ŠTA TRAŽE DECA NA "MRAČNOJ STRANI INTERNETA"!? Evo šta je DarkNet o čijoj zabrani je nakon MASAKRA U ŠKOLI govorio i predsednik Vučić

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na jučerašnjoj vanrednoj konferenciji za novinare, nakon što je u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ubijeno osam đaka i pripadnik obezbeđenja, predložio deset mera za sprečavanje ovakvih tragedija u budućnosti. Jedna od njih bila je o DarkNetu, tačnije, one je predložio zabranu pristupa DarkNetu i sličnim sajtovima koji sadrže savete o ubistvu i nabavci oružja i narkotika.

Šta je ustvari DarkNet, kako funkcioniše i šta se putem njega može "uraditi"? Evo šta kaže "definicija"... Mračni veb, koji se takođe naziva i DarkNet, šifrovani je deo interneta koji pretraživači ne indeksiraju i zahteva posebnu konfiguraciju ili autorizaciju za pristup. Drugim rečima, DarkNet čine veb stranice koje Google pretraživač "ne vidi" i ne može da pronađe.

Bez sumnje ste čuli da se govori o DarkNetu kao leglu kriminalnih aktivnosti - i to jeste tako.

Foto: Printskrin

Istraživači Danijel Mur i Tomas Rid sa Kings koledža u Londonu su 2015. godine klasifikovali sadržaj 2.723 veb stranica na DarkNetu u periodu od pet nedelja i otkrili da 57% tih stranica hostuje nedozvoljeni materijal.

Studija iz 2019. godine, nazvana Into the Web of Profit, koju je sproveo doktor Majkl Megajers sa Univerziteta u Sariju, pokazala je da su stvari od tada postale još gore. Broj veb stranica na DarkNetu koje bi mogle da naškode firmama ili pojedincima porastao je za 20% od 2016. godine.

Na DarkNetu možete kupiti brojeve ukradenih kreditnih kartica, sve vrste droga, oružja, lažnog novca, ukradenih akreditiva za razne pretplatničke servise, hakovane Netflix naloge i softver koji hakeri koriste da provale u računare drugih ljudi.

Informacije se mogu razmenjivati preko šifrovane peer-to-peer (P2P) mrežne veze ili korišćenjem takozvane "overlay" mreže. Anonimnost koju ove mreže obezbeđuju je izuzetno korisna za bilo koje kriminalne aktivnosti.

Foto: Printskrin

Svaki kompijuter poseduje svoju IP adresu koja identifikuje korisnika kada pristupi internetu i na taj način se može utvrditi gde se korisnik nalazi, koje stranice je posećivao, kakav sadržaj slao. Sa Tor-om je to malo drugačije – korisnik ostaje anoniman. 

U suštini to znači da se svi podaci kriptuju na više nivoa, poput slojeva luka. Tor je softver koji svojim korisnicima menja IP adrese u određenom intervalu i samim tim lažira pravu njihovu lokaciju i pruža im skoro potpunu anonimnost. Drugim rečima, skoro je nemoguće utvrditi identitet korisnika ukoliko sami ne naprave neki propust, kao ni sadržaj koji oni posećuju na internetu ili podatke koje šalju ili primaju. Veb stranice nemaju klasične adrese već su šifrovane i završavaju se sa ekstenzijom.

Razlika između mračnog i dubokog veba

Termini DarkNet i DeepWeb se često koriste naizmenično, ali ovo nisu iste stvari. Zapravo, DarkNet je mali, manje dostupan deo DeepWeb-a. DeepWeb se odnosi na veb stranice koje internet pretraživači ne mogu da pronađu.

DeepWeb uključuje DarkNet, ali takođe uključuje sve korisničke baze podataka, vebmail stranice, veb forume koji zahtevaju registraciju i stranice koje zahtevaju od korisnika da plate za pretplatu na sajtu. Postoji ogroman broj takvih stranica i većina postoji iz svakodnevnih razloga.

Razlika između njih prvenstveno leži u tome kako se pristupa njihovom sadržaju. DeepWeb veb stranicama može pristupiti svako ko ima standardni veb pregledač i ukoliko zna URL adresu. Dok DarkNet, kao što smo rekli, zahteva poseban softver, konfiguraciju ili autorizaciju za pristup.

Ukoliko zamislite da čitav internet ima tri sloja, na samom vrhu je sloj koji svi znamo i čiji sadržaj indeksiraju pretraživači kao što je Google, to je internet koji koristimo svaki dan. Ispod tog sloja nalazi se DeepWeb, a ispod toga je DarkNet.

Ko koristi mračni veb?

DarkNet je počeo kao kanal za anonimnu komunikaciju, čineći ga privlačnim za hakere i kriminalce. Iako je i dalje utočište za nezakonite aktivnosti, koriste ga i "normalni" ljudi za različite legalne aktivnosti. Širom sveta veliki broj novinara, boraca za ljudska prava, koristi upravo ovaj deo interneta u međusobnoj komunikaciji da bi izbegli represije i prisluškivanja. Čak je i Edvard Snouden koristio ovu mrežu.

Na DarkNetu postoje i društvene mreže, kao što je BlackBook, koji se smatra Tor Facebook-om.

Međutim, DarkNet se pretežno koristi za e-trgovinu. Korišćenjem kriptovaluta kao što je bitkoin, korisnici mogu da obave bilo koju kupovinu na DarkNetu bez otkrivanja svog identiteta.

Da li je DarkNet ilegalan?

Iako je leglo kriminalnih aktivnosti, DarkNet sam po sebi nije ilegalan. Mnoge agencije za sprovođenje zakona i obaveštajne agencije koriste DarkNet.

Kako se zaštititi od DarkNeta?

Najefektivnija, a možda i jedina zaštita jeste ne koristiti DarkNet. 

Šta deca i mladi iz Srbije traže na DarkNet-u?

Veći broj tinejdžera u Srbiji koji su IT genijalci i koje tehnologija zanima koriste DarkNet za usavršavanje svojih sposobnosti, dok mladima služi i da kupe nelegalno softvere igrica po mnogo jeftinijim cenama od standardnih.

Ne može se pouzdano znati u kojoj meri naši građani koriste DarkNet, ali svakako je neophodno podići svest o potencijalnim opasnostima i štetnom i nelegalnom sadržaju koji dominira na "mračnoj strani interneta".

Podsetimo, učenik osnovne škole "Vladislav Ribnikar" na Vračaru ubio je juče osmoro đaka te škole i čuvara, dok je ranio šest učenika i nastavnicu istorije.

Foto: printscreen

U Srbiji je proglašena trodnevna žalost, a nastava u svim školama u Srbiji počela je jutros minutom ćutanja, kako bi se odala pošta stradalim učenicima i zaposlenima u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar na Vračaru. I popodnevna smena počeće minutom ćutanja.

Bonus video: