• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA

Autor: Informer/Kurir.rs

26.05.2023

09:31

"RIBNIKAR" DOBIJA MEMORIJALNI CENTAR NALIK NA ONAJ PODIGNUT BREJVIKOVIM ŽRTVAMA? Ideja će biti ostvarena samo pod OVIM USLOVOM (FOTO)

privatna arhiva/EPA Hakon Mosvold Larsen

Vesti

"RIBNIKAR" DOBIJA MEMORIJALNI CENTAR NALIK NA ONAJ PODIGNUT BREJVIKOVIM ŽRTVAMA? Ideja će biti ostvarena samo pod OVIM USLOVOM (FOTO)

Podeli vest

Država će ponuditi roditeljima učenika OŠ "Vladislav Ribnikar" rekonstrukciju škole. Prema planu, trebalo bi da se napravi memorijalni centar nalik onom na ostrvu Utoja u Norveškoj koji je posvećen žrtvama Andersa Brejvika, koji je 2011. ubio 77 osoba, mahom tinejdžera.

Država planira da u Beograd pozove arhitekte koje su radile memorijalni centar na ostrvu Utoja u Norveškoj, posvećen žrtvama Andersa Brejvika, koji je 2011. ubio 77 osoba, mahom tinejdžera, kako bi se s njima konsultovala u vezi s rekonstrukcijom OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, u kojoj je dečak (13) ubio devetoro dece i čuvara. Naravno, ukoliko to roditelji žrtava i dece koja idu u "Ribnikar" budu prihvatili. Na memorijalu na Utoji je, inače, radilo i četvoro arhitekata iz Srbije.

- Građevinska dozvola za rekonstrukciju "Ribnikara" je izdata, ali sad je važno pitanje i kako će to biti izvedeno. Predloga za "Ribnikar" je u javnosti bilo više, počev od zahteva da škola bude sravnjena sa zemljom do toga da postane memorijalni centar, a da sagrade novu. Bilo je i onih koji traže da celo krilo u kome je se dogodila tragedija bude zatvoreno, a da kabinet istorije, u kom je ubijeno šestoro učenika VII-2, odeljenja iz kog je i dečak koji je počinio zločin, bude pretvoren u memorijalnu sobu. Kako se Srbija prvi put suočila s ovakvom tragedijom, došlo se na ideju da konsultuju arhitekte koje su sačinile memorijalni centar na Utoji, nakon masakra u Norveškoj u kom je Anders Brejvik ubio 77 osoba - priča izvor Kurira.

Foto: Marko Đoković

Ideja je, kao saznajemo, da početkom juna u Beograd dođu arhitekte koje su projektovale memorijalni centar na Utoji. A u timu koji ga je projektovao, prema zvaničnim podacima, nalazi se i četvoro arhitekata iz Srbije - Branko Belaćević, Vladimir Cvejić, Petar Stelkić i Ivana Barandovski. Paralela između masakra u Srbiji i Norveškoj je jasna - masovno ubistvo je šokiralo i zateklo obe zemlje, a žrtve su u oba slučaja uglavnom učenici. Deca iz "Ribnikara" su peti i sedmi razred, a među Brejvikovim žrtvama bilo je i dece od 14 i 15 godina, a su mahom imala 17 ili 18 godina. I upravo zato ideja države je da pozove arhitekte koje su radile taj memorijal, jer je njihovo iskustvo u odnosu sa porodicama žrtava i preživelom decom neprocenjivo.

- To će se ostvariti samo pod jednim uslovom - da roditelji dece iz "Ribnikara" pristanu da budu konsultovani i tvorci memorijalnog centra na Utoji. Ništa neće biti urađeno bez pristanka roditelja - navodi izvor Kurira.

Podsetimo, 22. jula 2011. neonacista Anders Bering Brejvik ubio je najpre osmoro ljudi u blizini zgrade vlade u centru Osla, a zatim i 69 uglavnom dece na obližnjem ostrvu Utoja, gde je pucao redom na sve u omladinskom kampu Laburističke partije.

Foto: EPA Hakon Mosvold Larsen

U znak sećanja na žrtve, 2015. je postavljen skulpturalni spomenik - srebrni prsten obešen o drveće na kome su imena žrtva. A potom je 2016, pet godina od masakra, otvoreno zdanje u kom je ugrađen memorijal, tj. kafe u kom je ubijeno 13 dece, u novi centar za učenje. Glavni arhitekta Erlend Blakstad Hafner je 2016. izjavio za Gardijan da su projektom ispričali priču o gubitku i preživljavanju.

Sporni spomenik

Spomenik žrtvama masakra, sastavljen od 77 bronzanih stubova koji predstavljaju svakog od mrtvih, podignut je na doku Utoje 2022, a pratile su ga kontroverze jer je jedan broj stanovnika tužio državu i omladinsko krilo laburista, tvrdeći da će im memorijal produžiti traumu. Norveški sud je februara 2021. presudio protiv njih, uz obrazloženje da su prednosti spomen-obeležja veće od trauma koje bi mogao oživeti.

Prvobitni predlog je bio da se uklone svi tragovi i podignu nove zgrade jer je podsećanje bilo previše traumatično. Ali roditelji žrtava su bili protiv toga da unište jedini trag o mestu gde su njihova deca umrla. Usledile su konsultacije sa američkim memorijalnim muzejom 11. septembra i memorijalom Pentagona i nađen je kompromis u obliku Hegnhuseta, što je u grubom prevodu "zaštićena kuća". Zgrada kafea je delimično sačuvana, kao kabina unutar nove borove konstrukcije, tako da bude sakrivena od pogleda onih koji ne žele da je vide. Ulaz koji je koristio Brejvik, kako je Erlend Blakstad Hafner izjavio 2016. za časopis Dezen, ograđen je iza zidova.

- Naš zadatak je bio da ovom mestu damo novi početak, ali i da vodimo računa o sećanju - rekao je on za Dezen.

Spoljašni sloj čini 495 drvenih letvica, po jedna za svaku osobu na ostrvu koja je preživela napad, dok je zastakljeni, unutrašnji sloj uokviren sa 69 stubova koji odaju počast svakom poginulom na ostrvu. Na gornjem spratu je ostatak kafića zamrznut u vremenu, prozori su otvoreni jer su kroz njih deca pokušavala da pobegnu, tu su rupe od metaka, kao i klavir iza koga su neke od žrtava pokušavale da se sakriju.

Prostor funkcioniše i kao memorijalni i kao obrazovni centar.

- Želeli smo da predstavimo gole činjenice. Izbor tog dana bio je sakriti se, pobeći ili umreti. Morali smo da ispričamo ovu mračnu priču - ali to je i priča o preživljavanju - rekao je Hafner i dodao da zato nije želeo da zgrada bude previše uglađena, a pored nje je dodao biblioteku, konferencijsku salu i prostore za sastanke.

Hafner je kazao i da su porodice zadovoljne rezultatima.

- Smatraju da smo ih poštovali i ozbiljno shvatili njihove želje -istakao je Hafner.


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Slučaj "Ružić": Zašto se treći čovek SPS šlihta tajkunskim medijima?! (VIDEO)
Live TV

Slučaj "Ružić": Zašto se treći čovek SPS šlihta tajkunskim medijima?! (VIDEO)

Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.

31.10.2024

12:03

Hronika

JOŠ Hronika VESTI

Sport

Partizan želi da vrati Adema Ljajića?!
Partizan

Partizan želi da vrati Adema Ljajića?!

Jasno je da nas u januaru očekuje zanimljiv prelazni rok u Humskoj. Partizan je dobio novu upravu, odnosno privremeni organ, pa se očekuju velike promene kako u samom klubu, infrastrukturi, finansijama, tako i u igračkom kadru. Tako je sada izašla informacija, koja bi definitivno obradovala crno-bele navijače, da bi jedan od najboljih igrača Superlige Srbije , Adem Ljajić (33), mogao da obuče dres voljenog kluba.

31.10.2024

21:03

Željko pred Fener govorio i o sudijama: Evo šta je poručio trener Partizana!
Partizan

Željko pred Fener govorio i o sudijama: Evo šta je poručio trener Partizana!

Izgubili su i Partizan i Crvena zvezda u 6. kolu Evrolige, a kao veliki uzroci poraza oba srpska kluba su sudije. Očigledno načinjene greške na račun crveno i crno-belih izazvali su veliki bes kod navijača, naši klubovi izdvajaju ogromne novce da bi uopšte igrali Evroligu, a čini se da nisu svi klubovi ravnopravni. O suđenju nije želeo da priča Željko Obradović na konferenciji nakon poraza od Monaka, ali je dan nakon toga ipak imao kratak komentar.

31.10.2024

21:53

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set