednog medicinskog radnika probudio je tugu među građanima, kada je prepričao svoje iskustvo iz bolnice i dočarao koliko je mladih, nedužnih i obolelih došlo u njegovu ustanovu sa tračkom nade da će ozdraviti, ili makar ublažiti bol, a on je bez mogućnosti da im pomogne. A želi! Sa druge strane, ima onih koji pozivaju narod da krene u još jedan rat, prizivaju novo bombardovanje, koje je najčešći uzrok bolestima koje su nam zaposele naciju.
Kako nezvanično saznajemo, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu uhapšeno je više pripadnika Interventne jedinice 92 jer su sprečili procesuiranje Saše Vukovića zvanog Boske za pucnjavu u jednom restoranu na Autokomandi u novembru prošle godine.
Gledalačko-obaveštajna služba Informer (GOSI) došla je do najnovijeg snimka sa sastanka "Strateškog tima blokadera" održanog pre dva dana u Novom Sadu.
Blokaderi sa Fakulteta dramskih umestnosti (FDU) u Beogradu toliko su oboleli od mržnje da su sada otvoreno pozvali na odsecanje glave glavnom uredniku Informera Draganu J. Vučićeviću.
Blokaderska novinarka Antonela Riha i blokaderski advokat Ivan Ninić nastavili su bespoštedni rat na društvenoj mreži Iks, otkrivši na taj način koliko ne mogu da se podnesu, ali i kakvi su u stvari oni koji bi da se po svaku cenu dokopaju vlasti u Srbiji.
Blokaderski glumci, koji svakodnevno gledaju kako da od države isisaju što više novca, a onda na nju udaraju na najsramniji mogući način, sinoć su ponovo na kraju predstave u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) u Beogradu podigli indekse u znak podrške navodnim studentima, a u stvari rušiocima ustavnog poretka Srbije.
Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) prof. dr Vojislav Šešelj žestoko je udario na crnogorskog predsednika Jakova Milatovića, poručivši da šef naše države Aleksandar Vučić nema nijedan razlog da ga poziva u Beograd!
Osvrćući se na istorijski kontekst donošenja Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244, istoričar i redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Čedomir Antić izneo je kritički osvrt na odluke tadašnjeg državnog vrha, ali je istovremeno ukazao na izuzetno sužen prostor za manevar koji je Srbija tada imala.
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
Publika od sada ima priliku da svake srede od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda prati novi politički tok-šou "U sredu sa Bojanom Bilbijom". Reč je o autorskom projektu koji se bavi najvažnijim političkim, geopolitičkim i društvenim temama koje oblikuju svakodnevni život građana Srbije, ali i globalne procese koji utiču na ceo svet.
Pevač Enver Miki Kolašinac (43), iz Novog Pazara, koji je bio učesnik šoua "Zvezde Granda", ubijen je pre četiri godine u Holandiji u mestu Buhten, a njegov ubica još nije pronađen.
Po nalogu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, policijski službenici Policijske stanice Novi Beograd uhapsili su državljanina Turske M. C. (44), zbog sumnje da je izvršio krivično delo polno uznemiravanje.
Više javno tužilaštvo u Beogradu ogolilo je do najsitnijih detalja dramu koja je podigla Srbiju na noge i objavilo kompletan dosije o kretanju bivšeg načelnika beogradske policije Veselina Milića.
Policija u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, uhapsila je M. J. (22), zbog sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Policijskoj upravi Banjaluka je u sredu, 10. juna, u 16.30 sati prijavljeno da se u mestu Prijakovci dogodio incident u kojem su povređena dva maloletna lica.
U svetu se beleži nezapamćen skok u potrošnji na nuklearno naoružanje, vođen pre svega masovnim ulaganjima SAD, pokazuju najnoviji podaci Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN).
Indija je privremeno zakočila odobrenja za Starlink zbog straha da bi američki satelitski internet mogao da postane ozbiljna rupa u nacionalnoj bezbednosti.
Američka novinarka i komentatorka Kendis Ovens poručila je posle posete Rusiji da joj je putovanje potpuno promenilo sliku o toj zemlji i da zapadni mediji godinama iskrivljuju predstavu o Moskvi i ruskom društvu.
Osnivač italijanskog lista Il Foglio, Đulijano Ferara, objavio je tekst pod naslovom "Eskalacija - to je bila odluka", u kojem otvoreno podržava intenziviranje vojnih dejstava protiv Rusije i širenje napada na rusku teritoriju.
Porodica popularnog grčkog pevača Konstantinosa Argirosa postala je bogatija za još jednog člana. Njegova supruga Aleksandra Nika porodila se 8. juna i na svet donela zdravu devojčicu, njihovo drugo dete.
Za osobe rođene u znaku Device period od 15. do 21. juna mogao bi da bude veoma produktivan, posebno kada su u pitanju obaveze koje su dugo bile odlagane.
Melanija Tramp prisustvovala je juče svečanoj dodeli nagrada u okviru programa "Presidential Artificial Intelligence Challenge", koja je održana u Beloj kući, gde je oduševila svojim stajlingom.
Povremeni otoci ruku i nogu nisu neuobičajeni, naročito kod starijih osoba. Ipak, prema rečima doktora Roberta Šmerlinga, određeni simptomi mogu ukazivati na potrebu za lekarskim pregledom.
Voditeljka Radio-televizija Srbije Ivana Milenković završila je studije na Arhitektonskom fakultetu, a nakon master studija upisala je i doktorske studije na odseku za ekološku i bioklimatsku arhitekturu.
Pevačica Tina Ivanović i njen bivši suprug Zvezdan Anđić ponovo su dospeli u centar pažnje nakon njegove objave koja je pokrenula nagađanja o pomirenju.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.